Evo koji period je najopasniji za Sinišu Mihajlovića i kako će tačno izgledati njegovo lečenje

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Tanjug/Ap/Shutterstock

Prof dr Ana Vidović objasnila je za "Telegraf" kako će teći lečenje Siniše Mihajlovića u Italiji i bolje objasnila proces lečenja akutne leukemije.

- Postoji nekoliko vrsta akutnih leukemija, pa čak i onih ozbiljnijih sa većim mortalitetom. Međutim, osnovne grupe među akutnim leukemijama su mijeloblastna koja se javlja i dominira kod osoba starijih od 18 godina i čini 80 odsto obolelih od leukemije, i druga limfoblastna leukemija koja se javlja kod 20 odsto obolelih - objašnjava dr Vidović.

Preporučujemo

Čim se u javnosti pojavila vest o bolesti Siniše Mihajlovića mnogi su se uplašili da nije u pitanju tzv. galopirajuća leukemija.

- Ne verujem da je to kod njega slučaj jer je galopirajuća leukemija praćena izraženim krvarenjem po koži. Drugo, ne bi on mogao da čeka sedam dana ili koliko već da ode u bolnicu. Ona obavezno ide sa izraženim hemoragijskim sindromom, a paradoksalno kada se prevaziđe ta prva faza, lečenje ima najbolju prognozu - nastavlja i dodaje da se galopirajućom leukemijom može smatrati ona koja podiže broj leukocita preko 10, pa čak i 100 hiljada i nastaje vrlo naglo.

Foto: Guliver/Alessandro Sabattini/Getty Images

Simptomi akutne leukemije su nespecifični - produžena malaksalost koja traje više od nedelju dana, neko stanje gripa ili upala grla. Ako se pak, pojave modrice koje nisu izazvane udarcem, to je alarm! Prema rečima prof dr Vidović, čim se uradi krvna slika, situacija je relativno jasna. Kako će izgledati lečenje Siniše Mihajlovića?

- Postoji tačno određen vodič kako izgleda lečenje, a najpre kako se dijagnostikuje jedna akutna leukemija. Prva i jedina terapija koju će on dobiti je hemioterapija, odnosno polihemioterapija. Ide i nekoliko citostatika ako neko ima limfoblastnu leukemiju. Nema nekih velikih razlika između te dve leukemije, osim što je limfoblastna manje agresivna, ali samo u svojim početnim manifestacijama.

Hemioterapija koja se primenjuje u Srbiji i svetu je prilično ista u prethodnih 20 do 30 godina. Ali, šta je to ono što ona treba da postigne?

- Opustošenje kostne srži, odnosno aplazija kosti. To jednostavno tako mora jer su leukemijske ćelije kao i sve druge maligne ćelije osetljivije na dejstvo citostatika. Zašto? Zato što se intenzivno dele, pa su najpodložnije tom uticaju - objašnjava.

Prema njenim rečima, najrizičniji period kreće upravo po završetku hemioterapije kada je pacijent sklon krvarenjima, ali i infekcijama koje su najveći neprijatelj orgnaizma.

- U toku te aplazije koja nastaje sedam dana po završetku hemioterapije, važna je izolacija pacijenta, a tamo gde će Siniša biti smešten sigurno je da su uslovi fantastični. Pacijent mora biti u posebnoj sobi sa sterilnim vazduhom i minimalnim posetama. Mesec dana će otprilike trajati terapija i ležanje.

Printscreen: Youtube/Mediaset Play

U toku ove faze daju se faktori rasta da se oporavi kostna srž, transfuzije trombocita, po potrebi antibiotici, transfuzije, itd.

- Posle toga, ako se pacijent lepo oporavlja, krvna slika se poboljšava, on se oseća jako dobro i radi se kontrolni pregled kostne srži. Ukoliko je procenat leukemijskih ćelija ispod 5 odsto možemo reći da smo postigli ono što je cilj, a to je zapravo remisija bolesti koju treba održavati. Onda kreće analiza na jednom dubljem, molekularnom nivou kako bi se videlo da li su zaostali neki markeri bolesti. Zapravo najvažniji prognostički parametar su upravo te molekularne promene koje se vide kod skoro 80 odsto pacijenata i koje su dokaz da se nešto desilo u samoj ćeliji i ćelijskom ciklusu.

Ako je pri kontrolnoj analizi koštane srži marker negativan, onda možemo smatrati da je pacijent trenutno izlečen.

- Tada kreću terapije konsolidacije, obično tri koje su blaže, a ukoliko je pacijent imao prognostički loš oblik leukemije onda bez obzira na postizanje remisije primiće jednu do dve tzv. konsolidacije. U tom slučaju se i odmah posle prve terapije traga za podudarnim ili srodnim davaocima koštane srži - kod odraslih to su braća i sestre najčešće, a mogu biti i nesrodni. Zapravo većina nas ima negde podudarnog davaoca sa kojim nije u rodu - ističe dodajući da i u Srbiji postoji banka matičnih ćelija dostupna našim pacijentima.

foto: screenshot

Kada se sve to završi, piju se lekovi koji deluju kao ciljana terapija, ali nisu pravi citostatici i koji se prepisuju u zavisnosti od toga šta su markeri pokazali. Ipak, najveću ulogu u lečenju aktunih leukemija ima dobra suportativna terapija.

- Dobra nega pacijenta, nadoknada onoga što fali organizmu preko transfuzije, prevencija i lečenje infekcija su najvažniji faktori - istakla je.

A kakvo je stanje u Srbiji?

- Mi smo najveća Klinika za hematologiju jer lečimo oko 100 novih leukemija godišnje, a to je podatak kojem se često i stranci čude. U Novom Sadu postoji mali broj pacijenata koji se leči, VMA najduže radi transplataciju koštane srži, a najviše ljudi u Srbiji upravo gravitira ka Kliničkom Centru Srbije, zaključila je prof dr Ana Vidović u razgovoru za "Telegraf.rs".

(Tara T./Telegraf.rs)