Dr Branimir Nestorović: Ljudi s visokim pritiskom i pušači su najugroženiji od težih simptoma korone

* Astmatičari nisu ugroženi koliko i pacijenti koji boluju od HOB-a * Neće virus ubiti visoke temperature već viši indeks UV zračenja *

Dr Branimir Nestorović, korona virus

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Tanjug/Sava Radovanović

U Republici Srbiji je do 8 časova 22. marta 2020. godine registrovano ukupno 188 potvrđenih slučajeva Covid-19, što je 17 više u odnosu na jučerašnji dan.

Pulmolog dr Branimir Nestorović koji je jedan od lekara na prvoj liniji fronta u odbrani od korona virusa govorio je za "Telegraf" koga i zašto ova bolest najteže napada, ali i o predviđanjima kada ćemo uspeti da joj stanemo na kraj.

Iako zdravstveni radnici neprestano pominju da su najugroženiji ljudi sa hroničnim bolestima, posebno ako puše. Zašto?

- Zato što je taj recetor za koji se virus vezuje kod zapaljenja pluća značajno povišen u plućima pušača i kod onih koji imaju hipertenziju. Pušači su skloniji upali pluća i kod ovog virusa imaju težu kliničku sliku zato što pušenje, naravno, oštećuje pluća. To valjda ne treba govoriti - kaže u razgovoru za "Telegraf" dr Nestorović.

On je istakao da mlađe osobe koje puše u susretu sa korona virusom, imaju malo veći rizik u odnosu na nepušače, ali ne značajno.

- Više je nego jasno svuda u svetu da virus teže napada starije od 70 godine i ljude sa hroničnim bolestima. Dakle, to su tri hronične bolesti - kardiovaskularne, naročito hipertezija; hronično optruktivna plućna bolest, koja nastaje kao posledica pušenja i utiče na propadanje pluća. Čak nisu ni astmatičari ugroženi kao oni. Dijabetes je na trećem mestu kao neki faktor koji povećava rizik, a četvrti faktor su maligne bolesti.

  • Zašto su u Kini više umirali muškarci nego žene?

- Jedno od tumačenja je baš to što su oni bili pušači. Kinezi nisu toliko bolesni kao Evropljani, ali strahovito puše i to je bilo objašnjenje zašto je taj odnos umrlih bio 2:1 u korist muškaraca. U Evropi je veća razmera i još više muškaraca umire.

Italija bolnica Lombardija koronavirus

Printskrin: Facebook/Mauro Trevenzoli

Prema njegovim rečima, u Italiji je statistika početkom marta bila takva da je prosečna starost umrlih bila 81 godina, a od ukupnog broja preminulih 72 odsto su bili muškarci.

- Isti su bili faktori rizika, kao i u Kini. Kad se pogleda to, evo recimo u Engleskoj je do sada bilo oko 200 smrtnih slučajeva, a najmlađi umrli je imao 45 godina. Međutim, on je imao neuromišćnu bolest. Ispod 50. godine smrtnost skoro da ne postoji.

  • Zbog čega su kardiovaskularni bolesnici u riziku?

- Zato što oni ljudi koji imaju povišen krvni pritisak, imaju i povišen ACE enzim u plućima. On je ujedno povišen i kod onih koji puše, a za njega se najviše vezuje virus. Tako da onaj koji ima povišen krvni pritisak, ima još više tih belančevina, odnosno proteina u plućima, pa se lakše virus vezuje. Zbog toga takvi pacijenti imaju tešku kliničku sliku. Ima tu malo i genetike, pa postoje ljudi koji imaju predispoziciju da obole od kardiovaskularnih oboljenja, a još ako i puše... Suštinski gledano zato su te grupe najugroženije.

Dr Nestorović ističe da će tešku kliničku sliku razviti i onkološki bolesnici, ali ponajviše zato što im je slab imunitet. Ipak, najveća smrtnost je uskim grupama.

- Epidemija traje dovoljno dugo da imamo iste podatke o pacijentima i u Evropi, i u Americi. Ništa se ne razlikuje od Kine, čak se može reći da je bolest malo blaža u Evropi. Možda sad to smešno zvuči, s obzirom na ovoliku smrtnost, ali zaista broj lakših slučajeva u Evropi nego u Kini. U Kini se procenjivalo da je 81 odsto onih koji su imali blage simptome, a u Evropi je prema ovim statistikama čak 93 odsto.

  • Da li korona virus ostavlja posledice na pluća?

- Da, ali sve zavisi kod koga. Ako su u pitanju pacijenti koji su imali zapaljenje pluća, koje nije zahtevalo mehaničku ventilaciju, onda ne. Ali, oni koji su bili na respiratoru duže vreme i razvili aktuni respiratorni distres sindrom, oni mogu imati oštećenja pluća kasnije i to u visokom procentu - skoro 40 odsto ima oštećenje pluća.

COVID 19, korona virus, koronavirus, Bris, DNK, Vađenje brisa, Genetika, grlo, grla, usta, pregled

Foto-ilustracija: Profimedia, Pixabay

Epidemiolozi kažu da ima bar 5 puta više obolelih, a dr Nestorović kaže da bi on tu brojku pomerio na 10.

- Međutim, ovo sa čime se mi susrećemo su relativno male brojke, a ono što je odlično jeste da nema previše kritičnih pacijenata. Iako trenutna brojka nekome deluje kao velika, uzmite u obzir da se bar 30-ak ljudi izlečilo, a da je polovina kod kuće jer ima blaže oblike bolesti. Najmanje ljudi je zaista razvilo težak oblik i nalazi se na respitarou.

SARS je utihnuo 2003. godine početkom juna, MERS 2012. godine početkom jula. Kada možemo očekivati kraj epidemije Covid-19?

- Izgleda da je sada u Italiji vrhunac epidemije, što znači da postepeno kreće pad. Institut u Bazelu je radio neku analizu pomoću koje su predvideli da će epidemija prestati krajem maja, ali da će se možda opet pojaviti na jesen, što ja lično ne verujem. Prognoza je da će do leta nestati.

  • Da li će za to biti zaslužne visoke temperature?

- Ne, bitan je indeks ultravioletnog zračenja koji mora da bude preko 3 da bi ubio virus, a ne temperatura. Evo, recimo u Australiji je sad toplo, virus se i dalje širi. Doduše, ne mnogo. Nije toliko temperatura važna, nego indeks UV zračenja jer su ti zraci oni koji ubijaju virus. Čim ta brojka bude preko 3, može se očekivati da epidemija krene da se smiruje.

Italija korona virus

Foto: Tanjug/AP

  • Šta mislite, zašto je virus tako "eksplodirao" u Italiji?

- Zato što je bolest veoma infektivna, a period inkubacije je 14 dana. Dakle, onaj ko se inficirao pre 14 dana, on će se razboleti danas. Onda, zaraženi ljudi su infektivni i za vreme bolesti tako da ako je, recimo maksimalni broj inficiranih bio pre 14 dana, mi ćemo sad imati ogroman skok obolelih. Ti što su bili u međuvremenu inficirani, oni su preneli na sledeće. Eto, to je ta dinamika epidemije. Kod njih je sad na vrhuncu. Čujem da je jedino policijski čas dao neke rezultate, a da ostale mere poput zabrane okupljanja i nisu naročito pomogle.

Doktor ističe da Srbiju vrhunac epidemije očekuje od 4. do 6. nedelje od prvog slučaja, odnosno za dve nedelje. Da li treba da nas plaši stotine hiljada srpskih državljana koji su se vratili kući nakon rada u inostranstvu? Da li među njima ima onih koji su već oboleli od korone?

- Ima sigurno. Dovoljno je da popije aspirin, pa će biti bez temperature na graničnom prelazu i ući u Srbiju. To ne bi bio problem ako bi oni bili disciplinovani i odmah otišli kući i čekali 14 dana. Međutim, jedan veliki broj će se šetati ulicama - pribojava se dr Nestorović u zaključku razgovora za "Telegraf".

Video: Skener 41-godišnje žene najbolje pokazuje na koji način korona virus uništava naša pluća

(Tara Tomović/Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Gaga

    Pa vi bre nemate pojima ko je on zato i lupate gluposti.On je bre vrhunski strucnjak a to sto kaze sta misli pa sta

  • Ilija

    I meni je on ok. Sta hocete, paniku. Lepo zbori, jednostavno i u saljivom ali ozbiljnom maniru prikazuje situaciju

  • Златко

    "Neće virus ubiti visoke temperature već viši indeks UV zračenja" A Australija, Argentina... ?

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima