≫
Pubertet je doba otuđenja dece od roditelja, a ovo su "magične rečenice" u razgovoru sa tinejdžerima
≫
Adolescencija je vreme kada se deca zatvaraju i retko pristaju na iskren razgovor sa roditeljima
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
I.A.
Nije u pitanju indoktrinacija nego doktrijalna doslednost onome što kaže Bog a ne čovek . Njegova Reč kaže sve ono što treba da znamo i spoznamo o tome kako se odgajaju deca u svakom uzrastu.A pogotovo uzrast o kom sada komentarišemo gde im je pre svega potreban čvrst temelj za dalju gradnju kroz život. Biblija nepogrešiva Reč Božija kaže da je jedini pravi ispravni i istinski temelj na kome trebamo izgraditi svoje živote Isus Hrist a On Jeste Reč Božija.
I.A.
Dragi Roditelji! Sa dubokim poštovanjem prema svakome i velikom odgovornošću ispred Boga i ispred vas u ovom kratkom komentaru jedan savet od isto tako roditelja . Ljubite svoju decu i volite ih prihvatajući ih na isti način kako je nam je Bog u svojoj Svetoj Reči Bibliji ostavio da bi smo trebali da prihvatamo svakog. Ja sam mom detetu kada je došlo u period da može da razume svoju ličnu odgovornost ispred Boga i ispred zajednice- društva u kom se kreće i živi,u tom tako osetljivom periodu puberteta saopštio najvažniju stvar koje treba da zna i da bude svesno. A to je da je ja kao njen Otac volim i ljubim kao što sam je voleo i ljubio oduvek i voleću je i ljubiti zauvek. Ali da postoji Bog Nebeski Otac koji je ljubio mnogo većom ljubavlju nego što ću je ja ikada moći ljubiti i to na takav način citiraću iz Biblije: Bog je tako ljubio svet da je dao svog jedinorođenog sina Isusa Hrista da umre na krstu da svaki onaj koji poveruje nepropadne nego da ima život večni. Ono što je najvažnije sa svaki život je to da Poveruje u Evanđelje i da se pomiri sa Bogom. Ja mogu da kažem na ovo samo jedno:Slava i hvala neka pripadne samo Bogu što nam se smilovao da bismo i mi mogli da budemo milostivi kao naš Otac nebeski i da prenosimo Reči Žive nade i Večnog Života. Dragi moji roditelji! Put Kojim hodamo odrediće i put onih koji koračaju za nama( našoj deci )neka taj put bude Gospod Isus Hristos. Neka Gospod Blagoslovi ovu zemlju i neka Blagoslovi svakog roditelja i svako dete koje nam je podario.