• 2

Da li smo gojaznost sve vreme posmatrali da pogrešan način? Izdate nove smernice za pomoć lekarima

Nove smernice za kanadske lekare

  • 2
Merenje, vaga, težina, kilaža

Foto: Shutterstock

Prema najnovijim kanadskim kliničkim smernicama, gojaznost treba da se definiše zdravstvenim stanjem osobe, a ne samo na osnovi njihove telesne težine.

Lekarima se savetuju da umesto preporučivanja dijete i redovnog vežbanja gojaznim pacijentima, detaljnije istraže sve uzroke viška kilograma, i da problemu pristupaju na holistički način.

Smernica objavljena u časopisu Kanadskog medicinskog udruženja posebno upozorava na stigme prema gojaznim pacijentima koje su česte u zdravstvu.

Opšte prihvaćen društveni stav je da gojaznost prouzrokuju neodgovornost i manjak discipline, čime se krivica uvek prebacuje na osobu sa tim problemima.

Rukovodilac istraživanja i jedna od autora ovog vodiča Ksimena Ramos-Salas kaže da je istraživanje pokazalo kako mnogi lekari diskriminišu gojazne pacijente, što može dovesti do goreg zdravstvenog stanja, nezavisno od njihove težine.

- Prevelika pažnja posvećena telesnoj težini, može da prouzrokuje pogrešne zaključke o gojaznosti. Takođe, zdravstveni radnici imaju drugačiji pristup prema teškim osobama - rekla je Ramos-Salas za BBC.

Iako se preporučuje korišćenje dijagnoza poput merenje indeksa telesne mase (BMI), zbog ograničenih mogućnosti na klinikama lekari se i dalje prvenstveno fokusiraju na to kako težina utiče na zdravlje osobe. Mala smanjenja težine, od oko 3-5%, mogu dovesti do poboljšanja zdravlja i „najbolja težina“ gojazne osobe možda ne predstavlja njihovu „idealnu težinu“ prema BMI. Nova smernica naglašava da je gojaznost složeno, hronično stanje koje treba redukovati tokom celog života.

debelo gojazno dete, decak, gojaznost, tezina

Foto: Shutterstock

- Dugo smo povezivali gojaznost sa načinom života, što izaziva sramotu i osećaj krivice kod osoba koje se bore sa ovim problemom; a njima je potrebna podrška, kao i svakom drugom čoveku koji ima hroničnu bolest - ističe Ramos-Salas.

Umesto jednostavnih saveta da „jedu manje, a više se kreću“, smernice ohrabruju lekare da pružaju podršku, uz moguću psihološku terapiju, lekove i eventualno barijartijsku hirurgiju, kao što je operacija na basturu želuca.

Naravno, ovo istraživanje ne osporava važnost standardnih saveta. Naime sve osobe, bez obzira na njihovu težinu treba da vode računa o ishrani i da se redovno bave fizičkim aktivnostima.

Međutim, napominje da je skidanje kilograma često teško, jer će mozak oseti veću glad zboh čega ljudi na kraju, zapravo, jedu više. Mnoga istraživanja su pokazala da većina ljudi koji izgube kilograme dijetom, ubrzo nakon toga ih vrate.

Lekarima se savetuju da sarađuju sa pacijentom ka zajedničkim zdravstvenim ćiljevima, umesto ih samo podstiču na mršavljenje.

(T.S./Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Darinka

    To je teško, jako teško i kad se uspije izgubiti koji kilogram bilo kad naiđe neki zdravstveni problemčić , il'dijetom bogami se to još brže vrati, ali čak i nabaci i više nego i si imao prije toga. Valjda tako tijelo funkcionira šta li ??? Laka je to sve reći,al' teško i uraditi.

  • djole

    Ljudi samo autofagija, ima na YT ! Ja sam za 6 meseci smršao 17 kg bez mnogo muke i šećer mi se vratuo na normalu što he najbolje od svega😁😁😁

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima