Kineskinja koja je zatočena u Vuhanu otkriva svoju stranu priče: "Šta će tek biti za nekoliko dana?"

Foto: Tanjug/AP

Ja sam jedna od 11 miliona ljudi koji se nalaze zatočeni u Vuhanu. Srceparajuće je što čitam po društvenim mrežama da smo mi zaslužili koronavirus.

Da. Neki ljudi su zaista odvratni i neobrazovani, jedu sve što se pomera i uopšte nemaju poštovanja prema higijenskim propisima. Ali, većina ljudi nije takva. Većina nas su normalni ljudi koji žive normalan život. I mi smo ljuti što i dalje postoje pijace sa divljim i egzotičnim životinjama, baš kao i vi, ako ne i više.

Preporučujemo

Kineska Nova godina je, a u slučaju da niste upoznati sa kineskom kulturom, to je kao kada biste u svetu spojili Dan zahvalnosti sa Božićem. Upravo je to jedini period u godini kada se porodice okupe i zajedno kuvaju i druže se. Kinezi iz ruralnih mesta odlaze u velike gradove kako bi pronašli poslove. Naporno rade cele godine, šaljući malo novca svojim roditeljima. Porodice se ne viđaju čitavih godinu dana zbog čega se svi raduju kineskoj Novoj godini.

Koronavirus nam je ukrao jedino vreme koje smo imali sa našim roditeljima. Lekari i sestre rade vezano i po 10 dana, a mnogi od njih nisu bili kući nedeljama, volonteri iz cele Kine dolaze u Vuhan da pomognu, fabrike rade prekovremeno kako bi proizvele dovoljno maski i zaštitnih odela; hoteli širom Vuhana nude besplatan smeštaj za one koji su daleko od kuće i ne mogu da napuste grad, dostavljači rade napornije nego ikad jer zbog zabrane izlaska svi naručuju hranu, građevinari rade 24 časa ne bi li izgradili nove bolnice.

Da li i ovi ljudi koji naporno rade zaslužuju da se zaraze i umru?

Foto: Tanjug/AP

Ti sebični razmenjivači egzotičnih životinja oduzeli su nam dragoceno vreme sa porodicom, ali i stavili u rizik živote svih onih koji pomažu drugima. I pored svega toga, na internetu se mogu pročitati komentari na račun čitave nacije koji su osuđivački i ponižavajući. To me jako boli. Ti ljudi to ne zaslužuju.

Naši frižideri su još uvek puni od kineske Nove godine, ali šta će biti za par nedelja ili čak par dana kada hrane ponestane? Moji roditelji su se upravo vratili iz prodavnice i kažu mi da su police prazne. Javni prevoz ne radi, od danas na snagu stupa i zabrana automobila (osim ako nemaju veze sa ovom situacijom), niko ne sme da napusti grad.

Pa, da li bilo ko od nas uopšte ovo zaslužuje?

Posebno u toku najlepše praznične atmosfere. Što je najgore ja čak ni ne živim u Vuhanu, došla sam kući za praznike jer svoje nisam videla godinu dana. A sada ne mogu ni da se vratim u grad u kojem živim.

Sigurna sam da je hiljade ljudi u istoj situaciji kao i ja.

Ne želim da zvučim kao žrtva već samo želim da vam ispričam svoju stranu priče. Žao mi je i što se virus proširio i na druge zemlje. Iskreno mi je jako žao.

Ali, nisu svi Kinezi loši ljudi. Nisu svi tako sebična i loša živa bića. Nije fer da kažete da smo svi ovo "zaslužili" samo zbog jezivog ponašanja pojedinaca.

(Telegraf.rs)