Prošla je pakao koji i dalje traje: "Svake godine se na Badnje veče suočavam sa svojim silovateljem"

Foto - Ilustracija: Pixabay

Svake godine na Badnje veče, sa prijateljima se sastane u lokalnom pabu ruralnog škotskog sela gde je odrasla...

- Pored vatre i džuboksa, sedimo u toplom, ali bučnijem ambijentu, pa nadoknađujemo sve priče i trenutke koje smo međusobno propustili provodeći vreme u novim gradovima u kojim živimo - ispovest započinje jedna devojka koja je želela da ostane anonimna, i nastavlja:

Preporučujemo

- Ovo je moja omiljena praznična tradicija, ali je ujedno i ona koja je trajno obeležena osobom za koju sam se nadala da više nikad neću videti - mojim silovateljem.

Incident se desio pre tri godine, u mestu koje danas zovem domom. Ovaj muškarac, kog poznajem od svoje osme godine, poslao mi je poruku da dolazi da poseti porodicu, i pitao me je da se vidimo.

Sastali smo se na piću sa mojim prijateljima, a on je propustio voz, pa sam mu rekla da može da prenoći u mom stanu. Pokušao je da me poljubi u taksiju dok smo se vraćali kući, čemu smo se smejali kao nesvakidašnjem potezu. Poljubac bi bio čudan nakon toliko godina platonske veze.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ipak, nije mi bilo čudno da spava pored mene u mom bračnom krevetu. Obukla sam pidžamu i pokušala da zaspim, ali sam mogla da ga osetim iza sebe. Od tog trenutka počela je agresija. Zgrabio me je za zglobove i pritegao za krevet. Vrisci. Plakanje.

I dalje kaže da se ničeg ne seća, što veoma bolno za mene jer je to trenutak koji nikad neću zaboraviti. Odnosno, nije mi dopušteno da ga zaboravim zato što ga vidim svakog Božića, budući da je deo gužve istog paba i propratnih žurki.

Nažalost, tačno znam koje komentare na ovo mogu očekivati: Zašto ga nisi prijavila policiji? Zašto nisi rekla njegovoj porodici i prijateljima? Zašto se žališ ako se nisi postarala da bude kažnjen?

Moj odgovor dolazi od istog razloga kao i kod mnogih drugih žrtvi silovanja. Samo 3 odsto silovanja koja su prijavljena policiji rezultiraju osudom. Čak i ako uspete u tome, bićete okarakterisani kao žrtva i podvrgnuti analizama vašeg privatnog života.

Bila sam pijana te noći i rekla sam svom drugu da može da prespava u mom krevetu. Nema šanse da bih bila u tih 3 odsto.

Foto-ilustracija: Shutterstock

A onda je tu i lični trenutak. Naši životi su bili isprepletani, poznajemo se od detinjstva.

Sad možda shvatate zašto sam se plašila da progovorim. Bila sam zabrinuta da ću izgubiti prijatelje i da u svom selu postanem poznata po gnusnom incidentu.

Hiljadu puta sam zamislila kako stajem ispred njega i teram ga da se suoči sa onim što me tišti godinama, i to u društvu ljudi koji ga ne poznaju drugačije nego druželjubivog poznanika. Međutim, to bi im uništilo praznično raspoloženje.

Umesto toga, dajem sve od sebe da uživam u druženju s ljudima do kojih mi je stalo i ne dopustim da to sećanje negativno utiče na moje omiljeno doba godine. Kad mi uhvati pogled, znam da zna šta je uradio, i da je posramljen zbog toga.

Sve što od njega želim je da ispravno postupi kako bi ovo prestalo da me mori godinu za godinom. Međutim, da je častan, ne bi me ni silovao.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Mrzim ga, i mrzim to što je moj voljeni božićni ritual pretvorio u nešto što me plaši. Božić bi trebalo biti vreme zajedništva, ali može imati i suprotan efekat - osećaj "zabave pod prinudom".

Da li da razgovaramo o neprijatnoj istini ili da zadržimo fasadu radosti i ostavimo druge da žive u srećnom neznanju?

Ako vam se desilo nešto slično kao i meni, lepo je da imate nekog s kim možete da porazgovarate nezavisno od grupnih dešavanja. Kad god budete spremni da podelite svoju priču, uvek će biti ljudi koji vas vole i koji vam veruju.

(Telegraf.rs)