Psiholog otkriva: Kako zaštititi decu od opasnosti na društvenim mrežama i da li je zabrana rešenje?

Foto: Pixabay, TikTok, Instagram, Facebook

Od početka ove godine čuli smo nekoliko "horor priča" o TikToku, najpopularnijoj društvenoj mreži među decom. Dramatične, a često i priče sa tragičnih ishodom opravdano su zabrinule mnoge roditelje.

Preporučujemo

Takav je bio "blekaut" izazov krajem januara, kao i poziv na masovno samoubistvo početkom marta.

Zabrinuti roditelji opravdano su se uspaničili, a mnogi nisu znali da li bi eventualna zabrana korišćenja društvenih mreža bila pravo rešenje.

Ipak, nemoguće je u potpunosti isključiti decu sa svih mreža, jer je to platforma gde i oni, kao i mi, grade kontakte i socijalizuju se.

Dečji psiholog Nikolina Milosavljević otkrila je za Telegraf šta bi roditelj trebalo da preduzme kako bi održavao zdrav kontakt sa detetom i ostao upućen u sadržaje koje dete "konzumira" na internetu.

Iako TikTok ne bi trebalo da koriste mlađi od 13 godina, mnoga deca se već u ranijem uzrastu upoznaju sa ovom društvenom mrežom, bilo da im to predstave stariji brat ili sestra ili vršnjaci sa kojima se druže.

foto Pixabay

Milosavljević smatra da je veoma važno da roditelj bude prisutan i da zajedno sa detetom posmatra te sadržaje, bilo koja platforma da je u pitanju. Čak iako određeni video snimci ne deluju interesantno, potrebno je da otkriju zašto njihovo dete uživa u tome.

– Detetu je važno da bude u toku sa svojim vršnjacima, pa ako roditelj to želi da mu omogući, važno je da kontroliše šta dete gleda na TikToku ili bilo kojoj drugoj društvenoj mreži. Funkcija toga nije jedino kontrola, nego i povezivanje sa detetom. Deci prija da osete interesovanje roditelja u sferama koje su njima bitne i zanimljive – objašnjava sagovornica Telegrafa.

Ona savetuje da roditelji ne "održavaju lekcije" ukoliko im se ne dopada određeni sadržaj. Bolje je, kaže, da postave pitanja i iskreno otkriju odakle potiče „ljubav“ prema pojedinim jutjuberima ili influenserima.

– Važno je da ta pitanja ne deluju "detektivski", već da iskreno razmenjuju mišljenje sa svojom decom kroz prijateljski razgovor. Postavljajući pitanja, roditelj pomaže detetu da razvije kritički stav. Održavanjem lekcija i postavljanjem grubih kontrolišućih pitanja lako možemo da postignemo suprotan efekat – upozorava psiholog.

Kako održati dobru komunikaciju sa tinejdžerima?

Prijateljski razgovor je, ističe psiholog Milosavljević, ključ u održavanju zdrave komunikacije sa detetom u periodu odrastanja koje je puno izazova.

Foto: Pixabay

– Važan je i ton kojim se obraćamo detetu. Kao što prijatelja ne bismo ismevali zbog problema koji nama deluje banalno, tako ne bi trebalo da ismevamo ni dete. Neophodno je da uvek pokažemo iskreno interesovanje za njihove probleme – podseća psiholog.

Mobilni telefon je i privilegija i odgovornost

Prema njenim rečima, roditelji bi trebalo da shvate da je mobilni telefon koji daju deci privilegija koja nosi sa sobom i određenu odgovornost.

– To je kao kada dobijemo vozačku dozvolu. Učestvovanje u saobraćaju zahteva odgovornost, a nepoštovanje pravila povlači posledice. Tako je i sa detetom koje ima mobilni telefon preko kog može da "izađe" na društvene mreže. Neophodno je da roditelji odrede pravila korišćenja i da predoče detetu koje posledice može da snosi ukoliko ih ne poštuje – savetuje Milosavljević.

Naša sagovornica smatra da korišćenje mobilnog telefon može da posluži i za razvijanje osećaja odgovornosti i bolje organizacije vremena kod deteta. Neophodno je dogovoriti se sa detetom koliko vremena je njemu potrebno i pronaći kompromisno rešenje oko korišćenja telefona i društvenih mreža. Tu, smatra psiholog, ne postoje pravila, već sve zavisi od organizacije same porodice.

Najčešće, navodi psiholog Milosavljević, dete neće moći da proceni koliko mu vremena treba, ali je bitno da ono samo postane toga svesno i da se bolje organizuje u toku dana.

Prijateljska komunikacija i kompromisi su svakako ključni da bismo decu zaštitili od štetnih posledica društvenih mreža.

(Telegraf.rs)