Novi opasan trend u srpskim vrtićima: Biraju druga po markiranoj garderobi, gde smo tačno pogrešili?

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Rivalstvo među decom i čarke obeležile su odrastanja mnogih generacija, i to se decenijama smatralo normalnim.

Preporučujemo

Ali, da li je postalo prihvatljivo i da se deca mlađeg uzrasta dele po "statusnim simbolima" kao što su firmirana garderoba i patike, i da one koji ne mogu da prate manjinu izopštavaju iz društva?

Neretko ćete čuti od starijih da ima dece koja umeju da budu toliko surova da njihovo ponašanje usmereno na druge može da ostavi trajne posledice.

Vršnjačko nasilje, prozivanje slabijih od sebe, kao i sve češće podele među decom po klasnim razlikama - na one koji nose brendiranu garderobu i one koji se oblače u velikim trgovinskim lancima, postali su deo naše svakodnevice.

Nisu svi roditelji u prilici da svojoj deci priušte skupu garderobu, pa rizikuju da njihovi mališani budu odbačeni od vršnjaka.

Ovo ponašanje je do skoro bilo tipično za adoslescente, međutim taj model preneo se i na decu vrtićkog i ranog školskog uzrasta.

Ni mališani drugare više ne biraju po sličnim ili istim afinitetima i interesovanjima, sportiću kojim se bave, zanimanjem za iste igre i igračke, već po tome koju marku patika nose i kako se oblače.

"Ismevali su mi dete zbog haljinice"

Osnovni kriterijum za druženje čak i među decom u vrtiću i nižim razredima osnovne škole postao je  brendirana i skupa garderoba, a oni kojima roditelji ne mogu to da priušte postaju žrtve podsmeha vršnjaka.

- Moje dete ide u predškolsko i svaki dan slušam neverovatne priče - kaže za Telegraf Jovana Vasić, mama šestogodišnje devojčice.

- Jednog dana sam joj obukla haljinicu sa sitnim cvetićima, a deca su je zadirkivala da je obučena kao baba. Deca se u vrtiću dele na one koji su trendseteri i nose skupu i markiranu garderobu i na one koji su “obični”, koji se oblače u velikim trgovinskim lancima i kojima nije mesto u tom "visokom društvu" mališana koji nose firmiranu garderobu.

Ono što Jovanu posebno pogađa je reakcija vaspitačice koja ju je brižno posavetovala da devojčicu više ne dovodi u vrtić u haljini sa cvetićima, jer je "druga deca zadirkuju".

"Da li smo dete pravilno vaspitali?"

Ništa bolja situacija nije ni sa mlađim osnovcima, kod kojih je "glavni u društvu" onaj ko ima najskuplje patike.

- Moj sin ide u četvrti razred osnovne škole - kaže za Telegraf Ivana Marković iz Beograda.

- Oni društvo biraju po tome ko koliko skupe patike nosi. Mi smo tipična srpska porodica koja živi skromno i nismo u situaciji da detetu koje je ima 10 godina kupujemo patike od više stotina evra. Vaspitavali smo ga drugačije, da prijatelje bira po tome koliko su dobri ljudi i koliko su lepo odgajani. Međutim, u svetu u kom rastu naša deca nismo više sigurni da smo uradili ispravnu stvar.

Foto: Tanjug/AP

Ivana dodaje da su ona i njen suprug učili dete da odelo ne čini čoveka, ali da se ispostavlja da je u vremenu u kom živi bitnije šta ima na sebi od onoga u kakvog čoveka raste.

Iskustva iz vrtića i škole i ponašanje dece predškolskog i školskog uzrasta nameću pitanje šta se to dogodilo sa društvom i kako je ovakav sistem vrednosti, koji podržava uglavnom negativnu selekciju i osobine, postao dominantan.

Ko je odgovoran - društvo i okruženje u kome deca rastu ili je, ipak, najveća odgovornost na roditeljima i vaspitanju?

Porodica je presudna

Psiholog Zoran Musterović za Telegraf ističe da je osnovni problem u roditeljima i kućnom vaspitanju.

- Deca su sklona da se povode za vršnjacima i da slede one koji su u nekom trenutku, po nekom kriterijumu i zbog nečega jači i važniji - kaže psiholog Zoran Musterović za Telegraf.

- To je tipično posebno za mališane čiji roditelji nisu dovoljno angažovani u forimiranju njihove ličnosti i karaktera i koji ih ne uče pravom sitemu vrednosti. Deca koja biraju prijatelje po tome koliko skupu garderobu nose su pod dominirajućim uticajem imućnih roditelja kojima je to isti kriterijum.

On dodaje da je zanimljivo da imućna manjina uspeva da nametne takve kriterijume većini i pojašnjava da je osnovni problem zapravo u stavu roditelja dece koja nisu imućna.

- Umesto da detetu objasne prave mogućnosti koje roditelji imaju, da ga usmeravaju na prave vrednosti, roditelji se neretko pravdaju što ne mogu da mu priušte ono što imaju i drugari. Ta nemoć roditelja je izražena i vrlo štetna po razvoj mališana, jer je uticaj vršnjaka veliki - objašnjava naš sagovornik.

Roditelji bi, podseća psiholog, trebalo da budu posvećeni deci ako misle da njihova deca ne postanu inferiorna u odnosu na "imućne vršnjake".

Foto: Freepik/bearfotos

- Svakako da će dete od šest ili deset godina imati osećaj inferiornosti, jer ga drugari odbacuju što nema firmiranu garderobu. Ali na roditeljima nije da žale ni dete, ni sebe, već da ga usmere tako što će ga naučiti šta su prave ljudske vrednosti. Izopštavanje deteta iz društva može da ostavi dugoročne posledice na razvoj njegove psihe - kaže psiholog.

"Sve zavisi od roditelja, ali i vaspitača i učitelja"

U toj situaciji postoje dva puta, a kojim putem će dete krenuti opet najviše zavisi od roditelja i vaspitanja:

- Činjenica je živimo u vremenu u kom je sistem vrednosti poremećen, ali na svakom od nas roditelja  je da dete usmeri i nauči šta jeste zapravo vredno u životu. Deca ovakvu situaciju, u zavisnosti od toga kako ih roditelji vaspitavaju, mogu da okrenu i u svoju korist.

Ako dete shvati da postoje neke mnogo važnije stvari, kao, na primer to kakav je drug i koliko je dobar sportista i da to može da bude ono što će njemu dati priliku da bira drugare, a ne da bude biran, ono će se truditi da postigne uspeh koji će ga staviti u centar pažnje.

Ako se, pak, roditelji povlače i osećaju nemoć pred klasnim razlikama, dete će postati nesigurno i celog života će se truditi da ispuni kriterijume imućnih drugara, kako bi se našlo u tom malom "visokom društvu".

- U tom procesu moraju da učestvuju i vaspitači i učitelji, koji će sankcionisati takovo ponašanje i taj sistem vrednosti, a ne ići linijom manjeg otpora - zaključuje Musterović.

(Telegraf.rs)