• 4

Kako se izboriti sa bolešću ili činjenicom da je neko Vama blizak bolestan?

Niko i ništa ne može da nas pripremi za trenutak kada saznamo da smo teško bolesni ili se razboli neko od naših najbližih. Ovde govorimo o ozbiljnim bolestima koje menjaju život iz korena. Mnogi pacijenti ili članovi porodice obolelih se dobro sećaju svake sekunde i svake misli koja im je prošla kroz glavu kada su saznali za bolest

  • 4

Kada se to desi, podrška porodice je od izuzetne važnosti, kao i pokušaj da se racionalno sagleda situacija u kojoj se nalaze, poručili su učesnici četvrte tribine „Na kafi sa psihologom“, koja je održana u sredu  u "Dorćol placu". Tema radionice, koju organizuje Hemofarm fondacija, ovoga puta bila "Kako se izboriti sa bolešću ili činjenicom da je neko vama blizak bolestan?".

Foto: Marko Risović

Važnost podrške porodice

Sa današnjim tempom i izazovima koje život nosi teško se izboriti i kada smo zdravi. Većina ljudi ili ne želi „da zna šta mu sve fali“ ili navodi da nema vremena da ide kod lekara, a preventiva nije ušla u godišnji planer naših ljudi. Kod lekara se ide tek kada se desi najgore.  Psiholog Tamara Klikovac je rekla da su svi ljudi i njihove porodice različiti i da drugačije reaguju na bolesti. "Psihološki savet bi bio da se nikako ne osamljuju, ne povlače, nego da se umrežavaju, uključuju u različita udruženja pacijenata i traže adekvatne vidove psihološke, psihosocijalne pomoći i podrške koje su dostupne u našoj sredini", naglasila je Klikovac.

Tamara Klikovac je inače 16 godina radila na Institutu za onkologiju i radiologiju, na odeljenju pedijatrijske onkologije, a posao joj je bio da pruža psihološku pomoć osobama pre nego što im se saopšti da boluju od teške bolesti ili nakon toga, te da ih prati kroz različite faze lečenja.  "Vrlo dobro mi je iz prakse poznato kako ljudi reaguju kada im se saopšti dijagnoza, u ovom slučaju maligne bolesti, koliko je to za njih, pre svega, šok i stres koji preraste u kriznu životnu situaciju, a može da bude i traumatsko životno iskustvo u zavisnosti od toga kako je saopšteno", rekla je ona.

Važni momenti koji opredeljuju psihološko reagovanje osobe na bolest su, kaže, i načini i metode lečenja. "Nekada su preporučeni invazivni hirurški metodi lečenja koji podrazumevaju amputaciju određenih delova tela, što je opet dodatna trauma i sa čime se ljudi jako teško suočavaju, jer im to potpuno menja životni stil i način svakodnevnog funkcionisanja", dodala je Klikovac.

Ona smatra da su saveti psihologa korisni jer, dodala je, ljudi često u kriznim situacijama imaju potrebu i za psihoterapijom koja je dugotrajnija. "Sasvim sam sigurna da im takva vrsta psihološke pomoći i podrške pomaže da se emotivno stabilizuju, pokušaju da racionalano sagledaju situaciju, donesu određene odluke i naprave određene izbore, kao i da osnaže svoje samopoštovanje i samopouzdanje", rekla je Klikovac.

Važnost prevencije

Koliko god da se priča o prevenciji i njenoj važnosti, većina ljudi navodi da nema vremena da ide na detaljne ili sistematske preglede.

Foto: Marko Risović

Tokom osam meseci borbe sa opakom bolešću, Dobrivoje Stepanović upoznao je, kaže, mnoge koje je, slično njemu, bolest pogodila iznenada. Rutinski pregled na koji ga je poslala osiguravajuća kuća, rezultirao je zastrašujućom dijagnozom akutne mijeloidne leukemije. Kako su u njegovom slučaju dodatne analize pokazale da se radi o potencijalno agresivnom vidu bolesti, kod koga je verovatnoća povratka nakon primene hemioterapija velika, Dobrivoju je preporučena transplantacija matičnih ćelija. Kao učesnik tribine, Dobrivoje je sa prisutnima podelio svoju životnu priču i istakao značaj podrške koju je imao kako u svojoj najbližoj porodici i kolegama tako i u lekarima kojima je bezrezervno verovao tokom celog procesa lečenja.

Foto: Marko Risović

Novinarka Gorica Nešović, kojoj je nedavno dijagnostifikovan dijabetes, ukazala je na značaj prevencije koja, dodala je, ne traje dugo, a puno znači. "Kada vidite da negde piše merimo šećer u krvi, svratite. To traje 15 sekundi, ne boli ništa, a saznaćete mnogo o tome kakvo vam je stanje u organizmu. Ja nisam nikada merila šećer u krvi i onda kada su mi ga izmerili bilo je kasno za bilo kakvu prevenciju", dodala je.

Prevencija je pola zdravlja, zato zakažite sistematski pregled i odvojite jedan – dva dana u prenatrpanom rasporedu. Značiće vam.

Foto: Promo

(Telegraf.rs/ PR)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Zoo

    Svi bi se lecili kada nas lekari nebi otkacinjali Bivsi zdravstveni radnik

  • Mery.Loo

    A ko nema porodicu, nego živi sam?? Kome inda da se obrati?

  • Maja

    E sve je to lepo u teoriji,svi su saosećajno dva dana a onda kad počne bolest,beže muževi prvi,decu nervirate,roditelji su ljuti jer se brinu.Prijatelji te sažaljevaju i svi gledaju da se što pre sklone jer ih nečija bolest deprimira.A i kad umrete,svi malo placu ali nastave da zive.Istina je da je bolest najteža za psihu,ili se slomi ili si borac .

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima