• 1

Ispovest koja je rasplakala region: "Tata je jako vikao na mamu, pa ju je povukao za kosu"

Još je tužnije kada dete to ispriča, ne shvatajući koliko je to strašno

  • 1

Na portalu ispovesti.com pojavilo se svedočenje jedne žene iz Hrvatske koja je opisala užasnu situaciju kod lekara. Nažalost, ovakvih situacija u kojima je zastupljeno porodično nasilje ima i u Srbiji, a najčešće u njima najviše ostanu povređeni oni koji su hteli da pomognu.

- Danas sam bila sa ćerkicom kod ortopeda i do nas su sedela dva dečaka. Pokidanih cipelica, zarasle kose, rupice na odeći. Mama nije tu jer je morala odvesti tatu kući jer je tata jako vikao na nju zato što mora čekati da dođu na red, onda je mama plakala i on ju je povukao za kosu, pa ga je odvela kući. Tačno tim rečima mi je objasnio mlađi od njih zašto čekaju sami. Gospođa pored je samo dodala: vratiće se ona, rekla je. Ostala sam zgrožena. Ravodušnošću ostalih u čekaonici, tugom u očima jednog sedmogodišnjaka i načinom na koji je trogodišnje dete ispričalo situaciju koja ne bi trebalo da se događa. Otišla sam u pekaru pored i kupila im sendvič i sokić. Malecki se igrao zajedno sa mojom ćerkom, a stariji brat nije hteo da kaže ništa, osim - hvala za sendvič. Kada je mama došla rekla sam joj da ne mora biti tako, da potraži pomoć zbog dece, da ću joj pomoći ako želi. Rekla mi je da se ne petljam. Ćutala sam. A da sam barem pozvala socijalnu radnicu…

Ispovest je izazvala veliki broj komentara, ali i pokazala ljudsku nemoć jer je osoba koja je pokušala da pomogne okarakterisana kao neko ko se meša u tuđi život. Međutim, ne možemo, a da se na zapitamo kako niko iz najbliže okoline bračnog para nije mnogo ranije reagovao?

Znakova zlostavljanja je očigledno uvek bilo, čak i kada neko izgleda kao da je u skladnom odnosu. Radi se o tome da mnoge od tih znakova ne znamo da čitamo i smatramo ih uobičajenim u jednom muško-ženskom odnosu, a oni to nikako ne smeju biti.

- Pre svega kreće psihičko zlostavljanje, pa se osoba obezvređuje verbalno. Potom to prelazi u emocionalno zlostavljanje. A kada krene fizičko nasilje, čim bude jednog udarca, biće ih još. Partner koji vrši nasilje je osoba koja ima problem sa kontrolom besa, a obično se baš te osobe ne obrate nikome za pomoć - evo ja nikada nisam imala slučaj da je neko od tih nasilnika dolazio na terapiju. To je kod nas slično kao problem sa alkoholom - 'ajde, ako te je jednom udario, pusti, neće valjda ponovo. Dakle, nama je potrebno više edukacije jer nemamo razvijenu svest o tim stvarima. Nemamo ni o ekologiji, a kamoli o tome - rekla je psiholog Viktorija Mužina za "Telegraf".

Šta mislite - da li je ova žena trebalo da pozove socijalnu službu?

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36

(*ovo je broj SOS telefona licenciranog od Ministarstva za RZBSP)

Komentari

  • Müller Brankica

    Naravno da treba reagovati, u svakom slucaju gospodja je bila u pravu sto se umesala i pozvala broj. A ta majka i zena tog coveka , nju nerazumem. Ja bi bila zahvalna nekom ko bi mi u tom trenutku pomogao. Sta se desava sa tom majkom. zar netreba da bude s decom? a tom ocu ocigledno nedostaje puno toga. Pa zar je on bitan u svemu tome, da bi ga zena morala ispratiti kuci jer nije mogao da ceka da bi se deca pregledala. Zar i taj otac nebi trebao da misli na decu prvenstveno? O Boze sta nam se to desava? Boze pomozi toj jadnoj deci.

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima