Da li znamo šta pevamo: Koliko domaće pesme govore o nasilju nad ženama

Foto ilustracija: Shutterstock

Mizika je svakodnevno u životu svakoga od nas. Neke trenutke nam olakšava, neke ulepšava, ali neke pak i skriva. Tako mnoge domaće pesme godinama pevušimo, ne primećujući poruke koje one šalju. Baš time se bavila Ana Ninković (25) iz Beograda, u okviru svog master rada na Fakultetu dramskih umetnosti.

Preporučujemo

Zaključila je da mnoge od domaćih pesama sadrže motiv nasilja nad ženama. Autorka rada "Eksplikacija ispitnog rada iz predmeta pop kultura: od digitalnog do transmedijalnog" i aktivna članica feminističkih udruženja navodi da je "romantizacija ženskog poniženja kao ultimativnog dokaza ljubavi prema muškarcu, relativizacija, a katkad i promocija muškog nasilja u porodično-partnerskom kontekstu centralni motiv u odabranih trideset šest pesama srpskih, hrvatskih, bosanskih i slovenačkih izvođača, od kojih je najstarija objavljena 1981, a najmlađa 2020. godine.

Anin video na "Jutjub" platformi, inspirisan radom, počinje citatom iz teksta organizacije Ženska solidarnost: „Svako fizičko nasilje praćeno je psihičkim, kada se žena ubeđuje da je zaslužila, izazvala; nasilnik radi na tome da žena postane zavisna od njega i da se njeno samopouzdanje uništi”.

"Rano moja, rano ljuta, rani mene jos sto puta, prevari me bol mi stvaraj, al me nikad ne ostavljaj", „Robinja sam tvoja, ubij me!“, „Tvoje oko sad je modro, od batina sam te odro, moja strašna osećanja, napraviše mnoga s*anja“... Stihovi su različiti, pozdrazumevaju i mušku i žensku perspektivu, većina „ženskih” pesama spada u žanr turbo folka (14), dok je jedini drugi zastupljeni žanr pop (3 pesme);  „muške” pesme obuhvataju više žanrova: (hard) rok, pop, rep, kantri, folk rok.

Šta kažu stručnjaci, kakve poruke šalju pomenute pesme?

- Slanje ovakvih "skrivenih" poruka kroz muziku predstavlja veliki izazov sa kojim se treba izboriti zbog dalekosežnih posledica koje sa sobom nosi (dodatno osnaživanje već postojećih modela ponašanja i odnosa prema ženama). Nije čudno da se ovakvi izrazi koriste baš jer "udaraju" na tu psihološku crtu za koju smo generacijski programirani. Jedan od bitnih aspekata na kojima treba raditi nije samo nasilje, već i položaj i tumačenje žene u našem društvu. Kada kažem raditi, mislim na sve aspekte uticanja na svest mladih, pa i putem muzike - kaže Nevena Knežević, sociolog.

Ona objašnjava da muzika, a u sklopu nje i muzički tekstovi bez obzira na žanr, imaju neraskidivu vezu sa pojmom kulture jednog društva, perioda, epohe i da u tom smislu možemo razlikovati dva ugla posmatranja. Prvi ugao odnosio bi se na posmatranje muzičkog i tekstualnog izražaja kao proizvoda jednog podneblja i njegove kulture, a drugi bi bila njegova instrumentalana uloga, uloga pružanja identiteta jednom društvu.

- Utoliko važnije je možda primetiti da tekstualni izrazi koji sugerišu i upućuju na različite oblike nasilja nad ženama (psihološko, fižičko,..) a koji se provlače dugi niz godina kroz najrazličitije pesme govore o podsvesnoj sveprisutnosti koja taj model ponašanja, kao i te vrednosti uvažava. Naravno, ovo je posledično vezano sa patrijahalnim modelom zastupljenim na ovim prostorima, sa našim kulturnim vrednosnim obrascima kojima smo okruženi i izloženi tokom života - kaže Nevena Knežević i ističe da odrastamo i sazrevamo oblikovani upravo ovakvim vrednostima, i to je vrlo važna činjenica koje moramo biti svesni u cilju bilo kakve promene. Sa jedne strane, takvi muzički izrazi su rezultat naših kulturnih osobenosti, a sa druge strane oni nas od najranijih dana i oblikuju. Kulturne vrednosti u društvu se najteže menjaju, ali kao i za sve, osvešćivanje je svakako prvi korak.

Da li je "ljubav jednako patnja"?

Psiholog i psihoterapeut Ljubica Bogetić bjašnjava kako se muzika u kojoj se opevava nasilje, na suptilan način povezano sa emocijama, odražava na naše nesvesno i šta to zapravo znači.

- Uglavnom, kada slušamo muzku, vrlo malo razmišljamo o tekstovima pesama, pa se ispostavilo da je ovo istraživanje zapravo jedna vrsta buđenja svesti i podsticanja svih nas da razmišljamo uz kakve stihove se veselimo - kaže Bogetić.

Kako je objasnila, sva ta muzika, bilo da je reč o ženskim ili muškim izvođačima, koja o ljubavi govori kao o nečemu što je usko povezano sa patnjom, zapravo stvara vrlo negativan obrazac u ponašanju ljudi.

- To su pesme koje slušamo decnijama i koje promovišu da je samo potčinjena i ponižena žena vredna ljubavi. Poručuju da nema ljubavi bez patnje, odnosno da se toksični odnosi prihvate kao normalni, što je svakako pogrešno - kaže psihoterapeut i ističe da na nesvesnom nivou, kroz slušanje muzike koja je prožeta takvim porukama i rečima, ljudi prihvataju da je problematično ponašanje zapravo "normalno".

- Zato što je ljubav u tim pesmama povezana sa patnjom, zato što se kao normalno promoviše nasilje, forimirana su pogrešna uverenja, što je jedan od razloga zašto neke žene pristaju na toksične odnose i ostaju dugo u njima. Ubeđene su da je patnja deo ljubavi, što je naravno potpuno pogrešno. I neprihvatljivo je što se taj trend i dalje nastavlja i u savremenoj muzici, bez ikakvih sankcija za one koji promovišu ovakav sistem vrednosti - istakla je Bogetić.

Posebno su sporne "ženske" pesme

Naša sagovornica objašnjava da se zbog prihvatanja toga da je "ljubav jednako patnja", kao u pesmama o kojima govorimo, stvara "zavisnički odnos žrtava sa zlostavljačem jer su žene ubeđene da ih oni i ako ih maltretiraju, zapravo vole, jer i pesma tako kaže".

- Te pesme nose poruku odobravanja toksičnih odnosa i vrlo je važno da svi osvestimo kakvi su to stihovi. Ovo je naročito značajno za mlade ljude koji nekritički slušaju takvu muziku kako bi prekinuli sa tim obrascem prihvatanja za normalno nešto što je toksično, prihvatanja da je ljubav podrazumeva i zlostavljnanje - ističe ona.

Kako navodi naša sagovornica, posebno su sporne "ženske" pesme u kojima pevačice šalju poruku da je poniženje put do ljubavi koju samo poslušnošću žena može da zasluži, što utiče na gubljenje samopoštovanja i samopouzdanja.

- Nisam sigurna i nije mi poznato da u pesmama recimo španskog ili engleskog govornog područja imate takve stihove koji "odobravaju" nasilje nad ženama indirektno, ali u nekim stihovima i vrlo direktno kada su u pitanju muški izvođači. Možda bi trebalo da se pozabavimo time zašto se mi kao narod, u većini slučajeva, kroz pesmu podržavamo pozive na nasilje - zaključila je Bogetić.

(Telegraf.rs)