Zbog opasne bolesti svaki dan mora da popije 20 litara vode jer žeđ bukvalno može da ga ubije

Da bi sprečio opasnu dehidrataciju organizma i smrt, Mark Vubenhorst mora da popije najmanje 20 litara vode dnevno.

Naučnici upozoravaju: Prestanite da je koristite, šminka sa šljokicama je najgora stvar koju možete da kupite

Preporučujemo

Ovaj 35-godišnji Nemac boluje od retke bolesti metabolizma koja se zove Diabetes insipidus, a izaziva ekstremnu žeđ i izlučivanje velikih količina urina. Kada bi prestao da pije vodu, njegovo telo bi počelo da se suši i umro bi od žeđi za samo par sati.

Konstantna žeđ postala je deo njegove svakodnevice još od kad zna za sebe. Nije kao žeđ koju oseća prosečna osoba, jer ne prestaje kada se popije čaša vode. Njegovo telo ne može da sadrži vodu i bubrezi izbacuju tečnost iz njegovog tela odmah po unošenju. On nikada ne sme da trpi žeđ duže od sat vremena jer počne da preživljava simptome opasne dehidratacije kao što su ispucale usne, vrtoglavica i gubitak svesti. Ove simptome prosečna odrasla osoba počne da oseća nakon dva do tri dana nedovoljnog unosa tečnosti u organizam.

Iako se ova bolest može javiti u bilo koje doba života, on je rođen sa ovim oboljenjem. Kao dete uspevao je prilično dobro da se nosi sa ovim stanjem, da ima prijatelje i normalno odrastanje, ali u jednom periodu života zapao je u tešku depresiju.

-Imao sam jako iscrpljujuću deopresiju. Nisam hteo da idem u vrtić, da crtam ili gledam puštanje lampiona, reko je Mark.

Svaki dan on započinje ispijanjem velike flaše vode kako bi se povratio i hidrirao, ali to ne traje dugo jer on ubrzo mora u wc, piše Oddity central. Najteže mu je noću jer priznaje da za svojih 35 godina nije spavao duže od 2 sata bez prekida. On stalno mora da ustaje, hidrira se, odlazi u wc da se isprazni i vraća se u krevet na spavanje. Dnevno on ode i do 50 puta u toalet.

Uvek mora da se vodi svojim stanjem kada planira da negde putuje ili ide na posao. Situacije kao što su duga vožnja nisu pogodna za njegovo stanje. On se prisetio situacije koja ga je skoro ubila.

-Vraćao sam se sa posla i bilo je prilično kasno. Vozio sam se vozom, ali kod sebe nisam imao flašicu vode. Putovanje ne traje dugo pa obično nije problem, ali se te noći voz pokvario i ostavio me bez vode duže nego što mogu da izdržim. Dok sam stigao do stanice već sam imao sve simptome opasne dehidratcije, bio sam dezorijentisan i konfuzan, a trebala mi je voda. Na svu sreću blizak prijatelj se našao tu te noći i znajući za moje stanje dao mi je vodu i tako mi spasao život, ispričao je Mark.

(Telegraf.rs)