• 1

Zašto žene misle da (ne) moraju da se briju?

Danas većina žena oseća da mora redovno da uklanja malje sa tela. Da li je to stvarno tako?

  • 1
brijanje

Foto: Pixabay.com

Kada u Gugl ukucate "Kad su žene počele ...",  jedan od najboljih predloga za automatsko dovršavanje koji dobijete je: "Kada su žene počele da se briju?"

Odgovor seže vekovima unazad. Uklanjanje dlačica ima dugu rodnu dinamiku, služi kao oznaka klase i definiše pojmove ženstvenosti i „idealnog tela“.

Međutim, u poslenje vreme, zadržavanje malja na telu privlači sve veći broj mladih žena koje izvor društvene sramote pretvaraju u znak lične snage.

Razvoj rodne fluidnosti, "body-positive" pokret i rastuća inkluzija sektora lepote doprineli su novom talasu maljavosti .

- To je bilo duboko stigmatizovanao i još uvek je, i obavijeno je sramom - kaže Heder Vidous, profesorka globalne etike na britanskom Univerzitetu u Birmingemu i autorka knjige "Savršena ja: Lepota kao etički ideal - u intervjuu za CNN.

- Uklanjanje dlaka jedna je od retkih estetskih tradicija koje su prešle put od načina ulepšavanja do higijenske rutine. Danas većina žena oseća da mora da se brije. Kao da nemaju drugu mogućnost. U vezi s tim postoji nešto duboko usađeno, premda se percepcija polako menja.

Od drevnog Egipta do Darvina

Uklanjanje malja žene nisu doživljavale kao obavezu sve do početka 20. veka.

Pre toga je uklanjanje dlaka na telu bilo je nešto što su radili i muškarci i žene - još od kamenog doba, zatim kroz stari Egipat, Grčku i Rimsko carstvo - koristeći školjke, pčelinji vosak i razna druga sredstva. U tim ranijim vremenima, kako Viktorija Šerou piše u knjizi „Enciklopedija kose: Istorija kulture“,  uklanjanje malja se gledalo uglavnom kao način da se telo održi čistim. Stari Rimljani su ga takođe povezivali sa klasom: što vam je glađa bila koža, to ste bili čistiji i superiorniji.

Na Bliskom Istoku, kao i u istočnoj i južnoj Aziji, malje su se uklanjale sa celog lica. Ali jake obrve su smatrane primamljivim za oba pola i često su bili naglašeni bojom.

U Persiji je uklanjanje malja i oblikovanje obrva bio znak da su žene odrasle i spremne za brak, i uglavnom je bilo rezervisano za tu priliku. Dok su se u Kini malje na telu dugo su se smatrale normalnim, pa se i danas žene tamo suočavaju sa znatno manjim socijalnim pritiskom u vezi sa brijanjem.

Isto važi i za ostale zemlje u Aziji: iako je uklanjanje dlaka postalo rutina za mnoge mlade žene na kontinentu, depilacija voskom ili skraćivanje pubičnih malja, na primer, nije tako uobičajeno kao što je to slučaj na Zapadu.

U stvari, u Koreji su pubične malje dugo smatrane znakom plodnosti i seksualnog zdravlja - toliko da je sredinom 2010-ih objavljeno da su se neke korejske žene podvrgavale transplantaciji stidnih dlaka.

Ni Evropljani nisu uvek bili opsednuti glatkom kožom

U srednjem veku se od dobrih katoličkih žena očekivalo da puste dlake da izrastu kao odraz ženstvenosti, a istovremeno su ih krile u javnosti. Lice je bilo jedino mesto gde su se malje smatrale ružnim: dame iz 14. veka češljale su kosu unazad sa čela kako bi licu dale još ovalniji izgled. Kad je Elizabeta I došla na vlast 1558. godine, učinila je modernim uklanjanje obrva.

Krajem 18. veka evropske i američke žene još nisu smatrale uklanjanje malja previše važnim, iako je Žak Pere 1760. izumeo prvi sigurnosni brijač za muškarce, koji su navodno koristile i neke pripadnice nežnijeg pola.

Tek kasnih 1800-ih, žene s obe strane Atlantika počele su da smatraju uklanjanje dlačica sastavnim delom ulepšavanja. Moderna predstava o tome da dlačice na telu nisu ženstvene može se pratiti od knjige Čarlsa Darvina iz 1871. "Poreklo čoveka", tvrdi Rebeka Hercig u knjizi  "Očerupani: Istorija uklanjanja malja".

Darvinova teorija prirodnog odabira povezuje dlake na telu s "primitivnom pretkom i atavističkim povratkom ranijim, manje razvijenim oblicima", piše Hercigova, profesor studija roda i seksualnosti na Bejts koledžu u Mejnu. Suprotno tome, imati manje dlaka na telu, znak je evolucijski višeg i seksualno privlačnijeg bića, sugerisao je engleski prirodnjak.

Kako su Darvinove ideje postale popularne, drugi medicinski i naučni stručnjaci 19. veka počeli su da povezuju maljavost sa „seksualnom inverzijom, patologijom bolesti, ludilom i kriminalnim nasiljem“, nastavlja Hercigova.

Zanimljivo je da su se te konotacije primenjivale uglavnom na žensku maljavost, a ne na mušku - ne samo zbog evolucijskih argumenata, već su, kako je naglasila autorka, bile primena „rodne društvene kontrole“ na rastuću ulogu žena u društvu.  Ubediti žene da misle kako moraju biti bez malja da bi ih smatrali vrednim pažnje bio je heteronormativni način kontrole nad njihovim telima - i, samim tim, nad njima - putem stida, objašnjava Vidous.

Početkom 1900-ih, bela Amerika više i srednje klase sve više je glatku kožu doživljavala kao oznaku ženstvenosti, a žensku maljavost kao odvratnu, pa je uklanjanje malja ponudilo „način da se odvojite od prostih ljudi, niže klase i imigranata“, piše Hercigova.

 
 
 
View this post on Instagram

Why is body hair only seen as acceptable when it’s on a man? Let’s normalize body hair on all genders ❤️

A post shared by ASHLEY ARMITAGE (@ladyist) on

Ženska "potreba"

U prvim decenijama 20. veka, promena mode - haljine bez rukava koje su otkrivale kožu - dodatno je popularizovala uklanjanje dlačica sa tela u SAD.

"Harper's Bazaar" je 1915. prvi ženski magazin koji je pokrenuo kampanju posvećenu uklanjanju dlaka ispod pazuha ("nužnost", kako je opisano). Iste godine, kompanija "Gillette" lansirala je prvi brijač namenjen posebno ženama. U njihovom oglasu pisalo je: "Predivan dodatak na vašem toaletnom stolu - i onaj koji rešava neprijatan lični problem."

Kraće suknje 1930-ih i 40-ih i manjak najlonskih čarapa tokom Drugog svetskog rata uticale su na to da sve više i više Amerikanki počne da brije noge. Uvođenje bikinija u SAD 1946. godine takođe je dovelo do toga da se vodeći proizvođači proizvoda za brijanje i žene-potrošači fokusiraju na skraćivanje i oblikovanje malja intimne regije.

Pedesetih godina prošlog veka, kada je "Playboy" dospeo na kioske (prvo izdanje izašlo je 1953.), potpuno obrijane žene čije malje ne proviruju ispod donjeg veša postavile su novi standard seksualnosti. Do 1964. godine 98% američkih žena u uzrastu od 15 do 44 godine redovno je brijalo noge. Trake s voskom i prvo lasersko uklanjanje malja takođe su se pojavili tada, mada je ovo poslednje brzo napušteno zbog svojih štetnih uticaja na kožu, da bi ponovo postalo aktuelno decenijama kasnije.

- A brijanje još uvek nije bilo tako ekstremno kao što je to danas - kaže Vidous. - Krajem 1960-ih i 1970-ih, "bujni žbunovi" uopšte nisu bili neuobičajeni, čak ni u Playboy-u. U to vreme ste imali i drugi talas feminizma i širenje hipi kulture, koji su odbacivali telo bez dlaka. Za mnoge žene, malje na telu bile su simbol njihove borbe za jednakost. To još nije bilo neprirodno - ne još.

Taj pomak, smatra Vidous, desio se u narednim decenijama, sa sve većom popularnošću depilacije voskom, pornografije i sve eksplicitnije pop kulture.

Godine 1987.  sedam sestara iz Brazila (poznatih kao J Sisters) otvorile su salon u Nujirku, nudeći takozvanu "brazilku" - potpuno uklanjanje malja sa genitalija. Poznate ličnosti poput Gvinet Paltrou i Naomi Kembel počele su to da rade. Mase su ih sledile.

- Uklanjanje malja promenilo se od" očekivanog " u "normu" - objašnjava Vidous. - Biti bez malja počelo je da se posmatra kao jedini "prirodan" i čist način predstavljanja tela. Iako stvarno nije.

Zahvaljujući oglašavanju i medijima koji dalje promovišu ideal tela bez dlaka, ideja da je ženska maljavost ružna samo je jačala. Zauzvrat, metode za postizanje glatke kože postale su preciznije: u poslednje četiri decenije došlo je do uspona elektrolize, IPL tretmana i naprednije laserske tehnologije.

