Naučnice otkrivaju kako je nastala oksfordska vakcina: "Plakale smo, dok su se svi oko nas radovali"
Put do stvaranja cepiva protiv korona virusa nije bio nimalo lak
Nedelja, 22. novembar, ostaće upisana zlatnim slovima u istoriji Velike Britanije. Tog dana, 11 meseci posle danonoćnog „druženja“ sa mikroskopima i pipetama, naučnici i lekari koji su radili na oksfordskoj vakcini protiv korona virusa dobili su poziv koji su čekali dugo i sa strepnjom.
Preporučujemo
Vakcinisani protiv korona virusa dobiće specijalne nalepnice: Evo šta će na njima pisati
Šta oksfordska vakcina radi organizmu i zašto se u njoj nalazi baš virus šimpanze, a ne ljudski?
„Vakcina je efikasna!“
Profesorka Sara Gilbert (58) čitala je knjigu u trenutku kada joj je zazvonio telefon i kada je čula ovu sjajnu vest.
Biolog Ketrin Grin, koja je stvorila ćelijsku kulturu od koje su napravljene prve doze, priznala je da je od silnog uzbuđenja počela da plače.
Dr Maheši Ramasami (43), savetnik za zarazne bolesti koja je bila svedok razornih efekata virusa SARS-CoV-2 dok je radila u bolnici, a sada vodi tim za klinička ispitivanja, peglala je školske uniforme kad je stigao „poziv koji menja sve“.
- Volela bih da mogu da kažem da sam učinila nešto ludo, poput otvaranja boce šampanjca, ali bila sam toliko iscrpljena da sam otišla u krevet – kaže dr Ramasami. - Ali moja deca su bila toliko uzbuđena da su počela da plešu u kuhinji.
Profesorka Tereza Lemb, šefica tima za kreiranje oksfordske vakcine, pamti da je vest o efikasnosti cepiva stigla kad se najmanje nadala. Posle toga je, kaže profesorka Lemb, sve postalo nestvarno.
"Čekala sam genetski kod"
Priča o epohalnom britanskom naučnom podvigu, u kom su učestvovali najbolji stručnjaci sa Univerziteta Okford i farmaceutske kompanije AstraZeneka, započela je početkom januara.
Čitajući vesti na internetu, pažnju profesorke Gilbert privukli su zabrinjavajući izveštaji o novom virusu koji uzrokuje simptome slične upali pluća, a koji su se pojavili na 5.000 kilometara dalje, u malo poznatom kineskom gradu Vuhanu.
Radeći u imunologiji 25 godina i predviđajući da će se svet jednog dana suočiti sa naizgled nezaustavljivom pandemijom, ona je već bila pionir posebne vrste vakcine za koju je verovala da se može prilagoditi za borbu protiv više vrsta infekcija, a među njima i protiv koronavirusa.
Sada je stigao taj trenutak.
Ali, najpre su ona i njen tim morali da saznaju genetsko kodiranje novog neobičnog virusa.
Kada su ove informacije stigle iz Kine 11. januara, činilo se kao da je sudija svirnuo u pištaljku, najavaljujući početak globalne trke za vakcinu. U trku se uključilo više desetina timova iz celog sveta i svi su želeli samo jedno - da prvi naprave efikasnu vakcinu protiv korona virusa.
Bio je to ogroman izazov za profesorku Lemb. Priseća se da je tih dana jedva stizala da spava; radila je gotovo danonoćno, razmenjivala poruke dok je u pidžami šetala po spavaćoj sobi. Porodicu gotovo da nije ni viđala.
Šablon završen za svega 48 sati
Već 13. januara, svega 48 sati pošto je od kolega iz Kine saznala genetski kod virusa SARS-CoV-2, profesorka Gilbert je sa svojim timom uspela da napravi šablon za eksperimentalnu vakcinu. Upotrebili su vrstu virusa koji uzrokuje prehladu kod šimpanza, onesposobili ga tako da bude neškodljiv za ljude i modifikovali ga sitnim fragmentima genetskog koda iz prepoznatljivog šiljka koji ima SARS-CoV-2.
To podstiče ljudske ćelije da reaguju kad se vakcina ubrizga. Telo nauči da prepoznaje neprijatelja, pa kada se zarazi pravim korona virusom, imuni sistem kreće u odbranu - antitela sprečavaju infekciju, a T-ćelije ga iskorenjuju kad ga detektuju.
Prvi krug trke bio je završen. Predstojao je dugačak put do pravljenja prve serije i obimnih kliničkih ispitivanja. Nedostajao je novac. Farmaceutski giganti nisu baš voljni da ulože ogromne sume ako im se bar na neki način ne garantuje profit.
Profesorka Gilbert odlučila je da „zakuca na vrata“ profesora Endrjua Polarda, šefa Oksfordske grupe za vakcine. Ispostaviće se da je to bio pun pogodak.
Polard je za pojavu novog virusa čuo sasvim slučajno, u taksiju, vraćajući se sa konferencije. Vest ga je zaledila – znao je koliko novi virus može da bude opasan.
Kad mu je profesorka Gilbert pokazala šablon za eksperimentalnu vakcinu i zatražila pomoć u obezbeđivanju neophodne finansijske podrške, Polard je krenuo u akciju. Lobiranje, pregovori, ubeđivanja, molbe...
Upornost se isplatila 23. marta, baš na dan kada je britanski premijer Boris Džonson objavio prvo „zaključavanje“. Obećao je novac i obavezao se da će kupiti 100 miliona doza vakcine ako se pokaže kao sigurna i efikasna.
"Nismo imali ni gel za dezinfekciju ruku"
Prve doze napravljene su u bio-proizvodnom pogonu samog Univerziteta Oksford, i to pošto je profesorka Katarina Grin, uz pomoć šablona Tereze Lemb, napravila ćelijsku kulturu iz koje sve može da se uzgoji.
Čini da zvuči lako. „Samo malo uzgajate kulturu, stavljate to u veću kulturu i ona raste... Uzimate to i stavljate u još veću kulturu, i ona raste. Jednostavno, zar ne?
Da, kad bismo se šalili.
Oksfordski tim radio je danonoćno, pokušavajući da obezbedi adekvatnu zaštitnu opremu i strogo vodeći računa da ne dođe do „bliskog susreta“ sa virusom koji pokušavaju da pobede.
- Nismo mogli da kupimo ni sredstvo za dezinfekciju ruku – kaže profesorka Grin i priznaje da je isti pravila sama.
Njen tim radio je danoćno, svih sedam dana u nedelji. Nisu čekali rezultate jednog stadijuma da bi prelazili na drugi – samo su grabili dalje. Provere su, ističe, radili, ali da je bilo koja od njih pokazala ikakvu nepravilnost, morali bi da se vrate na prethodnu tačku i sav trud uložen u međuvremenu bi propao. Na sreću, to se nije dogodilo.
Prva ispitivanja
Posle sedam nedelja imali su dovoljno doza vakcine da bi započeli sa prvim testiranjima. I tu su imali sreće – za samo nekoliko sati prijavilo se 10.000 dobrovoljaca koji su želeli da se uključe u testiranje.
Među njima je bila i dr Elisa Granato (32), mikrobiolog sa Oksforda - koja je, nakon preliminarnih testova na životinjama, postala prva osoba na svetu koja je primila vakcinu. Antivakseri su je „razapeli“, čak su u jednom trenutku na mrežama proširili vest da je preminula. Vest je, naravno, bila lažna.
Dr Granato je odmah dala televizijski intervju kako bi se svet uverio da je živa i zdrava.
Četiri nedelje kasnije, uzorak njene krvi prošao je kroz uređaj nalik mašini za pranje veša koji odvaja imune ćelije. Bio je to još jedan istorijski trenutak za britanske naučnike – u krvi doktorke Granato bila su prisutna antitela i T-ćelije potrebne za borbu protiv virusa.
To je to - uspeli su!
Zašto baš AstraZeneka? Jedan Grk je presudio
Otprilike u isto vreme sklopljen je dogovor sa AstraZenekom. Kako kompanija nije poznata kao glavni proizvođač vakcina (ima samo još jednu vakcinu pod licencom), to nije bio očigledan izbor. Ali, velika imena farmaceutske industrije nisu bila spremna na ono što je AstraZeneka u startu pristala - prihvatila je strogu odredbu Univerziteta da će vakcinu prodavati po proizvodnoj ceni zemljama sa srednjim i niskim prihodima.
Misija oksfordskog naučnog tima bila je jasna – moramo da uradimo sve da spasimo ljude, bez obzira na to koliko novca imaju.
Mene Pangalos, potpredsednik AstraZeneke, u startu se složio sa ovim uslovom. U tom trenutku bilo je nemoguće da ode u rodnu Grčku i vidi staru majku koja se, poput većine ljudi na planeti, plašila infekcije korona virusom. Bio je dirnut empatijom oksfordskih naučnika – lako je rekao „da, pristajemo“. Nijednog trenutka se nije pokajao zbog takve odluke.
Nastavak ispitivanja i konačno odobrenje
Sredinom leta prvi talas pandemije je splasnuo. Za većinu stanovništva ovo je bilo olakšanje, ali oksfordskom timu za vakcine predstavljalo je ogroman problem.
U proširenim ispitivanjima, oslanjali su se na to da su dobrovoljci - od kojih je polovina dobila pravu vakcinu, a polovina placebo - bili izloženi virusu u svakodnevnom životu.
Još jedna potencijalna katastrofa dogodila se 6. septembra, kada se dobrovoljac razboleo od retkog neurološkog stanja.
Ispitivanja su odmah zaustavljena i sproveden je sigurnosni pregled kako bi se utvrdilo da li ovaj slučaj ima veze sa vakcinom. Prošlo je šest nedelja pre nego što su nezavisni stručnjaci zaključili da nije.
A onda je nastupilo najveće iznenađenje – pola doze vakcine obezbeđuje veću stopu zaštite nego cela doza! Još jedan krug ispitivanja...
Pretposlednjeg dana decemba 2020. konačno je „pušten beli dim“ – oksfordska vakcina dobila je odobrenje za upotrebu u Velikoj Britaniji. Nije prva registrovana vakcina protiv korona virusa u svetu, niti je prva koju su dobili Britanci, ali je priča o njenom nastanku zaista fascinantna i prepuna emocija.
Profesorka Lemb je ponosna ne samo sa svoj tim, već i na sve naučnike širom sveta koji su se uhvatili u koštac protiv korona virusa.
- Potrebno nam je što više vakcina; što ih više bude, to ćemo biti srećniji – poručila je Lembova.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Tužioci odustali od postupka protiv Teodora V: Medicinskog tehničara sumnjičili za smrt 20 pacijenata u koroni
Ako imate ove simptome, verovatno ste dobili long kovid! Evo šta to znači i ko je prvi na udaru
Diskvalifikacija, zabrana ulaska, najteže suze: Šta se sve desilo Novaku u Americi od poslednjeg Indijan Velsa
Korona izgubila bitku sa drugim virusima: Akutne respiratorne infekcije trenutno najupornije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Mihajlo je prešao u islam i postao NAJOPASNIJI POTURICA ikada: Do smrti tvrdio da nije ZABORAVIO SRPSKO MLEKO KOJE GA JE OTHRANILO
Starije od 65 godina pitali su za čim žale u životu: Gotovo svi su imali IDENTIČAN ODGOVOR - zaprepastićete se
Advokat tvrdi da na OVO PITANJE NIKADA NE TREBA ODGOVARATI saobraćajnoj policiji: "Ni za MILION GODINA ne bih odgovorio na njega - evo šta savetujem da kažete"
Laki
Vredni, pametni, posteni, .....ljudi. Svaka cast. Treba vise pisati o naporima naucnika, a manje komentare lezilebovIca koji nipodastavaju takve ljude.
Podelite komentar