Muškarci češće oboljevaju od korone i teže se oporavljaju: Da li je krivac za to ova grupa hormona?

Foto: Pixabay, Nikola Tomić, ATA Images

Odavno nema nikakve sumnje da su starije osobe jedna od najugroženijih populacija na infekciju kovidom 19. Ono što, međutim, naučnike dodatno interesuje jeste ko je više sklon zaražavanju korona virusom - muškarci ili žene, ko burnije reaguje na infekciju i šta sve utiče na tok i ishod bolesti.

Preporučujemo

Odgovor na pitanje o tome koga kovid 19 češće pogađa još zimus je dao pulomolog prof. dr Branimir Nestorović. On je, da podsetimo, izjavio da "estrogeni štite žene, te da one ređe oboljevaju od korone".

U mesecima koji su dolazili vodeći svetski epidemiolozi u nekoliko navrata iznosili su informacije da je, prema do sada raspoloživim podacima, korona virus češće dijagnostikovan kod muškaraca nego kod žena. Tu infomaciju je polovinom jula potvrdio i direktor Infektivne klinike doc. dr Goran Stevanović.

- I kod nas i svuda u svetu činjenica je da muškarci češće oboljevaju od korona virusa, i to sa težom kliničkom slikom. Odnos je 60 prema 40 u procentima u korist muškaraca. Možda je to zbog načina života i hormonskog statusa, ali to ćemo znati za nekoliko godina kad se bude više znalo o ovom virusu - rekao je dr Stevanović na konferenciji za štampu Kriznog štaba.

Estrogeni kao prirodna barijera?

Da li je grupa glavnih ženskih hormona odgovor prirode da sačuva žene u borbi protiv kovida 19? Na to pitanje naučnici još nisu dali odgovor, ali situacija sa terena može da sugeriše da bi estrogeni mogli da budu jedna od barijera koja utiče na to da je među obolelima i preminulima od korona virusa manje pripadnica nežnijeg pola.

Endokrinolog i ginekolog-akušer Lucija Gvozdenović podseća da su estrogeni tvorci lepote i zdravlja žene.

- Ova grupa hormona pomaže u povećanju lipoproteina visoke gustine u plazmi, što smanjuje rizik od svih vrsta kardiovaskularnih bolesti i ateroskleroze - kaže dr Gvozdenović za "Telegraf" - Takođe, estrogeni smanjuju koncentraciju lipoproteina niske gustine koji nose holesterol. Infarkt miokarda pogađa uglavnom muškarce i jedan do tri odsto žena koje se nalaze u reproduktivnom periodu. Tokom menopauze, učestalost infarkta miokarda kod žena raste na 30 do 45 odsto, što je direktno povezano sa uticajem estrogena na elastičnost zidova krvnih sudova.

Kada govorimo o kovidu 19 i njegovoj eventualnoj povezanosti sa estrogenima, dr Gvozdenović se poziva na izjave lekara o kliničkom stanju pacijenata sa korona virusom:

- Kada nastupi infekcija koronom, u organizmu se javlja difuzna hiperkoagulacija krvi, pre svega u plućima, tačnije u alveolama. Razaranje kapilarne mreže u alveolama biva toliko snažno da ne dopušta protok krvi u kapilare usled njihove potpune obliteracije. Zato se može pretpostaviti da su estrogeni u organizmu žene igrali veliku ulogu, što se odrazilo na mehanizam zaštite zidova krvnog sistema uz zadržavanje njihove elastičnosti.

Virus kao jedan od faktora smrti kod starijih

Pixabay

S obzirom na to da je i dalje nepoznanica da li korona virus može direktno da izazove smrt ili je ovaj patogen "samo" okidač koji devastira organizam "načet" bolestima i oslabljenim imunitetom, sagovornica Telegrafa slaže se sa nemačkim zdravstvenim stručnjacima koji smatraju da kovid 19 ne može biti jedini uzrok smrti. Dr Gvozdenović citira svoje nemačke kolege:

- U metaboličkom sindromu (gojaznost + dijabetes + hipertenzija + visok holesterol) promene na krvnim sudovima primećene su kod svih pacijenta. Naravno da te promene zahvataju i kapilarnu mrežu alveola pluća, što objašnjava i potvrđuje visoku stopu smrtnosti kod ljudi starijih od 60 godina. Mehanizam biološkog umiranja organizma prethodno je opisan u završnoj fazi mnogih hroničnih bolesti. Ako možemo povezati smrt od hroničnih bolesti i starost sa bilo kojim virusom, uloga virusa u ovom procesu nije ni početna ni završna faza. Virusi su tu samo kao jedan od negativnih faktora. Učinci negativnih faktora se sabiraju i vremenom dovode do smrti. Virus kovid 19 je kap u prepunoj čaši prethodnih patoloških događaja u jednom organizmu, i ne može da bude okrivljen kao osnovni i jedini uzrok smrti.

Ključ je u brzom imunom odgovoru

foto: pixabay.com

Brz i jak imuni odgovor na infekciju korona virusom od ključne je važnosti za oporavak zaraženih pacijenata i izbegavanje letalnog ishoda. Ali, kako imuni odgovor s godinama postaje slabiji, tako je broj težih slučajeva obolelih od korone veći među starijom populacijom. Osim što se stariji muškarci sporije oporavljaju od infekcije kovidom 19, kod njih se češće javljaju nekontrolisane upale koje mogu da prate koronu, a one opet mogu da doprinesu smrtnom ishodu, pokazala su istraživanja sprovedena na Univerzitetu u Vašingtonu.

Imuni odgovor starijih ljudi na korona virus najčešće se javlja 72 sata od početka infekcije, za razliku od imunog odgovora mlađih muškaraca koji reaguje mnogo brže, i to bi moglo da bude objašnjenje zašto je broj umrlih od kovida 19 među starijima tako visok, sugerišu američki naučnici koju su analizirali 500 briseva uzetih pacijentima sa korona virusom.

(Telegraf.rs)