Kada je test na korona virus negativan, a pacijentu je loše, to znači samo jedno

Foto-montaža: Nikola Tomić, Google Street View, Shutterstock, Pixabay

Kada oboleli od korona virusa koji su na respiratoru imaju negativni test - to najčešće znači da se virus sakrio u plućima.

Preporučujemo

Kako je ispričala prof. dr Tanja Jovanović, virusolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu večeras na TV Prva, na Infektivnoj klinici u Beogradu ima nekoliko pacijenata koji su na respiratoru, ali njihovi testovi pokazuju da su negativni na korona virus.

Prof. dr Jovanović je objasnila i kada se prave greške pa pacijenti dobijaju rezultate da su negativni odnosno pozitivni na koronu.

Greške u uzorkovanju

- Prva greška može da se desi kod uzorkovanja. Tada mogu da se jave greške. Ako se cevčica ne gurne dobro. Virusi žive u ćelijama. Zato bris mora energično da se uradi. Druga karika je transport. Radi se o RNK virusu, on je vrlo osetljiv i mora da se čuva u frižideru. Na kraju može da se ukaže greška i u laboratoriji. Tamo se koriste testovi koji su dobri, ali imaju rok. Imali su specifičnost ispod 80 odsto, danas je to preko 90 odsto.

Prema njenim rečima, dvaput se uzima uzorak, drugi put posle 24 sata.

- Postoji mogućnost da se kvantira virus u uzorku. Međutim nama je važno samo da je test pozitivan ili negativan . Na početku bolesti je virus najveći. Kada se virus sakrije u pluća, PCR test može da ima negativan nalaz. Možda je potrebno da uzimaju na drugi način - napomenula je dr Jovanović.

Kako je objasnio pulmolog Branimir Nestorović, zabranjeno je takvim pacijentima uzimati bris, s obzirom na njihovo stanje, ali da je činjenica da se ovakvim pacijentima virus sakrio u plućima.

Respirator cepa pluća

- Kada pacijent dođe u stanje da treba da se stavi na respirator, njegova pluća su oštećena, ali mi ne možemo da znamo koliko. Mi  ta pluća uduvavamo vazduh i taj pritisak može biti jako opasan za pacijenta. Podaci iz Engleske su da 51% pacijenata koji ode na respirator umre. U Srbiji je to 40%. Kada na oštećena pluća primenite taj pozitivan pritisak, vi ih pocepate - objasnio je Nestorović.

Branimir Nestorović/ Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Kako je rekao, pacijent koji je zaražen korona virusom, ima nekoliko mogućnosti:

- Prva je da mu nista ne bude. Oni koji se inficiraju, 80% njih ima lakši oblik. Jedan broj pacijenata, oko 5 odsto ima zapaljenje pluća i uglavnom bude dobro. Njima se stavlja kiseonik, daju se antibiotici. Jedan procenat od tih 5 odsto idu na respirator. Njihov autoimuni proces, u želji da se odbrani od virusa, ošteti pluća i gomilu drugih organa, najpre srce, pa bubrege, pa svi organi počnu da popuštaju. Najčešće se na kraju umre od srca. Lekari se uvek trude da pacijente što kasnije stave na respirator.

- Pacijent bi trebalo da se okreće jer mu se na taj način olakšava disanje. Tada se pacijent okreće na stomak, što je jako komplikovano zbog inkubatora - rekao je Nestorović.

(Telegraf.rs)