Deca u Srbiji praktikuju opasne izazove: Bes iz igrica prenose na ulicu, koliko su roditelji krivi?

Foto-ilustracija: Shutterstock

Izazovi na društvenim mrežama odavno su glavna tema među decom, a mnogi tinejdžeri, pokušavajući da ih ispune, na nesreću, platili su glavom.

Preporučujemo

Razne igrice na internetu, kako tvrde psiholozi, ozbiljno utiču na mentalno zdravlje dece, koja sve više vremena provode pred ekranima kompjutera i telefona.

Mnogi od njih modele takvih igrica pokušavaju sve češće da primene na ulici i sve su manje sposobni da naprave  jasnu granicu između virtelnosti i stvarnosti.

Tako su se kao novi izazovi, među predpubertetskom decom i adolescentima, pojavile agresivne ulične igre koje postaju opasne i po decu i po okolinu.

Ko će više da razbije komšiji kola

- Izazov je ko će bicikom da napravi veću rupu na vratima komšijskih kola - priča Janko (12).

- Znači, poenta je da se zaletimo biciklom što jače u kola na parkingu koja se dogovorimo da su nam meta i ko napravi veću rupu, odnosno više ulubi vrata, taj je pobednik.

Drugi izazov među decom uzrasta od 10 do 15 godina je ko će u prodavnici da ukrade što veću i skuplju stvar, kao što je čokolada od 300 grama, najveće pakovanje čipsa…

Foto: Shutterstock

Ni nekim ranijim generacijama nije bilo strano da u pubertetskom uzrastu uskoče na teren nedozvoljenog ponašanja, ali najviše što su u toj avanturi uzimali bez pitanja i plaćanja bile su žvake.

Kroz takav period u odrastanju prošla je većina dece, a ako sama to nisu radila, imala su nekoga u društvu ko je hteo da proba da ne bude uhvaćen u krađi.

Međutim, ono što zabrinjava kako smo i zašto od krađe žvaka stigli do velikih čokolada i kako je razbijanje komšijskih kola zamenilo izaziv ko može, na primer, da se popne na najvišu granu drveta.

Psiholog Ljubica Bogetić za Telegraf kaže da su načini igre promenjeni u skladu sa vremenom i sistemom vrednosti u kom živimo.

- Za period puberteta uvek je bilo tipično da deca ispituju granice, istražuju novo - kaže psiholog Ljubica Bogetić za Telegraf.

- To je prolazna faza u odrastanju. I nije bilo ništa strašno dok se to odnosilo na ukradenu žvaku u prodavnici, jer time nisu nanosili ni veliku materijalnu štetu.

Ilustracija; Foto: Pixabay

Ali, kada deca postave izazov ko će više komšiji da slupa kola ili ko će da ukrade veću čokoladu, to već upućuje na ozbiljan problem u porodici, ali i u društvu.

Tanka linija između stvarnog i virtuelnog

Ona upozorava da je novi trend igara ili, kako ih deca zovu izazova, zapravo posledica agresije koju skupljaju igrajući internet igrice.

- Ideja da nekom razbijete kola da biste se zabavljali nekada je bila nezamisliva za većinu dece. Kod današnje dece to je izazov, koji je posledica agresije koja se prenosi sa ekrana u stvarni život. Sve smo manje sigurni da su deca tog uzrasta uopšte sposobna, s obzirom na vreme koje provode pred kompjuterom i telefonom, da naprave jasnu granicu između realnog i virtuelnog sveta - objašnjava psiholog i dodaje:

-Potreba da uništitite nekom nešto i da nanesete što veću štetu krađom kao deo igre je nešto što je posledica vremena, ali i vaspitanja. Roditelji moraju da razgovaraju sa decom i da im objasne zašto nešto ne bi trebalo da urade.

Problem je, međutim, ističe Bogetićeva, što su mnogi roditelji toliko zauzeti da i ne znaju šta deca rade, kojim se izazovima bave, kako se igraju…

- Nemojte zaboraviti da su u tom uzrastu deca povodljiva i da vršnjaci na njih imaju veliki uticaj. Čak i ona deca za koju mislite da se ne bi upustila u tako nešto, s vršnjacima i starijima od sebe posegnu za nedozvoljenim - upozorava sagovornica Telegrafa.

Foto: Pixabay

S njom se slaže i psihoterapeut koji se bavi problemima agresije u adolescenciji i porodičnim odnosima Ana Jovanović.

Roditelji kasno postaju svesni problema

- Sve su češće situacije u kojima roditelji dolaze da traže pomoć, kada je već đavo odneo šalu - slikovito objašnja psihoterapeut Ana Jovanović za Telegraf.

- Prezauzeti svojim obavezama i poslovima, ne obraćaju pažnju na decu, pa se vaspitanje svelo na slučajne susrete. Roditelji svog nečinjenja postaju svesni tek kada im komšija zakuca na vrata da prijavi štetu koju je dete naporavilo. Tako kako je danas zakucao komšija, nije isključeno da će sutra pokucati policija.

Ona naglašava da su laganje i prećutkivane nešto što nije neobično za period adolescencije, ali da svaki roditelj koji se bavi detetom može da primeti čudno ponašanje i o tome razgovara s njim.

- Deca uče iz primera i iskustva. Ako naprave štetu drugom, morate da razgovarate s njima i da ih pitate kako bi se oni osećali da neko, recimo, njima razbije kompjuter ili tablet koji im toliko znači. Da im jasno kažete da su za komšiju kola što je za njih njihova omiljena igračka - navodi Jovanović.

Ona upozorava da ipak ništa nećete dobiti ako agresiju lečite agresijom, batinama i vikom. Neophodno je, podseća naša sagovornica, da roditelji kroz naučite decu da poštuju tuđe i da im razvijaju empatiju.

- Zabrinjavajuće je što se u praksi sve češče srećemo sa nemoćnim roditeljima koji su "ispustili" decu i ne znaju šta i kako s njima kada dođu u pubertet. Da bi se menjalo ponašanje dece, potrebno je da se menjaju pristupi u vaspitanju. Roditelji moraju da budu spremni na odricanja koja traži vapsitanje dece - zaključuje psihoterapeut.

(Telegraf.rs)