• 0

Od Napoleona do Zmaja: Čuvena ljubavna pisma i tajne koje nose sa sobom

, Telegraf

Kako vreme prolazi, tako su se i ljubavna pisma menjala, ali srećom po nas, neka i danas prkose vremenu i služe kao uvid u nekadašnje društvo, vrednosti, lične izraze i stilove komunikacije

  • 0
Ljubavno pismo

Foto: Shutterstock

Mnogo pre e-pošte, tekstualnih poruka i memova na "Instagramu", zaljubljeni parovi su svoje emocije delili preko iskrenih, rukom pisanih poruka. Forma, medij i sadržaj ljubavnih pisama danas su se možda promenili, ali svrha je oduvek ostala ista - prenošenje dubokih emocija i  poštovanja prema partneru.

Od "Solomonove pesme", koja se nalazi u hebrejskoj Bibliji i Starom zavetu, o glasu dvoje ljubavnika koji hvale jedno drugo, kao jedinstven primer seksualnosti u istorijskim i verskim spisima, preko drevne prepiske indijskog cara i carice Rukmini i Krišne, ovakvi izrazi ljubavi i naklonosti su osvajali našu pažnju.

Kako vreme prolazi, tako su se i ljubavna pisma menjala, ali srećom po nas, neka i danas prkose vremenu i služe kao uvid u nekadašnje društvo, vrednosti, lične izraze i stilove komunikacije.

Pisma Napoleona Bonaparte Žozefini (1790-te)

General Napoleon Bonaparta, poznat po svojoj vojnoj sposobnosti i velikom carstvu koje je izgradio nakon Francuske revolucije,  upoznao je šest godina stariju Žozefinu još kao mlad oficir. Moćni general u pohodu na ceo svet pisao je ljubavna pisma svojoj izabranici dok je bio u ratu, iako je ona na njih retko odgovarala.

U jednom posebnom pismu, napisanom dok je Napoleon komandovao francuskom vojskom u blizini Italije, nekoliko meseci nakon njihovog venčanja, on je izrazio koliko mu nedostaje njegova žena i otkriva drugu stranu ovog komplikovanog čoveka.

Napoleon Bonaparte

Foto: Shutterstock

„Od kada sam te napustio, stalno sam depresivan. Moja sreća je što sam u tvojoj blizini. Neprestano živim u svom sećanju na tvoja milovanja, tvoje suze, tvoju nežnu brigu. plamen u mom srcu. Kada ću, slobodan od svake brige, svake uznemirujuće brige, moći da provodim svo svoje vreme sa tobom, samo da te volim, i da mislim samo na sreću da to kažem i da to dokažem ti?"

No, on se, pak, dlanom o dlan, razveo se od nje kada nije mogla da ima dece. Ipak, kako piše "Glamur", nastavio je i dalje da joj piše, godinama nakon njihovog razdvajanja.

Pisma Ludviga van Betovena svojoj "Bbsmrtnoj voljenoj" (1812)

Identitet Betovenove „Besmrtne voljene“, kojoj je legendarni kompozitor i pijanista napisao niz pisama 1812. godine, još je u velikoj meri misterija. Ali sama pisma daju veoma živu sliku epske ljubavne priče. Mnogi istoričari veruju da je Betovenova „Voljena“ bila ćerka diplomate, po imenu Antoni Brentano, kojoj je kompozitor posvetio svoje „Dijabelijeve varijacije, op. 120“.

„Iako sam još uvek u krevetu, moje misli idu ka tebi, moja Besmrtna Ljubljena, ovde i tamo srećan, a opet tužno očekujući Sudbinu, da li će da nas posluša. Mogu samo da žviim, zajedno sa tobom ili nikako. Kakve suzne čežnje za tobom - Ti- Moj živote- Moje sve- zbogom. O, nastavi da me voliš - nikada ne sumnjaj u najvernije srce svog voljenon. Nikada tvoje. Nikada moje. Nikada naše."
Ludvig Van Betoven

Foto: Wikimedia

Kome je namenjeno ovo čuveno pismo dugo se spekulisalo, ali ono što se nikad nije dovelo u pitanje je strast Betovenovih reči. Neposlato pismo ostalo je na kompozitorovom imanju, gde je i pronađeno nakon njegove smrti.

Oskar Vajld lordu Alfredu Daglasu (1890-te)

Pesnik Oskar Vajld bio je inspirisan svojom strasnom i burnom ljubavlju prema lordu Alfredu Daglasu, koji je u vreme njihovog susreta bio student na Oksfordu. Daglas je postao Vajldova muza, a tokom njihove afere, Vajld je napisao neka od svojih najuzbudljivijih dela, uključujući "Salome" i "Važno je zvati se Ernest".

"Moj jedini dečko, Vaš sonet je prilično ljubak, i divno je kako su te tvoje usne od crvene ruže napravljene ne manje za ludilo muzike i pesme, od ludila za ljubljenje. Vaša tanka pozlaćena duša hoda između strasti i poezije. Znam da je Hijacinta, koga je Apolon tako ludo voleo, bio ti u grčkim danima."

Oskar Vajld, Oscar Wilde

Oskar Vajld / Foto: Wikipedia/Napoleon Sarony

Nažalost, njihova veza tada nije prihvaćena i par je svoju aferu držao u tajnosti. Vajldova sačuvana pisma, piše "Invaluable", na sreću, jasno pokazuju trajnu snagu njihove ljubavi.

Frida Kalo Dijegu Riveri (1940-ih)

Jake emocije povezane sa ljubavlju mogu da budu zbunjujuće, što je više nego očigledno ubeleženo u pismima između Fride Kalo i Dijega Rivere. Iako je njihov brak bio notorno buran, njihova ljubav, iako teška, ostala je neupitna.

Fridina pisma Riveri, koja se protežu kroz 27-godišnji period veze, naglašavaju veoma moćne i brune emocije koje su njih dvoje delili. U jednom pismu iz "Dnevnika Fride Kalo: Intimni autoportret", u svom stilu, čuvena slikarka je pisala o toj dubokoj, emocionalnoj intimnosti.

„Ništa ne može da se poredi sa tvojim rukama, ništa nije kao zeleno-zlatne tvoje oči. Moje telo je ispunjeno tobom danima i danima. Ti si ogledalo noći. Nasilni bljesak munje. Vlaga zemlje. Šupljina tvojih pazuha je moj zaklon. Moji prsti dodiruju tvoju krv. Sva moja radost je da osetim kako život izvire iz tvoje fontane cveća koja čuva sve puteve mojih nerava koji su tvoji."

Frida Kahlo Kalo

Foto: Profimedia/akg-images

Pesnikinja Vita Sakvil-Vest Virdžiniji Vulf

Proslavljena spisateljica Virdžinija Vulf i engleska pesnikinja Vita Sakvil-Vest razmenili su niz lepo napisanih pisama, ali jedno se istaklo. Poslato iz Milana 21. januara 1927. godine, nudi najjasniji, uvid u njihovu pravu ljubavnu priču. 

„ Svedena sam na stvar koja želi Virdžiniju. Napisala sam Vam prelepo pismo u besanim noćnim satima i sve je nestalo: samo mi nedostajete, na sasvim jednostavan, očajnički ljudski način. Vi, sa svim svojim glupim pismima, nikada ne biste napisali tako elementarnu frazu; možda je ne biste ni osetili. Pa ipak verujem da ćete biti svesni malog jaza. Ali biste je obukli u tako izvrsnu frazu da bi trebalo da izgubi malo od svoje stvarnosti. Meni je to prilično oštro: Nedostajete mi čak i više nego što sam mogla da verujem; i bila sam spremna da mi dosta nedostajete. Tako da je ovo pismo u stvari samo cviljenje bola.

Neverovatno je koliko ste mi postali bitni. Pretpostavljam da ste navikli da ljudi govore ove stvari. Prokleto bilo, razmaženo stvorenje; neću vas naterati da me više volite tako što ću se ovako odati — Ali o, draga moja, ne mogu da budem pametna i nepokolebljiva sa Vama: Volim Vas previše za to. Previše iskreno. Nemate pojma koliko mogu da budem drska prema ljudima koje ne volim. Ja sam to prenela na likovnu umetnost. Ali Vi ste slomili moju odbranu. I ne zameram to."

Pismo Jovana Jovanovića Zmaja Ruži Ličanin

Godine 1861. Jovan Jovanović Zmaj je upoznao Ružu Ličanin. Između njih razvila nežna ljubav koja će se završiti brakom. Nažalost, čika Jova Zmaj možda je doživeo da se oženi voljenom devojkom, ali ga je u bračnom životu zadesio čitav niz nesreća: poumirala su mu sva deca (njih petoro) i još mlada žena. Ljubav i nesrećan porodični život su ga inspirisali, kako prenosi "Artnit", na ciklus pesama Đulići i Đulići uveoci, neku vrstu pesničkog dnevnika o njegovom intimnom i porodičnom životu.

Jovan Jovanović Zmaj

Jovan Jovanović Zmaj / Foto: Wikimedia/Unknown author

Iza njega je ostalo i prvo pismo voljenoj devojci koje datira iz 1861. godine, gde joj prvi put izjavljuje svoja osećanja.

"Mila gospođice Ružo!
Uvek sam se čudio, kad je ko pismo pisao tamo gde bi se rečima izraziti mogao; sad vidim da nisam imao pravo. Sad najbolje vidim da ima stvari, koje se ni rečima ni pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajati, prećutati nikako.
Vi, čitajući sad ovo pismo, ili ste se namrgodili ili ste se možda malo zastideli osećajući, da vam sasvim nepovoljno nije. Ako se mrgodite, derite pismo taki, milim Vas; nemojte dalje čitati, što i da znate gde pomoći ne možete, poderite ga taki, ne zaboravite, da ste ga ikad dobili, zaboravite sasvim, Vi ćete lako a ja ću kako uzmogu. Ali ako ga poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopitstva) i na ovu stranu prešli to sedite, pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim njeno, pa ako je i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i miliji biti, ti mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako, kako se samo evanđelje ljubi.
Da znam da ćete Vi ovo pismo iole rado čitati, pustio bih srcu na volju, ali onda bih Vam imao toliko napisati i kazati da u vašu šatulu zaista ne bi stalo. Od kako znam, cveće sam oduvek voleo, zato što je lepo, dobro i nevino, što miriše, što se njime čovek nakiti i ponositi može, ali nikad još nisam toliko, tako slatko i ozbiljno o cveću mislio i sanjao kao sad, i to o ruži i o ruzmarinu.
Vi ćete možda ovo pismo gospođici sestri, možda i gospođi materi pokazati, ne marim, ali samo nemojte pre, dok mi bez ičijega saveta iz svog srca, iskreno srpski na ovo pismo odgovorite.
U najvećoj hitnosti završujem, jer me kola čekaju. Nadam se kad dođem, nadam se mnogo. Bar ću na putu natenane misliti moći, kako Vas je pismo moje rasrdilo ili iznenadilo.
Budite mi zdravi, sam se čudim od kud sam ovo pismo nehotice poljubio."

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok