Zašto trudnice i dojilje neće smeti da primaju Fajzerovu vakcinu?

foto: pixabay.com

Trudnice se neće vakcinisati Fajzerovom vakcinom protiv korona virusa zbog nedostatka dokaza o bezbednosti, rekli su stručnjaci.

Preporučujemo

Žene koje misle da bi mogle biti trudne, pozivaju se da odlože vakcinaciju, a one koje pokušavaju da rode bebu takođe ne bi trebalo da budu imunizovane.

Međutim, mera je isključivo iz razloga predostrožnosti i nije retkost da se neke grupe isključe iz upotrebe potpuno novih vakcina.

Fajzerova vakcina je prošla sa dobrom bezbednosnom ocenom i nema dokaza koji ukazuju na to da su trudnice u opasnosti. Ali naučnici je nisu u dovoljnoj meri testirali na trudnicama ili dojiljama - što je često slučaj u naučnim ispitivanjima iz etičkih razloga - pa, ne postoje konkretni dokazi koji bi pokazali da bi imunizacija bila sigurna i efikasna.

Neke vakcine koje sadrže žive verzije virusa obično se ne preporučuju u trudnoći zbog mogućnosti manje infekcije, dok se druge smatraju sigurnim za upotrebu. Naučnici moraju da izvrše izuzetno rigorozno laboratorijsko testiranje pre nego što isprobaju vakcinu kod trudnica, jer su moguće posledice. Ovo pak, nije uspelo da se završi u kratkim vremenskim okvirima u kojima su razvijene vakcine protiv korona virusa.

foto Pixabay

Deci mlađoj od 16 godina takođe neće biti dostupna vakcina zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti - vakcina je testirana samo na odraslima.

Public Health England je potvrdio da dostupni dokazi ne ukazuju na bilo kakvu zabrinutost po bezbednost ili štetu u trudnoći. Ne postoje dokazi o šteti, ali ujedno nema ni dokaza o sigurnosti jer su trudnice, kao što je i normalno, bile isključene iz svih ispitivanja vakcinacije. Takođe, nema indicija da zaraza bolešću može na bilo koji način naštetiti nerođenom fetusu, jer većina beba i dece sa kovidom-19 nema simptoma.

- Neke, ali ne sve vakcine preporučuju se ženama u trudnoći - rekao je profesor Jan Džons, virolog sa Univerziteta u Ridingu

Fajzerova mRNK vakcina koristi potpuno novu tehnologiju koja ljudskim ćelijama šalje poruke upućujući ih da proizvode antitela. Postoji nagađanje da bi jedna od tradicionalnijih vakcina, poput one sa Univerziteta Oksford, mogla biti sigurnija za trudnice i dojilje. Oksfordova je virusna vektorska vakcina koja koristi genetski modifikovani oslabljeni oblik virusa koji navodi telo da se bori protiv korona virusa.

Foto: Tanjug/AP, Pixabay

Zajednički komitet za vakcinaciju i imunizaciju (JCVI) sastavio je listu prioriteta ko treba prvo da bude vakcinisan. Stanari domova za negu i osoblje koje se brine o njima trebalo bi da prvi budu u redovima, a iza njih su zdravstveni radnici i svi stariji od 80 godina.

Vakcina se mora čuvati na -70°C u posebnim zamrzivačima koje većina ustanova za njegu nema, a medicinari trenutno ne smeju deliti serije od po 975 bočica u kojima su otpremljene. Nakon što se vakcinaciji, pored pomenute grupe, budu podvrgli stariji od 75, pa 70, a zatim 65, kao i onkološki pacijenti - tim redosledom, opšta populacija je poslednja u "redu" za vakcinisanje.

Uprkos slučaju dvoje zaposlenih u NHS koji su imali anafilaktički šok nakon primanja vakcine, Fajzer je tokom ispitivanja prijavio "vrlo mali broj" alergijskih reakcija na vakcinu, tačnije 137 od 19.000 ljudi razvilo je alergijske reakcije, ali nije bilo poznato koliko su one bile ozbiljne. MHRA je od tada izdala novi savet ljudima koji su u prošlosti imali ozbiljne anafilaktičke reakcije da ne primaju vakcinu.

(Telegraf.rs)