Specijalista psihijatar upozorava: Muči vas zimska depresija

Foto-ilustracija: Freepik

Većina ljudi se oseća prijatnije leti nego zimi. Međutim, postoje ljudi koji sa promenom godišnjeg doba doživljavaju ekstremne promene raspoloženja. Preko leta mogu postati hiperaktivni, a preko zime mogu pasti u depresiju. Ta vrsta depresije se zove sezonska depresija, ističe dr Aleksandra Damjanović, specijalista psihijatrije.

Sezonska depresija se uglavnom javlja početkom ili sredinom jeseni. Dani se skraćuju, manje je sunčeve svetlosti. To u mozgu prouzrokuje veću proizvodnju melatonina, hormona koji je odgovoran za spavanje, a manju količinu serotonina, tzv. hormona sreće. Zbog toga je u ovom periodu izražena pospanost i dolazi do usporavanja svih aktivnosti.

Sunčeva svetlost pomaže ovim osobama da se osećaju bolje. Biološki sat koji nije samo sat za dan i noć, već i za godišnja doba, direktno prima informacije o količini svetlosti u okruženju i igra značajnu ulogu kod sezonske depresije, navodi dr Damjanović. Zbog toga i male promene u genima, koji su zaduženi za funkcionisanje ovog sata, mogu biti faktor rizika za pojavu depresije. Za razliku od tipičnih simptoma za depresiju, koji podrazumevaju smanjen apetit i nesanicu, ovde je prisutan povećan apetit, naročito potreba za slatkom i kaloričnom hranom i povećana potreba za spavanjem.

dr Aleksandra Damjanović, specijalista psihijatrije

Zimska depresija, uzrokovana manjkom sunčeve svetlosti i smanjenom količinom vitamina D, nesumnjivo postoji kod određenog broja ljudi, ali je moguće da se i druge vrste depresija lako podvedu pod ovaj naziv. Pre svega, biti depresivan je nešto čega se i dalje stidimo širom sveta, pa i na ovim prostorima. Mnogo je lakše prihvatiti zimu i kratak dan kao uzrok, iako se verovatno većina depresija u jesen javlja kao reakcija na kraj leta, a samim tim i odmora, početak škole, veću količinu obaveza, pripremu zimnice, gužvu na ulicama, loše vreme, virusne infekcije, manje druženja i dr.

Kako god zvali zimsku depresiju, važno je da joj se mora pridati isti značaj kao bilo kojoj drugoj. Ona je jednako mučna za onog ko od nje pati, a prati je bezvoljnost, osećaj umora, malaksalost, manjak snage, povećana potreba za snom, povećan apetit. Važno je potražiti pomoć stručnog lica, psihologa ili psihijatra. Takođe, preporučuje se da ove osobe, kada je dan sunčan, provode svaki mogući trenutak napolju, kao i da im radni i životni prostor budu dobro osvetljeni. Takođe, uvek treba proveriti količinu vitamina D i ako je potrebno nadoknaditi ga.

Pošto depresija ne kreće naglo treba reagovati što pre, dok nije uzela maha.  U početnom stadijumu, kod blagih do umerenih depresija, preparati koji sadrže SAMe (S-adenozil L-metionin) mogu biti od velike koristi. Sa njima treba početi što pre, čim se prepoznaju prvi simptomi kao što su neraspoloženje, umor, pospanost, pojačan apetit, pad energije, loša koncentracija, kao i različite tegobe poput glavobolje, zatvora, nadimanja. SAMe je supstanca koja se prirodno već nalazi u organizmu. SAMe povećava proizvodnju takozvanih hormona sreće (serotonina i dopamina) u mozgu. Primećeno je da njen nedostatak u telu dovodi do pojave simptoma depresije. “Nacionalni vodič za lečenje depresije” preporučuje SAM-e za lečenje blagih do umerenih depresija, ističe dr Aleksandra Damjanović.

Ukoliko se odlučite da probate neki od preparata koji u sebi sadrže SAMe, obratite pažnju na koncentraciju SAMe-a po kapsuli, koja bi trebala da bude najmanje 200 mg za optimalno dejstvo.

Na našem tržitšu postoji suplement Tensilen® koji sadrži SAMe (200 mg po kapsuli) i dodatno kompleks vitamina B (od kojih je B12 veoma značajan) za upotpunjavanje efekta na mentalno zdravlje i dobro stanje nervnog sistema.

Prvi efekti primene se osećaju već nakon nedelju do 10 dana primene, ali se svakako preporučuje kontinuirana primena (nema zabeleženih neželjenih dejstva) jer će to omogućiti stabilno i uravnoteženo  dobro stanje za koje je kontinuitet vrlo važan.

Briga o mentalnom zdravlju je vrla važna. Što duže odlažemo reakciju na teskobe koje osećamo, stvaramo podlogu za komplikacije, pogoršanje ili čak stanje ozbiljne depresije, dok se agonija u kojoj se nalazimo samo produbljuje!

Sami smo sebi najveći prijatelj, kada se odgovorno odnosimo prema svom zdravlju, kako fizičkom tako i duhovnom!

(Telegraf.rs/PR)