• 0

Kovid 19 nije jedini: Ovo su 10 najzaraznijih bolesti na svetu, a većina njih je uspešno iskorenjena

Spas se krije samo u jednoj stvari

  • 0
Pacijent, bolesnik,  doktor, maske, odela, koronavirus, ambulantna kola

Foto: Tanjug/AP

Kovid 19 je trenutno najveća zdravstvena pretnja za čovečanstvo, ali kroz noviju istoriju, pa i dan-danas, postoje i druge zarazne bolesti, koje ugrožavaju planetu i nisu istrebljene, iako su mnoge od njih vakcinacijom skoro iskorenjene, piše Tanjug.

Jedna od najstarijih bolesti, koja i dan-danas kruži zemljama trećeg sveta su morbile.
Prvi slučajevi morbila su zabeleženi još u sedmom veku, a ukoliko osoba nije vakcinisana, smrtnost je između 15 i 25 odsto, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti SAD (CDC).
Zbog dužine postojanja morbila nije moguće utvrditi koliko je ova bolest odnela života.
Prema podacima sa sajta Svetske zdravstvene organizacije, morbile (prenos vazdušnim putem) su najzaraznije i potrebno je bilo da između 92 i 95 odsto populacije bude imunizovano, kako preostalih pet do osam odsto preostalih ne bi moglo da dobije bolest.

boginje, koza, promene, osip, dermatologija, tinejdžer, mladić, muškarac, dečak, zaraza

Foto-ilustracija: Shutterstock

Polio ili dečja paraliza, takođe vrlo opasna bolest, je zabeležena u 18. veku i najčesće pogađa decu između treće i osme godine.
Pre pojave vakcine sredinom prošlog veka, smrtnost je bila od dva do pet odsto kod dece, od 15 do 30 odsto kod odraslih, a taj procenat se povećavao sa komplikacijama na mozgu na čak 75 odsto.
SZO dodaje da je procenat koji je bio potreban da se stekne kolektivni imunitet na polio (prenosi se oralno-fekalnim putem) je oko 80 odsto.
Velike boginje ili Variola vera su verovatno najstarija bolest od aktuelnih, jer su nastale pre oko 3.000 godina u Indiji.
Podaci SZO govore da je, bez vakcinacije, smrtnost 30 odsto, a preživelima su neretko ostajali trajni ožiljci.
Ne zna se koliko ljudi je stradalo od ovog virusa.
Da bi se neutralisale, velike boginje (prenose se vazdušnim i kapljičnim putem), potrebno je da se imunizuje, prema procenama eksperata SZO, 80 odsto ljudi.

Dosije variola vera, jugoslovenski Černobilj

Foto ilustracija: Nikola Jovanović/Wikipedia/Shutterstock

Vakcina protiv velikog kašlja (pertusis) je napravljena 1926. godine, ali u svetu, prema podacima američkog CDC, trenutno ima 24,1 miliona obolelih, a godišnje umre 160.000 ljudi.
Prema podacima sa Harvarda, za veliki kašalj (prenosi se vazdušnim i kapljičnim putem) je neophodno da 92-94 odsto stanovništva bude imuno da bi se zaštitio ostatak.
Zauške su takođe vrlo stara bolest koja je prvi put zabeležena u petom veku, a smrtnost na 10.000 stanovnika je između 1,6 i 3,8 odsto, zbog komplikacija koje nastaju upalom mozga.
Podaci sa Harvarda kažu da je za zauške, koje se prenose vazdušnim i kapljičnim putem, potrebno da je imuno između 75 i 86 odsto stanovništva, a vakcina je napravljena 1967. godine.

Bolnica, bolesno dete u bolnici, ranjeno, koma

Foto-ilustracija: Shutterstock

U razvijenim zemaljama smrtnost od virusa rubeola (prenos vazdušnim i kapljičnim putem) je između 0,05 i 0,1 odsto na 1.000 slučajeva, znatno manje nego u zemljama trećeg sveta, gde je procenat preminulih izmedu tri i šest odsto.
Virus je registrovan 1815. godine, vakcina je napravljena 1967. godine, a procena je da između 83 i 85 odsto imunih stvara kolektivni imunitet, dodaje se u podacima sa Harvarda.
SARS je otkriven 2002. godine u Kini i bio je aktivan do 2004. godine, a prenosi se vazdušnim i kapljičnim putem.
Procena SZO je da je smrtnost bila oko 11 odsto kada se završila epidemija, koja je zahvatila, osim Kine, još četiri zemlje.
Zarazilo se 8.098 ljudi, a preminulo je 774, kada je SZO proglasila kraj epidemije u julu 2003, mada je i dogodine bilo nekoliko slučajeva.
Vakcina još ne postoji, iako je virus zasad misteriozno nestao.
Za SARS (prenos vazdušnim i kapljičnim putem), procena je da je potrebno između 50 i 80 odsto stanovništva da bude imuno da bi se zaustavilo širenje.

Kina, Smrtonosni virus

Foto: Tanjug/AP

Što se tiče ebole (prenosi se telesnim tečnostima), koja je najopasnija od navedenih virusa, smrtnost je oko 50 odsto.
Prvi slučaj zabeležen je u Kongu 1976. godine, a procena je da je potrebno preko 80 odsto ljudi da se vakciniše da bi se stekao imunitet krda, međutim, i ta brojka nije sigurna, jer nije sigurno koliko dugo može da štiti od ebole, a američka FDA (Agencija za hranu i lekove) je odobrila prvu vakcinu 2019. godine.
Uz ebolu, veliku pretnju čovečanstvu predstavlja i "rođak" kovida 19 - MERS.

Pfizer vakcina, fajzerova vakcina

Foto: Tanjug/AP

MERS spada u grupu korona virusa, i prvi slučaj je zabeležen 2012. godine u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, a smrtnost je do januara 2020. bila između 34 i 35 odsto, prema podacima SZO.
Zabeleženo je 858 smrtnih slučajeva od 2.519, a MERS se zove i bolest jednogrbih kamila, koje su prenele virus na čoveka.
Još nije sasvim sigurno da li se prenosi samo kapljičnim putem ili ima još nekih načina prenosa sa čoveka na čoveka.

Medicinska sestra, doktorka, skafander, kovid

Foto: Shutterstok

Kada je reč o kovidu 19, jednom iz grupe korona virusa, koji se prenosi vazdušnim i kapljičnim putem, naučnici još ne mogu da se slože oko toga koliki je procenat imunih neophodan za imunitet krda, posebno jer je reč o virusu koji se vraća posle nekoliko meseci i još se ne zna sve o njemu.
Od kovida 19 dosad je preminulo više od 1,5 miliona ljudi, zaraženo je blizu 70 miliona slučajeva u svetu, a da bi se širenje zaustavilo, a tu se naučnici još nisu usaglasili, potrebno je da imunitet ima izmedu 60 i 80 odsto ljudi.
Kolektivni imunitet ili "imunitet krda" se razvija kada većina pojedinaca u zajednici razvije imunitet na bolest što sprečava transmisiju bolesti, tako da je onda cela zajednica zaštićena, a ne samo oni koji su imuni na određenu bolest.
Kako bi se razvio kolektivni imunitet, potrebno je prvo da se zaraza proširi, da se ljudi vakcinišu, pa su tako različiti procenti kod različitih bolesti do kojih treba doći da bi se razvio "imunitet krda."

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima