Razgovor sa psihijatrom: Da li dugotrajan stres može odvesti u depresiju?

Sa Prim. dr Snežanom Kecojević Miljević psihijatrom i subspecijalistom psihoterapije razgovarali smo o tome da li postoji veza između stresa i depresije i kako napraviti razliku.

Povezanost stresa i depresije je dobro poznata kako iz svakodnevne kliničke prakse, tako i iz obimne stručne literature, kaže dr Kecojević Miljević. Stres je univerzalni odgovor organizma, reakcija na pozitivne ili negativne situacije u našem životu, kao što su na primer početak novog posla ili raskid emotivne veze.

Kako da prepoznamo da li je u pitanju stres ili depresija?

Granica između depresivnog stanja kao emocionalne reakcije na neki stresni životni događaj i kliničke depresije je često nejasna i zamagljena. S druge strane, dugotrajan stres može dovesti do razvoja depresivne epizode.

Ono što depresiju izazvanu stresom karakteriše i razlikuje od klasične depresivne epizode je smanjena kontrola agresivnosti, izlivi besa, anksioznost i iritabilnost tj. razdražljivost.

Pad raspoloženja nije upadljivo prisutan kao kod klasične depresije. Ovaj podtip depresije nazvan je Atipična anksiozno-agresivna i sa stresom povezana depresija.

Dr Snežanom Kecojević Miljević Foto: Promo

Kada je vreme da preduzmemo nešto?

Ključni korak je pravovremena i tačna dijagnoza. U tom smislu, najvažnija je uloga lekara opšte prakse koji je najčešće prvi u kontaktu sa pacijentom, i čija je pozicija izuzetno važna u prepoznavanju prvih simptoma stresom izazvane depresije. Lekar je taj koji treba da postavi pravu dijagnozu i propiše odgovarajuću terapiju, kao i da proceni kada pacijenta treba s razlogom uputiti specijalisti psihijatrije.

Šta nam može pomoći?

Kod depresije povezane sa stresom otvara se mogućnost primene prirodnih preparata kao prve linije pomoći. Preporučuju se preparati koji utiču na smanjenje dominantnih simptoma u ovom slučaju smanjenje anksioznosti i iritabilnosti.

Foto: Shutterstock

Tensilen® sadrži S-Adenosyl L-Methionine (SAMe), prirodnu aminokiselinu koja povećava nivo serotonina i dopamina. Na taj način pomaže da se poboljša raspoloženje, vraća volju i energiju. Preporučuje se u stanjima stresa, razdražljivosti i preopterećenosti.

Dugotrajan stres negativno utiče na raspoloženje, emocije i ukupan kvalitet života. Zbog toga je važno reagovati na vreme, poručuje Prim. dr Snežana Kecojević Miljević psihijatar i subspecijalista psihoterapije.

Kako se još možete boriti protiv stresa i nervoze pročitajte više u sledećem tekstu.

(Telegraf.rs/ PR)