Kad i zašto plazma pen tretman ostavlja ožiljke: Dr Stojanović o popularnoj metodi podmlađivanja

Foto: Shutterstock

Iako je svaka žena lepa na svoj način, od davnina one teže tome da se ulepšavaju. Trendovi koje diktira industrija lepote menjaju se kroz vreme, pa ih tako neke pripadnice lepšeg pola slepo prate.

Preporučujemo

U težnji da neguju svoje lice ili telo, uspore ili potpuno uklone znakove starenja, mnoge dobiju rezultate koji su loši, a ponekad i nepopravljivi.

Poslednjih dana na društvenim mrežama kruže fotografije nezadovoljnih žena zbog posledica tretmana na koži u jednom salonu u Beogradu.

Radi se o tretmanu plazma penom, nehirurškoj proceduri za podmlađivanje koja pravi kontrolisana termička oštećenja na koži, a u cilju postizanja njene regeneracije.

Šta zapravo predstavlja tretman, na koji način deluje, kome se obratiti za isti, ali i na koji način većina žena u Srbiji pravi izbor mesta u kome će se podvrgnuti određenom tretmanu, za Telegraf govori dr Milena Stojanović, specijalizant dermatologije.

Za šta se koristi plazma pen?

Ova metoda se najčešće koristi za redukciju viška kože u predelu gornjih kapaka, budući da je i jedina alternativa hirurgiji.

Metoda plazma penom za zatezanje očnih kapaka je jedina alternativa hirurgiji - Foto: Shutterstock

- Iako je hirurgija očnih kapaka jednostavna procedura koja se često izvodi u lokalnoj anatesteziji, mnogi pacijenti se boje skalpela, ali takođe i troškova koje operativni zahvat nosi, pa se češće odlučuju za blefaroplazmu (termin koji se koristi za primenu plazma pena na kapcima). U praksi imamo situacije kada se ovaj problem javi kod vrlo mladih osoba, već posle tridesete godine, te na ovaj način odlažemo hirurgiju - objašnjava dr Stojanović.

Iako najpopularnija primena ove metode jeste zatezanje kože kapaka, plazma penom se može tretirati i opuštena koža na donjoj trećini lica, vratu, stomaku, kolenima.

Takođe, radi se i kod podizanja obrva, redukcije bora, pa i ožiljaka.

Plazma pen nema samo svrhu ulepšavanja - ovom metodom se mogu tretirati i benigne promene na koži kao šti su bradavice, papilomi, milije (sitne bele tačkice) i sebacealne ciste.

Kako se obavlja procedura plazma penom?

Doktorka naglašava da je sama procedura jednostavna, ali zahteva poznavanje prirode promene na koži.

Doktorka naglašava da je sama procedura jednostavna, ali zahteva poznavanje prirode promene same kože - Foto: Shutterstock

- Da bismo primenili tačnu količinu energije koja je potrebna i tačan obrazac isporučivanja tkivu, potrebno je znati prirodu promene na koži, njenu dubinu. Upravo na ovaj način s jedne strane efikasno rešavamo problem, a sa druge smanjujemo rizik od komplikacija kao što su opekotine, infekcije i ožiljici. Nažalost, često u praksi imamo priliku da vidimo komplikacije nestručno izvedene procedure, i to na licu - kaže dr Stojanović i dodaje da je sama procedura bezbolna, ali da se radi komfora pacijenta upotrebljava krema sa anestetikom i da traje svega desetak minuta.

Koliko traje oporavak?

Kada je reč o oporavku posle tretmana, prisutni su otok i crvenilo na tretiranim regijama, a posebno kada je on urađen na očnim kapcima.

- Ovi simptomi su najizraženiji u prvih 48 do 72 sata, nakon čega su na koži vidljive sitne krastice koje postepeno otpadaju u narednih 7 do 10 dana. Posle toga koža ostaje ružičasta još izvesno vreme, što zavisi od regije koja je tretirana - objašnjava dr Stojanović.

Kada je reč o samoj trajnosti rezultata, dr Stojanović napominje da sve zavisi od vrste i problema kom se pristupa; dok su neke procedure (zatezanje kože očnih kapaka) jednokratne i odmah daju rezultate, za druge je potrebno i više tretmana koji se ponavljaju od 6 do 8 nedelja.

Kada je reč o samoj trajnosti rezultata dr Stojanović napominje da sve zavisi od vrste i problema kojem se pristupa - Foto: Shutterstock

Da li proceduru izvode samo doktori?

Uređaji kojima se izvode ovakve metode spadaju u medicinske uređaje i rezervisani su za rad u medicinskim ustavnovama, upravo zbog rizika koji nestručno izvedena procedura nosi. Ipak, dr Stojanović napominje da nije nužno da ih izvede doktor, ali da se mora izvoditi pod nadzorom lekara.

- Osoba koja izvodi proceduru mora imati svest o riziku i mogućim komplikacijama, da zna da pravovremeno prepozna komplikaciju i da je efikasno reši. Moram da naglasim da može biti vrlo opasno nekritično uklanjanje promena sa kože koje potencijalno mogu da budu premaligne ili maligne, te je u tom smislu neophodna konsultacija sa dermatologom ili plastičnim hirurgom - kaže ona.

Ipak, i pored toga što je ovo pre svega metoda koja se mora izvoditi pod nadzorom lekara, dešava se da procedure budu izvedene nestručno i da se pacijenti nose sa trajnim posledicama.

Pitali smo doktorku zbog čega se pacijenti odlučuju da svoje lice povere nekome ko nije stručan za to.

- Često se takve odluke donose iz neznanja ili privida da je procedura jednostavna za izvođenje. Aparat je moguće nabaviti bez velikih poteškoća i dozvole za izvođenje - kaže dr Stojanović i ukazuje na nedovoljnu primenu Zakona o primeni estetskih procedura.

(Telegraf.rs)