Ljudi koji previše brinu razlikuju se od ostalih: Evo šta ih izdvaja iz mase i zbog čega su posebni
Dešava li vam se da često zateknete sebe kako mnogo razmišljate o nečemu ili brinete o nekim stvarima?
Ponekad konstantno razmišljanje o mnogo stvari u isto vreme može da bude preopterećenje, da vam otežava ispunjavanje svakodnevnih obaveza i stvara dodatnu brigu i osećaj anksioznosti, ali izgleda da to nije nužno i loše jer ste vi zapravo samo pametniji od ostalih.
U istraživanju koje je sproveo doktor Adam Perkins ekpert neurolobiologije na Kraljevskom koledžu u Londonu, objasnio je kako su inteligencija i previše razmišljanja međusobno povezani.
Preporučujemo
Evo kako da znate da li imate samo napad panike ili patite od anksioznosti
Ovo je jedini tip vežbe koji provereno olakšava depresiju i anksioznost
Iz nervne perspektive, Perkins ističe da su ljudi koji su skloni samogenerisanim mislima koje imaju negativan ishod u stanju da osete intenzivne negativne emocije bez jasne pretnje jer njihova amigdala izaziva reakciju kao ja je brža nego kod drugih koji imaju panične napade i tako ih upozorava da budu spremni na moguću opasnost. Oni koji previše razmišljaju o nekim lošim stvarima imaju veoma aktivnu maštu koja im služi kao priprema na moguću opasnost.
Kako bi dokazao svoju teoriju, on se oslanja na velike umove kao što su Darvin, Ban Gog, Njutn pa čak i Kurt Kobejn koji su imali tendenciju da budu nesrećni i na ivici visoke neuroze. On čak koristi i kao primer Džona Lenona kako bi ukazao na vezu između neuroze i kreativnog genija.
Inteligencija se obično posmatra kao pozitivna stvar, a zabrinutost kao loša ili negativna. Ali šta ako nije sve tako crno belo? Istraživanje koje je sproveo doktor Džeremi Koplan pokazao je dalju vezu između koeficijenta inteligencije i zabrinutosti. On je 2012. godine otkrio da briga i visok nivo inteligencije koegzistiraju na bazi smanjenja kolina u beloj masi mozga, koja sugeriše da su briga i inteligencija koevoluirale kod ljudi.
U suštini, zabrinutost je dovela do toga da ljudi izbegavaju opasne situacije i prežive kao vrsta. Upravo je ta zabrinutost zaslužna za naš opstanak u divljini i to što nismo izumrli kao neke vrste tokom vremena. Koplan objašnjava da zabrinutost rezultira manje rizičnim ponašanjem, a sve to povećava šanse za opstanak i čini i zabrinutost i inteligenciju izuzetno povezanim i korisnim za ljudsku rasu.
(Telegraf.rs/apost.com)
Povezane vesti
Intel predstavio najveći neuromorfični računar na svetu koji je "inspirisan ljudskim mozgom"
"Depresija može da se pobedi": Dirljiva poruka Željke, izgubila sina i izbegla iz rata, a danas je terapeut
Iranci sve zabrinutiji dok čekaju izraelski napad: Evo čega se najviše plaše i šta ih najviše brine
Voljena, materijalno zbrinuta, a samo želi da prekine život: Znate li da oko vas ima ljudi sa ovom dijagnozom
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ovo je 10 NEOPROSTIVIH gramatičkih i pravopisnih grešaka: Mnogi završe fakultet, a SRAMOTE SE na osnovnim stvarima
Glumica koju Srbija obožava BORI SE SA RAKOM U 4. stadijumu i već je SVE ORGANIZOVALA ZA SVOJU SMRT: Snimljena je u retkom izlasku, a njene slike su sve ZAPREPASTILE
Bila sam na žurki NAJEKSKLUZIVNIJEG KLUBA za ODRASLE: Ovako izgledaju RAZUZDANE NOĆI moćnika, gde se BLUD I NEMORAL podrazumevaju
DARKO 100%
Kada ste poslednji put na ulici videli nekog da hoda sam, srecno se smeje, a nije lud?
Podelite komentar