Svi običaji u vezi sa božićnom česnicom: Gde se čuva parica i šta ako je niko ne pronađe?

Foto: Shutterstock

Česnica je neizostavni deo božićne trpeze u srpskoj tradiciji. Reč je o okruglom hlebu ili kolaču u koji se tokom pečenja stavlja para.

Običaj je da na Božić, pre izlaska sunca domaćica mesi česnicu. Od belog brašna sa „nenačetom vodom“ i mašću, bez kvasca, razvlači testo na tanke listove neparnog broja, stavlja u njega metalni novčič, i po želji dren, kukuruz, pšenicu i stavlja ga u tepsiju.

Preporučujemo

Česnica se priprema u čistoj odeći, a ponegde i u najsvečanijoj košulji ukrašenoj zlatnim nitima. Predanja kažu da je ranije u Vojvodini bio običaj, dok bi domaćica uz plamen sveće mesila česnicu, ukućani pevali "Roždestvo tvoje...".

Novčić se ubacuje u trenutku kada se testo već zamesi, pa onda, nakon ubacivanja još malo "domesi", kako ni domaćica ne bi znala gde je otišao novčić.

Česnica se na početku božićnog ručka okrene tri puta s leva na desno, nakon čega je članovi porodice razlome među sobom. Veruje se da će osoba koja nađe novčić u svom komadu hleba biti posebno srećne ruke u narednoj godini.

Česnica se lomi tako da svako od ukućana uzme deo, a jedan deo se ostavi za "kuću".

Foto: Shutterstock

Ukoliko niko od prisutnih ne dobije paru, već ona ostane u poslednjem parčetu namenjenom za "kuću", znači da će svi u kući imati sreću, zdravlje i blagostanje tokom cele godine.

Zanimljivo je i da se novčić može otkupiti - ukoliko neko nađe paru, a želi da je "proda" nekom drugom kako bi mu ustupio svoju sreću, to može da učini u zamenu za nešto oko čega se dogovore. Ipak, mnogi se slažu da je najlepše zadržati novčić.

U nekim sredinama se ranije novčić lepio za plafon uz pomoć malo testa, kako bi ostao u kući i štitio sve ukućane, međutim, to je s vremenom prestalo da se praktikuje iz razumljivih razloga.

Ko je bio srećne ruke i pronašao paru u česnici on čuva novčić u novčaniku ili negde na sigurnom kako bi ih uvek pratila sreća.

(Telegraf.rs)