Greta, devojčica o kojoj priča ceo svet, boluje od tri veoma ozbiljne bolesti

Foto: Tanjug/AP

Iako mnogi oduševljeno kliču Greti Tunberg zbog toga što je pokrenula milione ljudi da izađu na ulice u 150 zemalja sveta zbog klimatskih promena ima onih koji su zabrinuti za njeno stanje.

Lekar Majkl Car Greg uporedio je Gretinu slavu sa slavom deteta TV zvezde koje je jednostavno "pregorelo" pošto je konstatno gurano pod svetla reflektora.

Preporučujemo

- Brinem što koristimo dete ovako, koje bi trebalo da bude podvrgnuto lečenju jer je i sama rekla da boluje od anoreksije a ima i Aspergerov sindrom i bori se sa depresijom. Kao roditelj, da je ovo moje dete, nisam siguran da bih ga puštao na svetsku pozornicu, rekao je lekar i dodao da njenj primer šalje poruku drugim tinejdžerima da mogu da razgovaraju sa odraslima na veoma odbojan način.

Ovaj lekar smatra da je deci mesto u školi.

Greta je priznala da boluje od anoreksije, koju karakteriše težak gubitak apetita čiji su razlozi emocionalne prirode. To je poremećaj u ishrani u centru čega se nalazi strah od gojenja.

Foto: Tanjug/AP

Anoreksija ne nastaje zbog gubitka apetita već je reč o borbi protiv gladi zbog stalno prisutnog i potpuno nerazumnog straha od debljanja koji ne popušta ni onda kad je mršavost dostigla takve razmere da je ugrožen život bolesnika. Iako je u središtu bolesti hrana, anoreksija je bolest uma.

Često započinje relativno prirodnom željom za gubitkom nekoliko kilograma. No budući da dete samo privremeno ublažavaju psihološke probleme koji se nalaze u pozadini, bez njih uskoro nemogući unos hrane se postupno svodi na najmanju moguću meru čime gube od 15 do 60 odsto normalne telesne težine sve dok se jelo skroz ne ukine. Obolela osoba postaje opsednuta slikom svog tela i često doživljava sebe debelom iako je istina suprotna.

S druge strane Aspergerov sindrom joj je dijagnostifikovan pre 4 godine, a on predstavlja vrstu autizma.

Aspergerov sindrom karakterizovan je poteškoćama u društvenoj interakciji i ograničenim, stereotipnim interesima i aktivnostima. Takođe se naziva i Aspergerov poremećaj ili samo Asperger, mada, među kliničkim istraživačima nema puno saglasnosti oko toga da li ga treba zvati sindromom ili poremećajem.

Foto: Tanjug/AP

Aspergerov sindrom razlikuje se od ostalih poremećaja iz spektra autizma po tome što kod njega, uopšteno, nema zastoja u jezičkom i kognitivnom razvoju. Ipak, u standardnom dijagnostičkom kriterijumu nije spomenuta motorička nespretnost i atipična upotreba jezika, što se često javlja.

Sindrom je dobio ime po austrijskom pedijatru Hansu Aspergeru, koji je 1944. godine opisao decu koja očigledno imaju normalnu inteligenciju, ali im nedostaje veština neverbalne komunikacije, fizički su nespretna i ne pokazuju empatiju.

Na trećem mestu Greta boluje od depresije koja spada u grupu poremećaja raspoloženja.  Depresivno raspoloženje karakterizuje povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, nesanica, gubitak apetita, pesimizam, usporeni misaoni tok, osećaj beznađa i bespomoćnosti.

Radi se o bolesti svih vremena, svih uzrasta, rasa i oba pola. Žene oboljevaju dva puta češće nego muškarci. Trenutno je depresija za žene zdravstveni problem broj dva. Depresija je masovno zastupljena u SAD – smatra se da preko 16-20 odsto populacije boluje u toku života od depresije (raniji podaci 3-10 odsto), a to su milioni ljudi, tj. ogromne finansijske troškove stvara lečenje ovog oboljenja. U Evropi je gotovo svaka četvrta osoba bolovala ili boluje od depresije. U Srbiji je evidentan porast depresivnih kao posledica ekonomske tranzicije, pada standarda, nesnalaženja u novim društvenim odnosima i okolnostima, ratova na tlu bivše Jugoslavije.... Pri tome, odmah bi trebalo reći da okolnosti i okolina nisu jedini uzroci ove bolesti.

Foto: Tanjug/AP

Današnja medicina priznaje unutrašnje i spoljašnje uzroke depresije. Unutrašnji uzroci su tkz. predizpozicija za depresiju, a odnosi se na sklonost pojedinih familija ka depresiji, melanholični tip osoba, mada mnogi istraživači smatraju da indukcija i učenje modela ponašanja u porodici bitno utiču na, već rano u detinjstvu, iskazanu „slabost“ u prenošenju informacija u mozgu, kao i na stepen raspoloženja, samopouzdanje, sigurnost, opštu veselost i nivo energije (za psihičku ili fizičku aktivnost).

Spoljašnji faktori su mnogobrojni i svode se na gubitak (stres), uopšteno govoreći – voljene osobe, zdravlja, blagostanja, zaposlenja, verovanja u sistem vrednosti, sopstvenom kvalitetu života.

Kada se sve ove bolesti uzmu u obzir nameće se pitanje koje je i lekar Majkl Car Greg postavio, kako je moguće da su joj roditelji dozvolili takvo eksponiranje u javnosti. Nije li to dodatan stres za jednu devojčicu od 16 godina koja boluje od anoreksije, depresije i Aspergerovog sindroma?

Mnogi eksperti i doktori će vam reći da je deci mesto u školi ili na igralištu sa svojim vršnjacima, a ne na svetskoj sceni sa političarima i raspravama o klimatskim promenama.

(Telegraf.rs)