"Ne plači! Vidi, druga deca ne plaču! A ti…": Kako roditelji otežavaju adaptaciju deteta na vrtić

Ja sam sa starijim sinom napravila ovu poslednju grešku. Nije se bunio, išao je u vrtić, ali mi je stalno govorio kako je mnogo dosadno, a ja sam mu rekla da će biti zabavno. 😥 Ja sam veoma brzo shvatila da je moja plata sa fakultetom mala da bih decu ostavljala po ceo dan u vrtiću. Suprug je imao dobru platu, ja sam dala otkaz i počela da radim neki posao od kuće koji ne zahteva fakultetsku diplomu, kako bih mogla da se u potpunosti posvetim deci. Mladje dete nije išlo u vrtić uopšte, stariji sin možda godinu dana. Deca su mi sada velika, srećna i dobra, hvala Bogu. Socijalizacija dece je veoma važna, ali ona ne mora da se odvija kroz vrtić. Vrtić je za decu koja bas moraju da se rano odvoje od roditelja, jer roditelji moraju da rade, šta će ljudi. Verujte mi, da deca do 4. godine uopšte nemaju potrebe za interakcijom sa drugom decom. To mi je rekla i pedijatar i psiholog. Oni do tada još uvek istražuju svoj sopstveni svet i sebe, a tek od 4.godine počinje njihovo interesovanje za drugu decu i tada je potrebno da se na adekvatan način socijalizuju. To se može uraditi na mnogo lepše načine od ostavljanja deteta po ceo dan u vrtiću. Kod nas je to jako teško, ljudi rade po ceo dan da prezive, šta ce. Ali eto, poneko mozda ima tu sreću da kao ja baci diplomu fakulteta i posveti se mnogo lepšem i boljem "poslu" , vaspitanju i podizanju dece, što i jeste osnovna uloga svake majke. 😃 💖 Svako dobro svima.

Treba jaganjce pripremiti za vukove, teško .