• 3

Savet psihologa kako da vam nijedna novogodišnja odluka ne propadne: Od želje, preko akcije do cilja

, Telegraf

Psiholog Brankica Šaljić-Milenković otkriva kako da uspešno realizujete sve novogodišnje odluke

  • 3
foto Pixabay

foto Pixabay

Kraj godine je vreme za “svođenje računa”, “podvlačenje crte” i donošenje novih životnih odluka. Spektar želja je različit: neko mašta o tome da promeni ili nađe posao, neko da poboljša odnose sa ljudima, neko da započne ili raskine emotivnu vezu, neko da ostavi cigarete, smrša, više putuje, kvalitetnije provodi vreme sa porodicom, nauči neki strani jezik, više zarađuje, reši se dugova...

Ipak, ono što je karakteristično jeste činjenica da većina ljudi spisak novogodišnjih odluka iz godine u godinu samo prepisuje, uz čvrsto obećanje da će “u narednoj godini po svaku cenu ostvariti svaki zacrtani cilj”.

Kako i zašto naši ciljevi ostaju samo “puste želje”? Zbog čega od njih tako lako odustajemo i kako da to jednom za svagda promenimo? Odgovore na ova pitanja za Telegraf daje diplomirani psiholog Brankica Šaljić - Milenković.

- Kraj je ujedno i početak nečeg novog – kaže psiholog Šaljić - Milenković za Telegraf. - Sam naziv Nova godina navodi nas na pomisao da bi nešto novo trebalo da se dogodi ili da bi nešto novo trebalo da uradimo. To i poručujemo u čestitkama koje upućujemo jedni drugima. Kraj godine je prilika da pogledamo u ono što smo postigli, što smo uradili, kao i u ono što nismo.

Psiholog Brankica Šaljić Milenković; foto privatna arhiva

Psiholog Brankica Šaljić Milenković; foto privatna arhiva

Istraživanja kažu da 50 odsto populacije donosi novogodišnje odluke, a da 88 odsto planova propadne. Takođe, često se samo nadamo da će se nešto desiti.

- Nada je pasivna želja i daje lažni utisak da nešto ne zavisi od nas. Ima neke magije u tom ispraćanju stare i dočeku Nove godine. To je kao podsetnik da je vreme prolazno i da je svaki momenat dar koji ne želimo da protraćimo. Poneseni takvim mislima, osećamo nalet energije. Međutim, samim tim što odluku odlažemo za početak sledeće godine, odnosno za neko vreme, mi se tako zapravo prekinemo i energija opada. Kada donesemo odluku, potrebno je odmah i da krenemo sa sprovođenjem - navodi psiholog.

Kako nova kalendarska godina dođe, tako splašnjava onaj početnički entuzijazam da se odreknemo loših navika, usvojimo neke dobre, promenimo ritam života koji nas čini nezadovoljnim... Nameće se pitanje gde grešimo, i zašto, bez obzira na to koliko godina imamo, ne vidimo da su želje zavodljive. Pitamo našu sagovornicu da li je problem u postavljanju nerealnih ciljeva ili u podsvesnoj potrebi za ostankom u “zoni komfora”.

- Tokom prve dve nedelje nove kalendarske godine ljudi najčešće uspevaju da se drže donetih odluka. Onda motivacija za promenom opada i najčešće ceo plan propada. Do kraja godine većina je tamo odakle je i pošla krajem prethodne godine. Želje za promenom najčešće se tiču gubitka kilograma, više fizičkih aktivnosti, prestanka pušenja, boljeg rukovanja novcem i vraćanja dugova.

foto Pixabay

foto Pixabay

Međutim, kako je lako osetiti polet pri pomisli na promenu, tako je teško održati motivaciju i energiju, a najteže krenuti u akciju. Ciljevi su neretko nerealni i preširoko definisani. Tako, umesto da kažemo da želimo da idemo u teretanu tri puta nedeljno, kažemo samo da želimo da budemo aktivniji. Kada cilj nije jasno definisan i vremenski uokviren, motivacija brže opada. Svi smišljaju ciljeve koje žele da postignu, a malo njih misli o akcijama koje treba poduzeti da bi do tog cilja i došli.

Psiholog podseća da moramo predvideti i prepreke da nas ne bi iznenadile i totalno obeshrabrile. Takođe, teško da ćemo se promeniti ako prethodno nismo spoznali i prihvatili sebe onakvim kakvi zaista jesmo. Moramo, ističe psiholog Šaljić - Milenković, znati odakle polazimo da bismo negde uopšte mogli da stignemo:

- Naravno, opšte je poznato da ljudi često biraju da ostanu u starom i poznatom i kada je loše, nego da krenu u novo i nepoznato, makar to novo i nepoznato bilo i bolje. To je ta zona komfora, odnosno mesto na kome nismo spremni na rizik. Van zone komfora se dešava magija. Naravno, ne možemo promeniti ponašanje ako nismo promenili mišljenje, odnosno uverenja kroz koja i živimo naš život. I tako se onda brzo vratimo na staro. Nisu naše želje zavodljive, već mišljenje da će njihovo ispunjenje ići glatko i lako.

foto Pixabay

foto Pixabay

Ljudi često misle da svaku želju mogu da ostvare sami. Malo je onih koji traže pomoć prijatelja onda kad “zapnu” i požele da se vrate na stari kolosek, a najmanje onih koji se na putu promene obrate za pomoć psihologu. Sagovornica Telegrafa podseća da je to greška:

- Podrška je uvek i svima veoma važna u životu, baš kao i samopodrška na koju ljudi često zaborave i ne koriste je. Podrška prijatelja, porodice, partnera, nekoga ko nas vidi, čuje i razume je od neprocenjive važnosti za svačiju dušu. To je nešto za čime ceo život žudimo i ka čemu stremimo. Uloga psihologa odnosno psihoterapeuta je za one koji se odluče na taj vid ličnog rasta i razvoja, neprocenjiva. Sa svojim psihoterapeutom upravo možete otkriti ono polazno mesto koje sam pomenula. Pogledati kakvi smo zaista, prihvatiti sebe sa svim što nas čini - samo tada je neka promena i moguća.

Takođe, psihoterapeut nam može pomoći da vidimo šta se dešava sa našom motivacijom i zašto kada bi trebalo da delamo mi se zapravo zaustavimo. Ukoliko često donosimo odluke koje ne sprovodimo ili to ne činimo do kraja i odustajemo, i ukoliko naš lični i profesionalni život zbog toga trpi, onda je svakako preporuka da se time bavimo sa stručnim licem, sve u cilju produktivnijeg i ispunjenijeg života.

foto Pixabay

foto Pixabay

Svima je odlično scenario: “Od 1. januara prestajem da pušim, počinjem zdravo da se hranim, počinjem da vežbam…”, kao i njegov neslavni završetak već dvadesetak dana posle Dočeka.

Opravdanja tipa „Ma mogu ja to, ali sada nije bio dobar trenutak“, „Imam fore da to uradim kad ’pukne proleće’“, „Gde ću sad da se cimam, korona je, ostaviću to za kasnije“ samo su neki od izgovora kojima pribegavamo. Na pitanje koliko je legitimno odustati od nekih zacrtanih novogodišnjih ciljeva, a da to ne utiče negativno na samopouzdanje, psiholog Šaljić – Milenković kaže:

- Mi imamo pravo da se predomislimo, da domislimo, da razmislimo, da redefinišemo i da se tako zapravo podržimo u donetim odlukama. To je potpuno legitimno i čak poželjno. Onoga ko nema problema sa samopouzdanjem ovakvi misaoni procesi ga neće ni omesti. Ko, pak, ima manjak samopouzdanja, malo mu i treba da se ceo sistem poljulja. Dakle, nije odustajanje ili menjanje ciljeva uzrok manjka samopouzdanja, ali može biti posledica, pa da zbog takvog samodoživljaja lako odustanemo ne verujući da mi to možemo.

foto Pixabay

foto Pixabay

Možda smo kao novogodišnju odluku izabrali da uporno radimo na odnosu sa našim partnerom, ali smo kako vreme prolazi shvatili da to što radimo jedino radimo mi i da nam je zapravo preko mere, pa je odustajanje od prelaženja sopstvene granice potpuno pozitivno. Dokle god smo svesni onoga što odgovorno biramo i svesni smo posledica naših izbora, sve je u savršenom redu.

Sagovornica Telegrafa daje i savete kako bi trebalo da izgleda unošenje promene u jedan segment života korak po korak.

- Plan će biti uspešniji ukoliko izdvojimo jednu želju, odnosno cilj i fokusiramo se samo na to. Ne moramo odluke o promeni vezivati za Novu godinu, za ponedeljak, za datume, kao što to obično ljudi čine. Svaka promena je proces koji traje i celu godinu i celi život.

Čovek uči dok je živ. Ko je spreman da uči, ugledava, saznaje, preispituje, čuje, taj će i moći da se razvija i da se menja. Ljudi najčešće odustaju kada je plan promene preširoko definisan i kada obuhvata mnogo segmenata života. Onda kada pogleda u robusnost odmah i odustane, misleći da nema potrebe ni da se trudi jer svakako neće uspeti. Dakle - mali ciljevi, mali koraci, vremenski okviri i proslavljanje malih uspeha su ključ.

foto Pixabay

foto Pixabay

Mi često zaboravimo da proslavimo, a tako zapravo validiramo postignuto. Sagorovnica Telegrafa kaže da je važno slaviti sve što se može slaviti i čemu se radujemo, važno je sebi reći “bravo”. Ne vredi i drugi da nam kažu da smo u nečemu uspeli ako mi sami ne osećamo to i sami ne potvrdimo uspeh.

- Fokusirajmo se na sada i ovde. Šta mogu sada da učinim? Danas? Ne sutra, u ponedeljak, za mesec ili dva, već baš sada, u ovom momentu. Trebalo bi i da se često pitamo da li to što sada radimo podržava naš plan i želju za promenom ili je upravo obrnuto.

Pošteno je i da se zapitamo imamo li hrabrosti za ono što želimo. Naravno, ne bi trebalo da budemo prestrogi prema sebi i kada nam se dese omaške i skretanja sa ucrtanog puta. Niko nije savršen. Važno je nastavljati i ne odustajati i kada je teško, jer toliko dugujemo sebi - zaključuje psiholog.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Valerija

    Imam želju želja mi je mala posao da nađem jer to nije šala.

    3
    0

    Podelite komentar

  • Johan

    Ja bih slavio kad bih pronasao put do tebe

    3
    0

    Podelite komentar

  • Radosna zena

    Ja svaki dan slavim cudo Bozje ljubavi. Tako da mi je Nova godina ponovni dokaz Bozje milosti 😊

    3
    1

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima