• 0

Opaka bolest ne zaobilazi ni buduće mame, a ni muškarce: Kako se izboriti i sačuvati živu glavu?

, Telegraf

Samopregled dojki ne može da zameni mamografiju, a totalna prevencija ne postoji, kaže za Telegraf onkolog Snežana Šušnjar

  • 0
Rukavice za boks, rak dojke

Foto: Shutterstock

Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji. Statistika pokazuje da smo na drugom mestu po broju obolelih u Evropi; svake godine od ovog opakog karcinoma u našoj zemlji oboli do 4.500 osoba.

Poražavajuća statistika stiže i iz sveta - broj obolelih na godišnjem nivou prelazi dva miliona.

Ali, smrtnost od raka dojke u Srbiji veća je nego u zemljama razvijenog sveta, gde se zapaža konstantni pad mortaliteta. O karcinomu dojke za Telegraf govori prim. dr sci med. Snežana Šušnjar sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

- Svaka žena bi trebalo da vodi računa o svojim dojkama, da uočava promene u njima  samopregledom dojki koji može da se radi jednom mesečno - kaže dr Šušnjar - Skrining mamografije se rade od 50. do 70. godine života svake druge godine kod žena kod kojih nema promena u dojkama, sa ciljem da se otkriju prvi znaci malignog tumora u fazi kada se on još ne može otkriti pregledom. Skrining mamografije počinju od 50. godine, jer rizik od obolevanja od raka dojke raste sa životnim dobom. Ključna poruka je da mamografija nije štetna i samopregled dojki ne može zameniti mamografski pregled.

Pet promena na koje bi trebalo obratiti pažnju

Alarm da bi žena odmah trebalo da se javi lekaru su čvor u dojci ili pazušnoj jami, “mreškanje” kože, zadebljanje i crvenilo kože, krvav ili sukrvičav iscedak iz bradavice, kao i uvećanje dojke koje nije ranije postojalo.

Dr Šušnjar ističe da svaka žena može preduzeti preventivne mere kako bi smanjila rizik od obolevanja od raka dojke. Na prvom mestu to je briga o adekvatnoj telesnoj težini, a onda i bavljenje fizičkom aktivnošću (šetnju do nekoliko kilometara dnevno umereno do brzim hodom, plivanje, vožnja biciklom, fizičke vežbe, joga), smanjenje konzumiranja alkoholnih pića…

Onkolog Snežana Šušnjar; foto scrennshot TV Nova

Onkolog Snežana Šušnjar

- Ključna poruka glasi: ne postoji totalna prevencija pojave raka dojke pridržavanjem navedenih mera, te ako se pojavi na primer čvor u dojci koji raste, odmah se treba javiti lekaru - naglašava dr Šušnjar.

Kosti, jetra i pluća na udaru metastaza

Nažalost, rak dojke često prate metastaze. Srećna okolnost je, naglašava sagovornica Telegrafa, što to ne mora da bude slučaj ako se žena javi lekaru na vreme, odnosno kad je tumor mali.

- Što se rak dojke dijagnostikuje u ranijem stadijumu bolesti, šanse za izlečenje su veće. Zato ne treba posmatrati kako tumor svojim rastom menja dojke, već se odmah javiti radi započinjanja lečenja - podseća dr Šušnjar.

Prema njenim rečima, do 10 odsto žena sa rakom dojke već ima metastaze u trenutku postavljanja dijagnoze, a kod 20 do 30 odsto žena koje su dijagnostikovane u ranijim stadijumima bolesti kada je tumor odstranjen u celini, nakon kraćeg ili dužeg vremena razviju se metastaze. One predstavljaju rak dojke koji se iz regije dojke proširio u druge organe, najčešće u kosti, jetru i pluća.

Mamografija

Foto: printscreen/youtube.com/Local 24 Memphis

- Metastatski rak dojke nije izlečiva bolest, ali sa novim naučnim saznanjima i novim terapijskim mogućnostima može se prevesti u hroničnu bolest sa dužim periodima mirovanja. Cilj lečenja u metastatskoj bolesti je odlaganje pogoršanja bolesti i produženje života sa očuvanim kvalitetom života - objašnjava sagovornica Telegrafa.

Operacija ne znači kraj lečenja

Hirurško uklanjanje karcinoma ne znači i kraj lečenja.

Dr Šušnjar podseća da se kod žena kod kojih se tumor može odstraniti primenjuju i druge vrste onkološke terapije koje su usmerene na lečenje tumora: zračna terapija (lokalna terapija, najčešće se primenjuje posle operacije) i terapija lekovima gde se ubraja hemioterapija, hormonska terapija (blokada delovanja estrogena) i ciljane terapije, koji mogu da se primene i pre i posle operacije dojke.

- Rak dojke nije jedinstvena bolest; danas razlikujemo nekoliko tipova tumora koji se razlikuju po svom ponašanju (neki brže rastu, neki sporije) i, što je još važnije, po tome koja je terapija naročito efikasna za njihovo lečenje. Svi ovi nabrojani lekovi koriste se i u lečenju raka dojke koji je dao metastaze - navodi dr Šušnjar.

Ona ističe da osim lekova koji se koriste za lečenje tumora, postoji i niz drugih lekova koji su usmereni za prevenciju neželjenih efekata terapije usmerene protiv tumora, naročito hemioterapije, koji značajno poboljšavaju kvalitet života - na primer lekovi koji preveniraju mučninu i povraćanje ili sprečavaju pad broja belih krvnih zrnaca i na taj način smanjuju rizike od infekcije i sepse.

Lečenje u trudnoći

Na pitanje koliki je procenat trudnica kod kojih se dijagnostikuje rak dojke, dr Šušnjar kaže da je to najčešći maligni tumor u trudnoći koji se dijagnostikuje kod jedne od 1.000 do 3.000 trudnica.

Trudnica, trudna žena

Foto: Pixabay

- Rak dojke se može lečiti bez prekida trudnoće, ako se tumor otkrije u drugom ili trećem trimestru, od 4. meseca trudnoće pa nadalje. Moguće je uraditi operaciju tumora, ali je moguće davati i hemioterapiju u trudnoći, a da to ne ugrozi razvoj ploda. Za to postoje protokoli koje treba poštovati.   

I muškarci na udaru

Od raka dojke mogu da obole i muškarci. Njih je, prema rečima sagovornice Telegrafa,  1% od svih obolelih pacijenata od raka dojke.

Simptomi raka dojke kod muškaraca isti su kao kod žena, ali je dijagnostika lakša jer se čvor može lakše napipati iza bradavice.

dojke, Muškarac, rak, dojka, grudi

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

- Nisu svi čvorovi kod muškaraca tumori; postoji takozvana ginekomastija kada se tkivo dojke uveća (naročito kod starijih osoba, ali i neki lekovi mogu da na to utiču), i to nema kliničkog značaja. Inače, rak dojke se leči kao kod žena, uključujući i primenu nekih lekova koji se primenjuju i kod pacijenata sa rakom prostate - objašnjava dr Šušnjar.

Rak nije zarazna bolest

Psihološka podrška porodice predstavlja najvažniji faktor od trenutka uspostavljanja dijagnoze. Nažalost, i dalje postoje žene koje osećaju da su pojavom oboljenja “obeležene” i kriju bolest od drugih, pa često i od svojih najbližih, najčešće od dece ili roditelja.

- Na sreću, danas i u svetu i kod nas postoje udruženja pacijenata koja utiču da se ova stigma prevaziđe, jer niko nije kriv što je oboleo od maligne bolesti i one nisu prelazne, znači ne mogu da se prenesu direktnim kontaktom, kao što to mogu zarazne bolesti poput gripa ili kovida 19 - ističe naša sagovornica.

Struka traži inovativne lekove za pacijente u Srbiji

Na pitanje da li pacijentkinje u Srbiji imaju dostupnu svu terapiju koja se koristi i u Evropi u lečenju karcinoma dojke ili su i dalje "na listi čekanja" za određene terapijske metode koje naš Fond još nije uspeo da obezbedi, dr Šušnjar kaže:

- Za takozvane HER2 pozitivne tumore dojke (označeni su velikim brojem HER2 receptora na tumorskim ćelijama) u Srbiji za lečenje ranih stadijuma i metastatskog raka dojke nemamo sve, ali imamo nekoliko takozvanih inovativnih lekova naročito efikasnih u lečenju ovog tipa raka dojke koji su u poslednjoj dekadi značajno poboljšali ishode lečenja. 

Međutim, više od 2/3 pacijenata sa tumorima koji imaju u višku receptore za estrogen i (bez povećanja HER2 receptora) postoji standardna terapija koja deluje tako što smanjuje uticaj estrogena na rast tumora na različite načine. Danas u svetu i u okruženju postoje inovativni lekovi koji u kombinaciji sa njima značajno poboljšavaju ishod lečenja i, iako ispoljavaju neka neželjena dejstva, ona ne utiču na kvalitet života ovih pacijenata.

Rak dojke tumor kancer skener

Foto: Shutterstock

Iz rezultata kliničkih ispitavanja nakon dužeg vremena praćenja, a sada sve više i iz podataka koje dobijamo iz realne kliničke prakse iz zemalja gde su ovi lekovi u upotrebi od pre više godina, saznajemo da su izdržali test vremena, jer su potvrdili svoju efikasnost i bezbednost primene.

Zbog toga su u najnovijim stručnim preporukama Evropskog udruženja medikalnih onkologa (ESMO) ovi lekovi navedeni kao standardna terapija u kombinaciji sa klasičnom hormonskom terapijom. Stručna javnost u našoj zemlji je preduzela korake da o tome obavesti zdravstvene vlasti i nada se pozitivnom ishodu. 

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima