• 2

Zašto je sapun najbolja odbrana od korona virusa?

Penasta sredstva za dezinfekciju ruku brzo nestaju sa polica u prodavnicama, iako većina njih ne sadrži dovoljnu količinu alkohola (minimum 60%) da bi eleminisali virus.

  • 2
Sapun, pranje ruku

Foto: Pixabay

Ljudi skoro pet hiljada godina smišljaju proizvode za čišćenje i dezinfekciju, a opet jednostavna kombinacija sapuna i vode ostaje jedno od najsnažnijih oružja protiv infektivnih bolesti, uključujući i korona virus.

Međutim, kada dođe do iznenadnog širenja virusa, kao što je to slučaj sa COVID-19 javlja se panika, ljudi žure da kupe sve vrste hemikalija za čišćenje, od kojih je većina potpuno nepotrebna i krajnje neefikasna u borbi protiv virusa.

Izbeljivač više šteti nego što pomaže

Penasta sredstva za dezinfekciju ruku brzo nestaju sa polica u prodavnicama, iako većina njih ne sadrži dovoljnu količinu alkohola (minimum 60%) da bi eleminisali virus. U zemljama koje je virus najviše pogodio, timovi u zaštitnim odelima prskaju rastvore izbeljivača po ulicama i unutar poslovnih zgrada. Eksperti nisu sigurni da ta akcija zaista potrebna kako bi se neutralisalo širenje virusa - prenosi Nacionalna geografija.

Virološkinja Džejn Grejtoreks sa Kembridža, smatra da korišćenje izbeljivača nije pametno rešenje, jer može da dovede do korozije metala, kao i do drugih respiratornih zdravstvenih problema.

Ako poprskate izbeljivač na prašnjavu površinu, ta prašina će „pojesti“ izbeljivač. Stručnjaci preporučuju da umesto izbeljivača koristite blaža sredstva poput tečnosti za pranje sudova, kako bi lako dezinfikovali spoljašnje i unutrašnje površine.

Kako bi potpuno razumeli zašto se zdravstveni radnici uvek vraćaju sapunu, pomoglo bi da znate koliko dugo korona virus može da opstane van ljudskog tela, a koliko na površinama.

Tvrde površine su kao stvorene za korona virus

Glavni način na koji se ljudi zaraze korona virusom je prenos s jednog čoveka na drugog. Ovaj bliski kontakt u formi zagrljaja, rukovanja ili jednostavnog stajanja u gužvi, omogućavaju zaraženim osobama da lako prošire svoje respiratorne kapljice, koje najčešće iskašlju ili iskijaju.

Respiratorne kapljice su teške i veoma lako padnu na tlo. U zavisnosti od toga gde se prizemlje, one mogu da opstanu na površini i možete da ih pokupite rukom, kojom kasnije dodirujete nos ili usta, što dovodi do infekcije.

Svi virusi su sićušni delovi upakovanog genetičkog koda lipida i proteina, koji mogu da imaju kućište na bazi masti koje je poznatije kao virusni omotač. Virusi sa omotačem eleminišu se mnogo lakše od virusa bez omotača. Na primer, stomačni norovirus nema omotač i na površini može da opstane do nekoliko meseci. Virusi sa omotačem van tela mogu da prežive svega nekoliko dana i smatra se da ih je najlakše eleminisati, jer čim se njihova krhka spoljašnjost probije, oni počinju da se raspadaju.

Studija je otkrila koliko virusi mogu da se zadrže na određenim površinama, ali to važi samo za kontrolisano okruženje

Korona virus, bakterija, grip, bolest, zaraza, epidemija

Foto ilustracija: Shutterstock

Svaki virus sa omotačem je drugačiji i naučnici širom sveta konstantno istražuju SARS-CoV-2, da bi razumeli kako se nagomilava. U studiji koja je u utorak objavljena u „New England Journal of Medicine“, naučnici su testirali koliko dugo COVID-19 može da opstane na različitim materijalima. Dilan Moris, biolog sa Prinstona i koautor studije, rekao je da je njihova misija bila da istraže koje površine u medicinskom okruženju su toliko pune virusa da mogu ozbiljno da zaraze pacijenta.

Otkrili su da SARS-CoV-2 na kartonu opstaje 24 sata, dva dana na nerđajućem čeliku i tri dana na tvrdoj plastici(polipropilenu). Virus se zadržao četiri sata na bakru, materijalu koji prirodno razlaže bakterije i viruse. Studija je otkrila da je SARS, rođak korona virusa, koji je bio aktuelan 2002. i 2003. godine, na površinama ostajao sličan vremenski period kao i COVID-19.

Ljudi koju naručuju dobra preko interneta mogu da se zaraze ako dođu u kontakt sa kontaminiranim kartonom, iako američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti naglašava da to nije primarni način na koji se virus širi.

Moris ne želi da spekuliše kako se virus ponaša da površinama iz našeg svakodnevnog okruženja, pa zato savetuje da redovno dezinfikujete površine i ruke.

Njihova studija je ograničena. Tim istraživača ispitivao je virus u kontrolisanom labaratorijskom okruženju. Prostori koje često dotičemo, poput gelendera ili drške u javnom prevozu, sigurno sadrže veću količinu virusa i predstavljaju veći rizik od infekcije, od onih površina koje su testirane u laboratoriji. Okruženje takođe može da utiče na to koliko dugo će virus opstati. Za vlagu se smatra da usporava kretanje respiratornih kapljica u vazduhu, a ultraljubičasto svetlo je poznato po tome da razgrađuje viruse.

Korona virus, pranje ruku

Foto-ilustracija: Pixabay

U studiju nisu uključili odeću i hranu

Morisova studija nije uključila stvari koje najčešće dodirujemo poput odeće i hrane, ali ne postoje dokazi koji ukazuju na to da COVID-19 može da se prenese preko hrane. U studijama koje su ispitivale gripne viruse, na poroznim stvarima poput odeće i drveta virus se nije zadržavao duže od četiri sata. To je zato što ovi predmeti vade vlagu iz virusa i čine da se virus raspada - ističe američka Agencija za hranu i lekove.

Bez obzira na to šta dodirujete, sapun i voda su najbolji način da otklonite bilo kakav potencijalni virus sa vaših ruku, pre nego što se zarazite. Korona virus ne ulazi kroz kožu, jer je spoljašnji sloj asidičan, što sprečava većinu patogena da uđu u telo – istakla je Grejtoreks.

Sapun je efikasan, jer njegov hemijski sastav otvara spoljni omot virusa i nakon čega on počinje da se raspada. Tada molekuli sapuna zarobe majušne delove virusa, koje vi sprete vodom. Sredstva za dezinfekciju ruku rade na sličan način, razbijaju proteine koji se nalaze u virusu.

Voda iz česme takođe ne predstavlja razlog za brigu, jer bi bilo kakva vrsta kontaminacije mogla da dođe samo iz otpadnih voda. Iako korona virus može da se nađe u fekalijama, virus još nije detektovan u otpadnim vodama.

Stručnjaci smatraju da je poslednja stvar koja treba da se dogodi, da ljudi počnu da se plaše da piju vodu iz česme ili da njom peru ruke.

Video: Evo kako da za samo 20 sekundi pravilno operete ruke i sprečite širenje korona virusa

K.B.

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Qqq

    Zatosto sapuna ubije bakterije iz ruku kad oeremo i kupamose svaki Dan

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima