Najgore što može da se desi jednom roditelju je da sahrani svoje dete: Da li bol ikada prolazi?

Izgubila sam supruga u saobracajnoj nesreci, ostala sa dvoje nase malene dece...bol ne prolazi...tek za detetom, jadni su ti roditelji...tuga je teska preteska

Kada me neko pita da li imam neku želju često kažem da, samo da umrem pre svoje dece. Odgovor na to moje je najčešće, ne lupaj gluposti! Ne lupam. Kad vidim, čujem i pročitam sve ove vesti i dešavanja u našoj zemlji, želja je još jača i veća! Ne smem ni na sekund da pomislim kako je tim roditeljima. Ne dao Bog, mislim da bih umrla od tuge koliko sam vezana za decu, ako ne odmah onda za kratko vreme, verujte mi na reč.

Zato treba verovati u Boga.on je svrha zivota i znamo da dete ide na bolje mesto ako je bilo vernik

Nisam osetila bol za izgubljenim detetom.I hvala dragom Bogu na tome.Al sam osetila bol za bratom.Verujte mi i posle deset godina,kad pomislim da ga necu vise videti suze same krenu.😓😓😓😓😥

Mislim da je to naj gora kazna roditelju , da sahrani svoje dete.

Kao roditelj koji je izgubio dete, mogu da kazem da bol nikad ne prolazi vec ti naucis da zivis sa tim, svaki dan, ceo dan, otupis na sav bol. Noci su najteze, tad kad si sam sa sobom kreces da preispitujes svaki svoj postupak i stalno razmisljas "Da li bi bilo drugacije da sam...." ali zivis, dan za danom i ne plasis se kraja jer znas kome ides i ko te ceka tamo negde.

Nedaj Boze nikome.

Niko nezna tezinu tudjeg tereta,ali svakako to su teski trenuci za porodice i jedno vreme kroz koje prolaze,ali kad secanja navrnu tesko je suze sakriti ili zaustaviti