• 0

Kako razlikovati depresiju od tuge? Ovi simptomi su znak za alarm i hitnu posetu lekaru

Depresija je termin koji je postao veoma popularan i često korišćen u svakodnevnom govoru, pa se neretko dešava da ljudi kada su tužni, nezadovoljni i slično to nazivaju depresijom

  • 0

Tuga predstavlja jednu od osnovnih emocija u koje spadaju još i sreća, bes, strah i gađenje. Iako je tuga negativna emocija koju uglavnom nastojimo da izbegnemo, to i dalje jeste emocija koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u prevazilaženju onoga što se dogodilo.

Tugovanje predstavlja prirodan proces koji se najčešće opisuje u odnosu na gubitak neke osobe koja nam je bila bliska, ali svima nam je poznato da se tuga može javiti i kada izgubimo neku stvar za koju smo bili vezani ili kada imamo neke ambicije i ideale, a nismo uspeli da ih dosegnemo.

Krajnji cilj ovog procesa je:

* prihvatanje činjenice da smo nekoga ili nešto izgubili ili da nismo postigli nešto što smo želeli,

* integrisanje bolnog iskustva sa ostalim,

* davanje sebi dozvole i podstreka da se nastavi dalje.

Nasilje, depresija, stariji covek, deda, starac, senior, tuga

Foto: Profimedia

Depresija je termin koji je postao veoma popularan i često korišćen u svakodnevnom govoru, pa se neretko dešava da ljudi kada su tužni, nezadovoljni i slično to nazivaju depresijom. Ovakvo olako korišćenje termina unosi konfuziju u razgraničavanje onoga što je normalan proces tugovanja koji svi doživljavamo i onoga što je kliničko stanje depresije, odnosno mentalni poremećaj koji zahteva adekvatan tretman.

Ovakvo stanje stvari stvara problem jer sa jedne strane, ljudi koji osećaju tugu ili su pasivni mogu dramatizovati ovo stanje, pa tako na neki način onesposobljavaju sami sebe ili nalaze opravdanje za svoju pasivnost ili neuspeh, ne preduzimajući ništa po tom pitanju. Sa druge strane, pošto su “svi depresivni”, ovo stanje se na neki način normalizuje i onemogućava ljude koji stvarno pate od depresije da potraže pomoć.

Za razliku od tuge koja može doneti i korist, jer u periodu tugovanja često preispitujemo i upoznajemo sebe, svoje vrednosti i život uopšte, depresiju ne karakterišu ovakvi razvojni procesi.

Ono što karakteriše depresiju, a što je ključna razlika u odnosu na normalnu tugu su:

* intenzitet,

* trajanje,

* prožimanje različitih sfera života.

Depresija često predstavlja disproporcionalno intenzivnu reakciju na neki događaj ili može trajati duže nego što se to očekuje uzimajući u obzir događaj koji je izazvao, a nekada se javlja i održava i bez vidljivog uzroka ili okidača. Takođe, za razliku od tuge koja je blaža sa protokom vremena, nije retko da se depresija intenzivira tokom vremena ako se ne leči i da dovodi do povlačenja i gubitka interesovanja za većinu aktivnosti, pa i do gubitka volje za životom.

Kako prepoznati depresiju i kada se obratiti lekaru?

Kontejner, beba ostavljena, postporodjajna depresija

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Novosti.rs/K. Mihajlović/Shutterstock

Depresija se najbolje može prepoznati uzimanjem u obzir dijagnostičkih kriterijuma, odnosno simptoma koji su karakteristični za depresiju:

* Intenzivno osećanje tuge ili praznine tokom dužeg vremenskog perioda (dve nedelje ili više) koje je prisutno tokom većeg dela dana

* Sniženo interesovanje ili odsustvo interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo

* Problemi sa spavanjem u vidu nesanice ili preteranog spavanja

* Problemi sa ishranom u vidu unošenja premalih ili prevelikih količina hrane

* Osećanje nemira ili iritabilnosti

* Izražen umor

* Osećanja krivice i bezvrednosti koja nemaju stvaran povod ili su prenaglašeni u odnosu na događaj

* Teškoće u održavanju koncentracije i donošenju odluka

* Suicidalne misli, ideje ili pokušaji samoubistva

Ukoliko primetite da se tokom dve nedelje ili više kod Vas javlja pet ili više od prethodno navedenih simptoma i ukoliko je Vaše stanje značajno drugačije nego ranije, pritom ugrožavajući svakodnevno funkcionisanje, moguće je da patite od depresivnog poremećaja. Tada je vreme da se obratite za pomoć. Dijagnozu postavlja isključivo stručno lice, dakle licencirani psihoterapeut u privatnoj praksi ili psiholog ili psihijatar na klinici, a u skladu sa procenom stanja, predlaže se i odgovarajuća terapija (farmakoterapija, psihoterapija ili kombinacija ta dva).

Saveti za prevazilaženje tuge i depresije

sreća, radost, uspeh, ljubav, vikend, jump for joy

Foto: pixabay.com

Za razliku od tuge, depresija zahteva tretman i lečenje, ali postoje određene aktivnosti i navike koje sami možete primeniti, a koje predstavljaju značajne faktore u prevazilaženju i jednog i drugog:

* Bavite se nekim sportom ili fizičkom aktivnošću.

* Vodite računa o sopstvenom snu i ishrani.

* Pronađite hobije koji Vas ispunjavaju.

* Stvarajte i održavajte kontakte sa ljudima.

* Nađite vremena da učinite nešto lepo za sebe i obratite pažnju na lepe stvari koje imate.

Za Stetoskop.info Neda Janićijević sa Filozofskog fakulteta

Video: Za dve nedelje 320 ljudi pozvalo SOS telefon za sprečavanje samoubistava

(Telegraf.rs)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima