"Svaka žena u Srbiji može da prepozna nasilnika, ako hoće": Ove situacije ga odaju, obratite pažnju

Od početka godine u Srbiji je ubijeno 26 žena i četvoro dece. Kažu, nismo još oborili rekord - bilo je gore 2013. godine kada je ta brojka bila malo viša. Međutim, mi i dalje govorimo o jednom od najvećih društvenih problema u Srbiji i 30 života kojih više nema. O tome kako prepoznati nasilnika, o ženama koje dolaze u Sigurnu kuću, nasilju u porodici, ciljevima Savetovališta, ali i u susret Svetskom danu borbe protiv nasilja nad ženama za “Telegraf.rs” govori koordinatorka Sigurnih kuća Vesna Stanojević. 

Preporučujemo





• Kako da prepoznamo nasilnika? Postoji li nešto što ga može odati?

- Svaka žena može da prepozna nasilnika, samo ako hoće. Žene u Srbiji često neće da ga prepoznaju. Mislim na jedan određeni broj žena. To što je on šarmantan, kavaljer, neko ko animira društvo, široke ruke, sve to imponuje ženi. Ali, u jednom momentu se uvek vidi da je takvo ponašanje namešteno, a kakav je on u suštini uvek može da vidi žena koja je sa njim. Kada ostanu sami on nema više koga da šarmira, onda se polako vidi kako on reaguje kada nema publiku. Treba gledati kako reaguje na druge ljude i informacije koje mu se ne dopadaju, kako priča o drugima - da niko ništa ne zna, da je on uvek u pravu, da je on najbolji, najpametniji... Kad vozi kola, pa mu se neko prepreči ako se svađa, odmah vidite da je to neko ko je netolerantan... Ako je grub i ume da kritikuje vaš izgled... Ma, sve su to velike indikacije da se radi o jednoj osobi kod koje nasilje može da eskalira u svakom momentu - upozorava i nastavlja.

- Nažalost, mnoge žene to neće da vide, a za to je krivo i društvo pošto se nama nameće obaveza i stalno pitanje kad ćeš da se udaš, kad ćeš dete, ako se ne udaš ti si manje vredna. Onda se žene drže i tog partnera kakav god da je da bi ispunile društvenu normu, a to je velika greška.

• Nedavno smo bili svedoci nasilja nad ženama i u jednom rijaliti programu - kako komentarišete činjenicu da i u živom programu možemo gledati da jedan muškarac tuče dve žene?

- Produkcija ima obavezu da to prijavi bez obzira na to ko je u pitanju. Poznate ličnosti čak treba više da odgovaraju jer je to što rade izloženo javnosti i deca to gledaju. Ne gledam rijaliti programe, ali evo i u običnim novinama, koje čak nisu te vrste, postoji srednja strana na kojoj možete pročitati šta se tamo dešava - kao da je to nekom bitno, zašto o tome uopšte mora da se piše?

• Da li je vršnjačko nasilje direktan proizvod nasilja u porodici?

- Nekada je porodično nasilje bio problem koji ostaje u porodici i o njemu se nije pričalo. Danas se vode evidencije, menjaju se zakoni, drugačije se postupa u policiji, tužilaštvu, centrima za socijalni rad, ali nije dovoljno. Imam utisak da više najavljujemo nego što radimo nešto. A deca imitiraju, koga nego porodicu. Ponekad ne mogu da verujem da neko ko ima desetak godina može onako da se ponaša prema drugu ili, još gore drugarici. Ne samo da to dete nema empatiju, nego ima i sadizam u sebi. Šta je motiv takvog ponašanja, od koga je to naučilo? Bilo je predloga da se u školske i predškolske ustanove uvedu predavanja o nasilju u porodici. S druge strane, ako radite s njima u vrtiću i u školi, a onda oni dođu kući i vide sve ono što su im rekli da ne treba, kako će znati šta je dobro, a šta loše? Zato su tu roditelji jako značajni. Nažalost, isti ti roditelji u mnogim slučajevima misle da super vaspitavaju decu ako im kažu da uzvrate kada ih neko udari ili ih pogleda popreko.

• Zašto i uprkos merama zabrane prilaska imamo ovoliko ubijenih žena?

- Imate osobe kojima ništa ne možete zabraniti. Zabrana prilaska je dobra mera, ali onaj ko je rešio da raščisti sa partnerkom, on će uraditi sve što namerava. Baš ga briga za zabranu prilaska. Vidite koliko među tim slučajevima, ima muškaraca koji izvrše samoubistvo. Ako je on rešio da se u najboljim godinama ubije zbog partnerke, i to u danšanje vreme kada može da nađe drugu, to zahteva ozbiljnu analizu. U pitanju su ljudi koji imaju izmenjene ličnosti, pa moramo da se zapitamo - zašto se ne leče i ko je odgovoran za to?

• Koja je najgora priča koju ste čuli?

- Ne mogu to da vam kažem. Sve su priče slične, ali nisu iste. Za ženu koja prijavljuje njena priča je uvek najgora - Ovo što se meni dešava nikada niste čuli. Ma jesmo, čuli smo ovo sve sto puta. Međutim, izdvaja se jedna jako bitna stvar - nama su se ranijih godina još od 1996. otkada postoji Savetovalište, a od 2000. otkada postoji Sigurna kuća, javljale žene srednjih godina koje su bile dugo u braku i trpele nasilje, ali ih je bilo sramota da o tome pričaju jer su se plašile da ne brukaju porodicu, jer im je nametnutno od detinjstva da moraju trpeti muškarca, jer je on gazda u kući, i koje su se plašile da će biti okrivljene. Sada pak, u poslednjih par godina imamo jako mlade žene koje su rešile da izađu iz toga, da se obrate nekome i zatraže pomoć. One se obično vrate partneru i daju mu još jednu šansu. On plače, moli, one reše da se pomire, ali nasilje se nastavi. E, sad… Razlika je što današnje žene ne daju pet, šest, sedam, osam šansi kao nekad.

• Zašto se žene jave Sigurnoj kući, a ne nekim bliskim ljudima?

- Prvenstveno dolaze radi bezbednosti. Neke žene su materijalno situirane i imaju mogućnost da iznajme stan, ali one ovde imaju dvadesetčetvoročasovno obezbeđenje, imamo dobru saradnju sa policijom - Sigurna kuća je mesto njihove sigurnosti. Dolaze i sa ciljem da bi se osnažile jer mi imamo psihoterapeute, advokate, defektologe, ženu koja posebno radi sa decom, vrtić, a u njemu profesionalne vaspitače, zapravo sve što im je porebno da vrate poverenje u sebe, a to je ono što je najvažnije; Da se ne plaše više čim neko pomene njegovo ime i da se ne plaše sopstvene senke, niti da misle da može da naškodi njima ili njihovoj porodici.

• Koliko se žena i posle Sigurne kuće vrati nasilnom partneru?

- U prošloj godini 9 odsto žena se vratilo, ove godine još ne znamo, videćemo. Imate žena koje smatraju da mu treba dati još jednu šansu, imate žena na koje deca utiču, imate one koje veruju da je alkohol kriv što se tako ponašao, ali i one koje ne žele da ih deca okrivljuju što su ostala bez oca. Sve su to neki razlozi koje morate razumeti. Ja ih razumem i to je njihovo pravo uostalom.

• Da li se posle ponovo vrate u Sigurnu kuću?

- Kako da ne… Imamo povratnice koje se vraćaju i po dva-tri puta. Ima žena koja nikada ništa nisu uradile u svom životu, ali više je onih koje su vredne, mogu i hoće da se izvuku iz te situacije. Nažalost, ove prve je psihičko nasilje potpuno promenilo, njihove ličnosti, pa misle da su one krive za sve, da su manje kvalitetne nego neko drugi i da trpe to što trpe jer ne valjaju. Njima je takvo razmišljanje natureno. Ti si ovakva, onakva, tvoja majka, porodica ne valjaju, loša si majka, itd. Slušajući ovo ona vremenom pristane da bude manje kvalitetna i manje vredna i menja se pod njegovim uticajem.

• Da li je neki od agresivnih partnera pokušavao da upadne i Sigurnu kuću?

- Bio je jedan pokušaj baš nedavno. Kada dođu ovde nisu nikada agresivni, ali pokušaju da uđu jer žele da razgovaraju sa njom, da joj "objasne" da je uvek neko drugi kriv, da je on "bio nervozan" jer ga je šef iznervirao pa mu je, eto, "pao mrak na oči"…

• Šta je glavni krivac za eskalaciju nasilja nakon kojeg žene završe u Sigurnoj kući?

- Ekonomsko nasilje je svakako jedno od oblika nasilja koje je negde na vrhu lestvice i neminovno dovodi do svađa. Nažalost, čak 35 odsto nasilnika su alkoholičari, pa zamisltie ženu koja sa detetom čeka supruga da donese hranu u kuću, a on taj novac potroši u kafani ili ispred neke trafike. I onda kada dođe kući dođe do teške svađe, a neretko i nasilja.

• Odakle su žene koje se nalaze u Sigurnoj kući?

- Ove koje mi primamo su iz Beograda, zato što nas finansira Grad Beograd. Međutim, mi često primamo žene koje nisu odavde, posebno ako su životno ugrožene. Ne možete ih odbiti ako im je potrebna pomoć. Primamo i strankinje, odnosno žene koje su udate za naše. Tako je u Sigurnoj kući bila jedna Ruskinja, ali i Nemica sa dvoje dece. Bile su nam tu i žene iz nekih egzotičnih zemalja… Sve one su, udajući se za naše vrle momke, trpele nasilje.

• Kako deca podnose boravak u Sigurnoj kući?

- Imate decu koja su sama inicirala da majka pozove Savetovalište i ode. Ako imate nasilnog oca koji vas maltretira, koji vam stalno drži predavanja i koji vas neprestano kritikuje, a pritom maltretira vašu majku onda dete pita majku Zašto ovo trpiš? Deca ne mogu i ne treba da trpe. Postoje i deca koja su navikla na svoju kuću, ulicu, školu, okruženje, pa teško podnesu prvih par dana, ali se zbog velikog broja ostale dece brzo adaptiraju.

• Koliko jedna žena obično ostaje u Sigurnoj kući?

- Prosečno 5-6 meseci. Ako me pitate koliko imaju pravo, mi uvek imamo rok od 6 meseci, ali se toga ne pridržavamo. Ostaje onoliko koliko mora. Imamo žene koje imaju pomoć treće strane, pa odu posle 15 dana, mesec dana. Međutim, ako imate ženu kojoj on indirektno preti svih 6 meseci - čeka da je sretne, vidi i ispuni svoju pretnju, onda ona ne izlazi.

• Da li je neka žena koja je boravila u Sigurnoj kući kasnije ubijena od strane partnera?

- Hvala Bogu ne. To mi je mnogo bitno. Kad god objave informaciju u vestima da je žena ubijena, moja prva misao, moj prvi strah je da li se nama obraćala. Jer šta ako smo nešto, ne daj Bože propustili? Mada, ne možemo mi da propustimo, jer je ona ta koja mora da brine o sebi, a mi smo tu da pomognemo.

• Ono što je najtužnije jeste da se u Sigurnoj kući u svakom trenutku nalazi po neka trudnica i da postoji barem nekoliko beba koje svoje prve dane provedu upravo tu. Koliko se ukupno žena nalazi u 3 Sigurne kuće u Beogradu?

- Da, imamo uvek po nekoliko trudnica koje su trpele teško nasilje uprkos trudnoći. Inače, svaka kuća ima mogućnost da primi do 40 žena, a one su gotovo uvek krcate. Mi sad imamo i više od tog broja. Ali kako ćete, kao što sam rekla i onima koji nas finansiraju, kada vam Centar za socijalni rad pošalje ženu koja je povređena ili izbačena na ulicu, da odbijete i kažete da nema mesta? U takvim situacijama broj nije bitan, nego da nekome spasite glavu.

• Gde je Srbija u odnosu na evropske zemlje?

- Imali smo saradnju sa Švajcarcima i Šveđanima, a ono što me je najviše iznenadilo jeste da svuda postoji nasilje nad ženama. Samo Švajcarci nikada neće reći da je nasilnik neko njihov nego “oni što su došli”, dakle imigranti iz bivše Jugoslavije, iz Severne Afike i drugih zemalja. Slična je situacija u Švedskoj, ali ostaje činjenica da žene svuda stradaju. Nemate zemlju u kojoj možete da kažete da je žena neko ko je poštovan, cenjen i o kome se vodi računa onoliko koliko bi trebalo. Nažalost, za komšijske zemlje poput Severne Makedonije i Crne Gore nemamo nikakve podatke, niti su dostupni javnosti.

• Šta je ono što će vam biti u fokusu u narednoj godini?

- Radimo na njihovom zapošljavanju i edukaciji. Zašto? Ekonomski nezavisna žena može da planira život bez njega. Nažalost, vi u većini slučajeva imate situaciju u kojoj on radi, a njoj je rekao da je bolje da čuva decu i bude kod kuće. Tako polako eliminiše sve oko nje i ona ostaje sama, a onda on sa njom radi šta god hoće. Te žene moraju da shvate da su one podjednako vredne i kvalitetne kao ostale, samo nisu imale šansu. Zato nam je u fokusu njihovo osnaživanje, osamostaljivanje i zapošljavanje. - zaključila je Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurnih kuća u razgovoru za "Telegraf.rs".

Adresa i kontakt Savetovališta protiv nasilja u porodici na koje možeš da se obratiš za pomoć: 

Mileševska 30 a Beograd

0800 011 011 - besplatna linija (radnim danom 10.00 -19.00)

011 3291 440  (radnim danom 10.00 -19.00)

011 2441 521  (radnim danom 10.00 -19.00)

011 2456 4074  (radnim danom 10.00 -19.00)

062 304 560 (noćni od 19.00 do 10.00)

savet@eunet.rs

savetovaliste@sezampro.rs

www.sigurnakuca-beograd.com

(Tara Tomović/Telegraf.rs)