Kovid-19 nije bezopasan ni posle ozdravljenja: Rizici od moždanog udara i demencije mogu da potraju

Foto: Shutterstock

Kod svake osme osobe koja je preležala kovid 19 prvi put se dijagnostikuje neki neurološki ili psihijatrijski poremećaj u roku od šest meseci od pozitivnog testiranja na SARS-CoV-2.

Preporučujemo

Ovo su rezultati istraživanja koje je sproveo tim na čelu sa dr Maksom Taketom na Odseku za psihijatriju Univerziteta Oksford. Studija bi tek trebalo da prođe recenziju.

- Jednom od devet pacijenata dijagnostikovani su depresija ili moždani udar, uprkos tome što simptomi infekcije korona virusom nisu zahtevali hospitalizaciju – kaže dr Maks Taket.

Stručnjaci sa Oksforda koristili su elektronske zdravstvene kartone za procenu 236.379 hospitalizovanih i nehospitalizovanih pacijenata iz SAD sa potvrđenom dijagnozom kovida 19. Upoređivali su ih sa grupom kojoj su dijagnostikovani grip i druge infekcije respiratornog trakta između 20. januara i 13. decembra 2020. godine.

U studiji koja je uzimala u obzir poznate faktore rizika kao što su starost, pol, rasa, postojeća fizička i mentalna stanja i socijalno-ekonomske prilike, otkriveno je da je učestalost neuroloških ili psihijatrijskih stanja posle preležanog kovida-19 u roku od šest meseci bila 33,6% kod osoba koje su već imale istoriju psihijatrijskih ili neuroloških oboljenja. Skoro 13% ispitanika dobilo je takvu dijagnozu po prvi put u životu.

Foto: Pixabay

Istraživači su otkrili da post-kovid pacijenti češće od onih koji su preležali grip ili drugu respiratornu infekciju dobijaju moždani udar, akutno krvarenje unutar lobanje ili mozga, demenciju i psihijatrijske poremećaje.

Generalno, kovid 19 povezan je sa povećanim rizikom od ovih dijagnoza, ali incidenca je bila veća kod pacijenata kojima je bilo potrebno bolničko lečenje.

- Za dijagnoze poput moždanog udara ili intrakranijalnog krvarenja, rizik se obično dramatično smanjuje u roku od šest meseci. Ali za nekoliko neuroloških i psihijatrijskih dijagnoza nemamo odgovor – izjavio je dr Taket.

Iako studija ne dokazuje da kovid 19 stoji direktno iza ovih psihijatrijskih i neuroloških stanja, istraživanja sugerišu da korona virus može imati uticaj na mozak i centralni nervni sistem.

Takođe, ovu analizu bi trebalo tumačiti oprezno, s obzirom na to da je moguće da prvi unos dijagnoze u elektronsku bazu podataka ne predstavlja prvu pojavu stanja. Takvim evidencijama takođe obično nedostaju druge relevantne informacije poput veličine porodice, zaposlenosti i imigracionog statusa.

(Telegraf.rs)