- Sve što je povezano sa "odbijanjem"- ono što izbacujemo iz svog kulturnog miljea da bismo se definisali - izaziva gađenje, sramotu i neprijateljstvo gotovo po definiciji, kaže Hercigova za CNN. - Vidljive dlake na ženskom telu danas se obično tretiraju kao nešto što odbija. Vredno je napomenuti da su te ideje o čistoći, odnose na društvene norme, a ne na stvarno uklanjanje "prljavštine". Većina načina za uklanjanja dlačica obično uvodi nove mogućnosti za oštećenje kože i infekcije.

Prihvatanje maljavosti

Tokom 2008. godine, Brini Fahs, profesorka ženskih i rodnih studija na Državnom univerzitetu u Arizoni, zadala je studentkinjama zadatak da ne uklanjaju malje sa svog tela neko vreme i napišu rad o tom iskustvu. Kasnije je Fahs proširila zadatak na muškarce sa kursa, koji su bili zamoljeni da obriju noge. Taj projekat traje i danas.

- Zadatak je ukazao na kulturnu neizbežnost uklanjanja dlačica - kaže Fahs. - Tokom godina, oni koji su učestvovali u njemu delili su prilično slične probleme: dubok osećaj sramote, borba sa samopouzdanjem, čak i odvacivanje iz društva.

- Bilo je i slučajeva heteroseksizma i homofobije - automatski se podrazumeva da ste gej ako imate dlake na nogama, odnosno ako ih brijete. Žene često ne shvataju koliko društvo, porodica i prijatelji utiču na ono što radimo s našim telima. I koliko je ono što mislimo da je izbor - to „moja je odluka da se brijem“ - zapravo nešto se prenosi i nameće generacijama.

Ali Fahs je takođe primetila osećaje osnaživanja, pobune i gneva koji su izvirali iz projekta. - Posebno u poslednje dve godine, u jeku izbora i pokreta #MeToo - pojavila se dublja svest o ograničenjima u vezi sa ženskim telom, svest o feminizmu, rodu i seksualnosti, kao i spremnost da se pobuni protiv svega toga, ili barem izađe iz zone komfora - kaže ona.

Ne radi se samo o studentima profesorke Fahs.

Nove grupe mladih žena podržavaju maljavost, posebno na Instagramu. Ovaj fenomen je takođe stigao i do magazina. U septembarskom izdanju "Harper's Bazaar"-a, glumica Emili Ratajkovski pozirala je s neobrijanim pazusima, što je potpuni zaokret za ovaj magazin.

Jutjub zvezda Ingrid Nilsen i pevačica Holzi takođe su pokazale malje na svom telu. Novolansirani ženski brendovi proizvoda za brijanje ohrabruju pozitivne razgovore o ovoj temi. Neki od njih naglašavaju pravo na izbor pomoću reklamnih slogana poput onog: „Mi rastemo po izboru“.

 
 
 
View this post on Instagram

Primping ✨

A post shared by Billie (@billie) on

Start-up kompanija za direktnu prodaju "Billie", osnovana 2017. godine, još jedna je od onih koji prodaju ideju izbora. Umesto da prikazuje savršeno glatke modele tipične za reklame za ženske proizvode za brijanje, u njihovim kampanjama prikazane su različite grupe žena koje se briju, češljaju svoje malje ispod pazuha ili leže na plaži u bikinijima sa različitim nivoima maljavosti.

- Reklamiranje je tako dugo samo pojačavalo tabu oko te teme -  kaže suosnivačica kompanije Džordžina Guli. - Želeli smo da zapravo priznamo da žene imaju malje na telu, da ih pokažemo i kažemo da je brijanje izbor. Ako želite da zadržite dlake, slavićemo. A ako želite da ga uklonite, to je takođe u redu.

Sa njima je saglasna i fotografkinja Ešli Ermitaž, koja je radila na "Billie" kampanjama i umetnički prikazuje maljava tela na svom Instagram nalogu. - Maljavost je lični izbor. Brijanje, depilacija ili negovanje malja su sve validne opcije, a sve zavisi od pojedinca - smatra ona.

Ideja da brijanje ne može biti izbor možda se ne čini revolucionarnom kada je u pitanju normalizacija doživljavanja maljavosti. Ali, to bi mogao biti važan korak ka reprogramiranju problema.

- Mislim da sve više žena shvata koliko je maljavost duboko povezana sa rodom i moći - kaže Fahs. - Emocionalna priroda onoga što malje na telu izazivaju kod ljudi ima ogroman potencijal kao sredstvo za aktivizam i društvene promene.

Video: Za one najhrabrije! Brica malo brije i šiša, a malo britvom čisti oči

(V.N.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mustafa

    Ja volim kad ima malo poviše mice,, Al ova moja brije ! Uvjek govori ljepše ovako !!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima