Poznati psiholog tvrdi: Pre 50 godina znalo se ko je učitelj, a ko učenik, ko je roditelj, a ko dete

Foto-ilustracija: Profimedia, mc.rs

Pre 50 godina znalo se ko je učitelj a ko učenik, ko je roditelj a ko dete,  a onda je došlo do preispitivanja tih uloga, što je imalo svoje posledice, kaže psihijatar i psihoterapeut dr Zoran Milivojević.

Kako tvrdi u svojoj kolumni, mi sve više postajemo zbunjeni novim pravilima u međuljudskim odnosima.

Preporučujemo

Da li se danas zna ko je roditelj, a ko dete? Foto: Pixabay.com

– Mislim da se do pre 50 godina znalo ko je učitelj a ko učenik, ko je roditelj a ko dete, ko je mama a ko otac, a onda je došlo do preispitivanja tih uloga. S tim je nastupila zbunjenost i konfuzija kada su u pitanju partnerski odnosi i vaspitanje dece. Disciplinovanje dece ustuknulo je pred rezultatima psihoanalitičkih studija koji su pokazali da nedostatak ljubavi stvara neurotične ličnosti. Zbog toga je već dve-tri decenije dominantan model popustljivog vaspitanja, ali ovaj model stvara novu patologiju – nastaju razmažena i prezaštićena deca.

Razmažena deca, uprkos visokoj inteligenciji, izrastaju u nesocijalizovane ličnosti koje ne žele da odrastu, koje su sebične i narcisoidne, nemaju radne navike i dugo ostaju u simbiotskoj vezi sa roditeljima. Prezaštićena deca odrastaju u pasivne osobe koje se plaše sveta, koga doživljavaju kao opasno mesto, zbog čega često ostaju u simbiozi sa roditeljima ili dominantnim partnerima.

Kako kaže, već godinama radi kao supervizor u slovenačkim popravnim domovima, te stoga ima potrebu da upozori roditelje kakve posledice mogu biti zbog pogrešnog načina vaspitanja.

- Iako mnogi misle da se ja zalažem za strogost i kažnjavanje deteta, ja zapravo želim da podsetim roditelje da su detetu potrebni i ljubav i disciplina, jer je njihov zadatak da naslednika pripreme za samostalni život. Zbog toga se najstrasnije i najenergičnije polemike vode oko tekstova čija je tema deca – bilo da je u pitanju telesno kažnjavanje, ljubav, sankcije, disciplina ili vaspitni stilovi – priča dr Zoran Milivojević za "Politiku".

Kako kaže, mnoge mlade osobe ne shvataju da tek nakon odvajanja od porodice postaju individue.

Detetu su potrebni i ljubav i disciplina, kaže psihijatar Foto: Shutterstock

Kada je reč o ljubavi i partnerskim odnosima, on tvrdi da i tu postoji zbunjenost.

– Pomešali smo ljubav i zaljubljenost, jer imamo veoma idealizovane predstave o vezi i braku. Filmovi i serije koje dolaze iz holivudske fabrike snova promenili su predstave o ljubavi i partnerstvu – ljubav je postala sinonim za film sa hepiendom, a to dovodi do porasta očekivanja od partnera, pa brak i veza pucaju, jer partner u realnom životu ne odgovara našoj definiciji „idealnog”.

- Poverovali smo u ideju da će samo pronalazak prave osobe uneti sreću i smisao u naš život i zato svi tragamo za idealnim partnerom. I roditelji često svojoj deci poručuju da su im ona smisao života, a sve u želji da im pokažu i dokažu koliko ih vole. A onda ta deca odrastu i kada polako počnu da se pripremaju da se odvoje od svojih roditelja i započnu samostalni život, mogu osećati krivicu, jer roditeljima oduzimaju „smisao” njihovog života.

O ljubavi učimo iz filmova Foto-ilustracija: Profimedia

- Mnoge osobe veruju da je ljubav prema partneru isto što i smisao života. A kada je osoba uverena da je smisao njenog života u tome da je voli neko određen, ona je spremna da pređe preko bilo koje granice da bi tu ljubav sačuvala ili ostvarila. Ako je partner napusti ili umre, takva osoba neće biti samo tužna zbog gubitka partnera koga još voli, već će osećati depresiju zbog gubitka smisla življenja. A samoubistvo tada može postati privlačna ideja – upozorava dr Zoran Milivojević.

(Telegraf.rs/Politika)