• 4

Ako hoćete zdravu decu, OBAVEZNO tempirajte da se rode u proleće i leto (FOTO)

Obimna ispitivanja u Velikoj Britaniji i Holandiji pokazala su da su deca rođena tokom proleća i posebno leta, zdravija od dece rođene na jesen i u zimu. To je izgleda povezano sa nekoliko faktora, a sve se vrti oko epigenetskih znakova u DNK i količini svetlosti koje upijaju ne samo trudnice tokom poslednjeg tromesečja bremenitosti već i bebe tokom prvih meseci života

  • 4

Horoskop nema veze s mozgom, to zna svako ko je ikada uključio moždane vijuge i odlučio da racionalno pristupi ideje da daleka sazvežda mogu da igraju ulogu ne samo u karakteru nego i u sudbini čoveka. A opet, pobornici horoskopa uvek će vam reći da se izvesni tipovi ličnosti vrlo dobro uklapaju ono što horoskop govori. I u pravu su, barem u izvesnoj meri, ali ne iz razloga zbog koga misle da su u pravu.

Svako ljudsko biće (svako biće, zapravo) u svojoj DNK ima takozvane "markere" koji mogu da utiču na to koliko ćemo težiti kada odrastemo, koliko ćemo biti visoki, da li ćemo patiti od nekih bolesti, da li ćemo biti skloni alergija i promenama raspoloženja, i tako dalje. Genetičari te markere nazivaju i epigenetskim znacima koji su zapravo način na koji se uređuje ispoljavanje gena bez promena u postojećem nizu DNK; drugim rečima, da li će se neko naše urođeno svojstvo aktivirati ili ostati "isključeno". Ono što je presudno kod delovanja tih markera verovatno su sredinski uticaji koji menjaju ispoljavanje gena: godišnje doba u kome smo se rodili, ili društveno okruženje u kome se nalazimo, samo su neki od njih.

Kada je naučnica dr Gabrijela Lokit sa Univerziteta u Sauthemptonu uzela uzorke DNK od 367 osamnaestogodišnjaka sa ostrva Vajt - posebnu pažnju usmerivši na metilne grupe koje pomažu ćelijama da se normalno reprodukuju i koje bukvalno mogu da uključuju ili isključuju gene koje imamo u sebi - došla je do frapantnog saznanja.

Foto: Profimedia

Foto: Profimedia

Naime, ustavljeno je da je metilacija DNK na nekim mestima u genomu u direktnoj vezi sa godišnjim dobom u kojem je osoba rođena. Odnosno, vreme rođenja je povezano sa ispoljavanjem ili neispoljavanjem gena koji bi, da se osoba rodila u nekom drugom godišnjem dobu, ostali "uspavani" ili bi bili "probuđeni".

Nauka se ovde prevashodno interesovala za objašnjenje alergijskih bolesti, pošto je već davno primećeno da je veća verovatnoća da će jesenje i zimske bebe kada odrastu razviti neku alergiju nego bebe rođene u proleće i leto. Jedno obimno holandsko istraživanje osmogodišnjaka u Holandiji ovo je i naučno potvrdilo. Međutim, kada su ispitivali novorođenčad, od markera nije bilo ni traga.

Tada su naučnici shvatili: epigenetski se markeri javljaju u nekom trenutku posle rođenja, što znači da bi uticaj okruženja (kao što rekosmo, godišnje doba ili društvo) u kojem se beba nalazi mogao da bude od ogromnog uticaja na to kakvog će psihičkog i fizičkog zdravlja to dete biti kada odraste.

Foto-ilustracija: Profimedia/ BE&W

Foto-ilustracija: Profimedia/ BE&W

Ali, zbog čega bi godišnje doba i mesec rođenja mogli da budu bitni za to kakav će čovek biti kada stasa?

Ne zbog sazvežđa i horoskopa, u to budite sigurni.

Stvari su mnogo jednostavnije.

- Slabija izloženost svetlosti sunca tokom jeseni i zime može da smanji količinu vitamina De u telu, za koju se zna da je povezana sa opasnošću od alergija. Sezonske promene u količini određenih alergena, poput polena i grinja iz kućne prašine, ili doba u kojem beba dobije prvu zarazu nekim rinovirusom (na primer, polenska groznica), što se češće događa zimi, takođe mogu da doprinesu pojavi alergija. Dostupnost određenih vrsta voća i povrća tokom godine koje trudnica jede može da izmeni način ishrane beba rođenih u različitim godišnjim dobima tokom njihovog najranijeg razvoja - kaže Lokitova, a prenosi "Politikin Zabavnik".

Printskrin: YouTube/NicholeNordemanVEVO

Printskrin: YouTube/NicholeNordemanVEVO

Deca rođena u prolećnim a posebno u letnjim mesecima generalno su zdravija od dece rođene u jesenjim i zimskim, pokazalo je jedno veliko istraživanje u Velikoj Britaniji koje je sprovedeno na oko pola miliona ljudi.

Naučnici veruju da je najbitniji uzrok toga količina sunčeve svetlosti koje majke upiju u poslednjem tromesečju trudnoće, ali i svetlosti koje bebe upiju nakon rođenja.

Drugim rečima, ako želite zdravo dete pokušajte da tempirate da njegovo rođenje padne u proleće ili leto (najbolje u kasno proleće ili rano leto, odnosno u periodu maj-jul). Planirajte devet meseci unapred. Vodite računa: recimo, od decembra do avgusta izbegavajte intravaginalnu ejakulaciju, ili koristite kontraceptivne pilule. Nije jednostavno tempirati, daleko od toga, ali nije ni nemoguće. A izgleda da od toga može biti velike koristi.

(Telegraf.rs / Izvor: Politikin Zabavnik br. 3361)

Komentari

  • strptomicin

    Pravio sam ih kad su mi se pravili imam ih tri ko gromade ! Ako ih prave zdravi ljudi i oni se rađaju uglavnom zdravi a u kom mijesecu pa to je smiješno sva tri sina su mi se rodila u različitim godišnjim periodima i bogu hvala kao atlete zdravi pravi!!

  • Ika...

    Od zdravih roditelja,zdrava i deca...

  • Mici

    To je glupost.Nikakve veze nema sa godisnjim dobom,moje je rodjeno u zimu pa zdravo ko dren.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima