Zašto i kada deca počinju da lažu: Psiholog objašnjava kako bi roditelji trebalo da postupe

Foto: Shutterstock

Roditelji se često uplaše kada deca počnu da lažu, i upitaju se kako i zašto je došlo do toga. Gde je granica između laži i mašte, i kakav stav bi roditelji trebalo da zauzmu kada shvate da dete ne govori istinu?

Preporučujemo

Mala deca retko mogu da odvoje imaginaciju od realnosti. Iako to može da uplaši roditelja, trebalo bi znati da do treće ili četvrte godine deca obično ne lažu svesno, već izmišljaju.

- Kako dalje rastu, oko četvrte ili pete godine deca svesno razlikuju laž od istine. U tom uzrastu ona obično prikrivaju istinu kako bi izbegla kaznu ili kako bi održala roditelje zadovoljnim. Tu je tačka gde roditelj može da gradi dobar odnos - kaže za Telegraf dečji psiholog Milena Buđevac.

Kako pravilno reagovati?

Ključno je obratiti se detetu mirnim tonom i dati mu do znanja da znamo kako ne govori istinu.

- Nikako ne bi trebalo dete nazivati lažovom ili prevarantom. To je nešto u čemu mnogi roditelji greše. Problem je često mešanje ponašanja sa identitetom deteta. Jedno je reći "Slagao si me", a drugo "Ti si lažov." Ukoliko dete prihvati laganje kao deo svog identiteta, očekivano je da će ponovo slagati - ističe psiholog.

Foto: Freepik/peoplecreations

"Vidim kako lažeš"

Suprotno opštem verovanju mnogih roditelja da tačno mogu da prepoznaju kada ih dete laže, psiholog objašnjava da su brojna istraživanja dokazala kako samo u 50 odsto slučajeva možemo tačno da procenimo da li dete govori istinu ili ne.

- Zabluda je da mi možemo da vidimo kada deca lažu. Rađene su studije koje su u potpunosti to opovrgle. Samo zato što se dete pogubi u trenutku ili zagleda negde dok prepričava, ne mora da znači da laže, jer dečja radna memorija tako funkcioniše - objašnjava Buđevac.

Deca vide primer od roditelja

Roditelji uvek moraju da krenu od sebe, podseća psiholog.

- Ne možete vi da lažete svoje dete, čak iako su u pitanju banalne stvari, na primer da nema više slatkiša, a zapravo ne želite da mu date, ili da mu obećate odlazak u park, a svoje obećanje ne ispunite. Čak i ako će dete loše reagovati na istinu, važno je da ono zna da može da se pouzda u vaše reči - tvrdi sagovornica Telegrafa.

I kada je u pitanju odlazak kod lekara, detetu bi trebalo iskreno reći da li će nešto boleti ili ne, jer "belim lažima" učimo decu da i ona nama govore neistinu.

Foto: Shutterstock

- Ne možete da očekujete da će dete sutra biti iskreno. Dete se vaspitava od prvog dana, i od samog početka se gradi odnos. Deca primećuju gotovo sve što mi radimo - dodaje psiholog.

Laži u tinejdžerskom uzrastu

Odnos poverenja se gradi od malena. Ukoliko dete ima poverenja u svaku našu reč, imaće potrebu da bude iskreno prema roditelju.

Naravno, povremeno će se desiti da dete napravi grešku i slaže, a tu je važno mirno i staloženo reagovati.

- Važno je da roditelji dečje laganje prihvate kao sastavni deo odrastanja i ispitivanja granica. Oni na taj način uče o sebi i isprobavaju uloge. To je dobar pokazatelj razvoja. Ukoliko nas tinejdžer slaže, na primer kaže da ide u biblioteku a zapravo ide u grad, važno je da roditelj sutradan mirno upita dete zašto ima potrebu da sakrije istinu. Idealno bi bilo na miran način objasniti zašto nam je važno da znamo gde je - kaže psiholog.

Foto: Shutterstock

Mi svojim primerima učimo decu da misle, ali moramo povremeno da ih pustimo da naprave greške, kako bi odrasli, podseća psiholog.

Nije strašno ni ignorisati laž u trenutku, ali posle nekog vremena treba porazgovarati.

- Treba izbegavati svaku vrstu generalizacije, poput rečenica "Ti mene uvek lažeš". Hladne glave treba porazgovarati sa detetom, a ukoliko vas kao roditelja užasno zaboli ta laž trebalo bi i sami  da se upitate zašto dete laže. Da li se plaši burne reakcije ili kazne ili možda ne želi da vam "padne" u očima? Takođe, mnogi tinejdžeri lažu kako bi prikrili tužnu realnost. Na primer, ukoliko nisu prihvaćeni u društvu, moguće je da će kod kuće roditeljima reći kako imaju prijatelje - zaključuje Buđevac.

(Telegraf.rs)