• 1

Iskoristite ovo vreme za stvaranje novih uspomena: miran kutak, šoljica vruće kafe i knjiga poezije…

Sutra je Svetski dan poezije, stihova koji na najlepši način izražavaju sva naša tanana osećanja i misli

  • 1
poezija

Foto: Pixabay

Možda ih nismo svi umeli napisati i pokloniti po koji redak dragoj nam osobi, ali smo se uz pesme zaljubljivali, patili, radovali se. Najranija sećanja na poeziju, većini nas, potiču još iz detinjstva. Dobro se sećamo kako su nam pesme čitale mame, kada bi nas uveče ušuškale u krevet, zagrlile i nežnim glasom recitovale nestvarnu poeziju Mike Antića, čika Jove Zmaja, čika Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića i mnogih drugih pesnika, a mi smo se topili u njihovom zagrljaju, preplavljeni osećajem ljubavi, nežnosti i sigurnosti, obavijeni njihovim glasom i mirisom. Takvi trenuci su zauvek oblikovali naše duše, a sada je red na nas, da od naših malenih bića napravimo osećajne ljude pune vrlina, ljubavi i čistote, ljude koji će znati da prepoznaju i cene sve lepe stvari koje nas okružuju: cvrkut ptica, žubor potočića, leptirića na livadi i neki plavi čuperak. Zato iskoristite ovo vreme i situaciju, skuvajte sebi šoljicu omiljene kafe, smestite se u udoban, miran kutak i čitajte sa njima, neku lepu rimu ili dobru knjigu. Sada je pravo vreme da stvorite najlepše uspomene.

Prva pesma o kafi

Kako mnogi ljudi piju kafu dok čitaju, zapitali smo se kada je prvi put kafa pomenuta u nekoj pesmi. Tragajući za odgovorom, našli smo podatak da je jedna od prvih pesama o kafi zapravo Arapska pesma, nastala krajem 16. veka u Meki. U to vreme bilo je mnogo protivnika kafe kao napitka, pre svega iz religioznih razloga, jer je Prorok zabranio upotrebu “svih jakih pića koja utiču na razum i rasuđivanje“. Međutim, svi koji su je probali, bili su oduševljeni ukusom, mirisom i energijom koju je ovaj napitak davao. Zato je ispevana ova pesma, koja je sačuvanu i na internetu, u tekstu “Istorija kafe u literaturi” i evo njenog prevoda sa arapskog jezika.

Pohvala kafi

O kafo! Nežno i mirisno piće, ti rasteruješ sve brige,

predmet si želje onoga koji uči noć i dan.

Ti ga tešiš, ti mu daješ zdravlje,

i Bog voli one koji hodaju putem mudrosti, ne tražeći odmora.

Tvoja bobica ima miris mošusa, a ipak je crna kao mastilo.

I onaj koji srkne tvoju mirisnu šoljicu može samo istinu da sazna.

Neosećajni su oni koji, ne probajući, odbijaju da je koriste;

Jer kada ožedne i potraže njegovu pomoć, Bog će odbiti njihov poklon.

Oh, kafa je naše bogatstvo, jer  gde god na zemlji da raste,

Žive ljudi čiji su ciljevi plemeniti, koji imaju prave vrline.

O piće! Jednako je bezopasno kao i čisto mleko i od njega se razlikuje samo po svojoj crnini.

zrna kafe i džezva

Foto: Doncafé

Poznati i kafa

Isto tako su u Evropi kafu obožavali od kada se pojavila. “Crna kao đavo, vruća kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav”, opisao je ovaj divni napitak francuski sveštenik i diplomata iz 18. veka Šarl Moris de Taljeran. Priča se da je čuveni Onore de Balzak najbolje pisao uz 60 šoljica kafe dnevno. Postoji i legenda da je Volter pio po 40 šoljica kafe na dan, ali da je voleo mešavinu kafe i čokolade. Seren Kjerkegor je pio kafu sa mnogo šećera, a posedovao je i prilično veliku kolekciju šolja za kafu. L. Frenk Baum, autor romana Čarobnjak iz Oza, pio je kafu sa mnogo mleka i šećera. Kanadska spisateljica Margaret Atvud i dan danas, u 80. godini života, kaže da prezire čaj i priznaje samo kafu za pravi napitak.

Pesme o kafi

Mnogo je pesama u kojima se pominje kafa, ali nema ih mnogo koje govore baš o ljubavi prema kafi. Najpoznatija je pesma Ele Ficdžerald “Crna kafa” (Black coffee), ljubavna pesma o usamljenoj ženi koja cele noći šeta po stanu čekajući da se pojavi njen voljeni muškarac, a dok razmišlja o ljubavi, ona pije kafu.

Da se strast prema ovom mirisnom napitku gaji već dugo, govori i činjenica da je naša najpoznatija pesma o kafi “Kafu mi draga ispeci”, koju je pevao Predrag Cune Gojković, a i danas je nezaobilazni deo muzičkog repretoara koji volimo. I dok Cunetova pesma govori o momku koji se udvara devojci, Lepa Brena u pesmi „Crna kafa“ opisuje kako su joj u životu potrebni samo kafa i ljubav. Ne smemo da zaboravimo ni sjajne Indexe i njihov veliki hit “Pozovi me na kafu sada”, gde momak poziva devojku na pomirenje – naravno, uz kafu. Sergej Ćetković je nedavno napisao divnu pesmu pod nazivom „25. sat“, kojom poručuje onima koje voli da želi sa njima da provede što više vremena, ali mu ovaj haotični život to ne dozvoljava.

doncafe

Foto: Doncafé

Upravo je to i bila ideja Doncafé-a, da svako od ljubitelja kafe pronađe taj sat za sebe, da izmaštano  vreme kada je sve moguće pretvori u realnost. Na platformi www.25sat.rs za sakupljene kodove očekuju vas pokloni koji će vam ulepšati dane provedene u kući. Okolnosti su sada takve, pa zašto ne bismo to vreme iskoristili na najbolji mogući način – čitajući knjige, slušajući muziku i najbolje pesme o kafi, a sve uz šoljicu tek skuvane kafe. Čuvajte sebe i jedni druge. Keep calm & stay home!

doncafe

Foto: Doncafé

(Telegraf.rs/PR)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mihajlo

    To mogu samo ovi na drzavnim jaslama, tako bezbrizno da budu kod kuce. Mi ostali krpi lepi...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima