• 7

Samoća je opasna, porodica je važna i nema vremena za čekanje: Čemu nas je naučila korona?

, Telegraf

Kako su ljudi širom sveta, ali i iz naše države, doživeli izolaciju, na koji način su se borili sa dosadom, kako su održavali veze i šta ih motiviše da ustanu iz kreveta i krenu u novi dan...

  • 7
foto Pixabay

foto Pixabay

Čitavo čovečanstvo proteklu godinu provelo je u nekoj vrsti izolacije. Po svemu sudeći, ni ova godina neće biti ono na šta smo navikli pre pojave korona virusa.

Zaključavanje, zabrana putovanja, održavanje fizičke distance.., sve ovo udaljilo nas je od porodice, prijatelja, svakodnevnih rutina i nečega što smo zvali normalan život.

U početku o koroni nismo znali mnogo, ali je većina ljudi, iako uplašena, bila optimistična da čitava situacija neće dugo trajati, te su u početku zabrane kretanja organizovali mini koncerte na terasama, horski pevali preko balkona, a česte su bile i takozvane "Zoom žurke". Ipak, kako je virus ponovo uzeo maha u zimskim danima, neminovno je bilo da se svi ponovo udaljimo.

Kako su ljudi širom sveta, ali i iz naše države, doživeli izolaciju, na koji način su se borili sa dosadom, kako su održavali veze i šta ih to motiviše da ustanu iz kreveta i krenu u novi dan... I najvažnije pitanje: Čemu ih je korona virus naučio?

"Potvrdila sam da je najvažnija porodica i da nema vremena za čekanje"

Ana (28) iz Beograda kaže da je korona potvrdila ono što je i do tada znala, ali je ipak na momente uzimala zdravo za gotovo, a to je da je porodica najvažnija stvar na svetu.

Kako je navela, u početku se osećala veoma loše i bila je uplašena.

- U početku sam se osećala veoma loše, bila sam uplašena kao i svi, najviše zbog neznanja šta nas sve čeka  - kaže Ana za Telegraf.

Bilo mi je teško da se naviknem na to da ne mogu da izađem u šetnju kad hoću. Morile su me i misli da neću imati vremena da završim sve što sam htela u životu, što me je dovelo do toga da shvatim da nema vremena za čekanje.

Prvo zaključavanje, iako u Srbiji nije bilo potpuno na neki duži period, provela sam sa porodicom. Tada sam samo potvrdila ono što sam znala: porodica i zdravlje su za mene dve najvažnije stvari. Budući da se bavim poslom koji nije stao na duži period, kasnije mi je veoma pomogao i odlazak na posao i komunikacija sa kolegama.

"Naučila sam da ne budem previše stroga prema sebi"

- Prvi susret sa restrikcijama imala sam u martu 2020. godine, kada je otkazan moj let za Veliku Britaniju. Kroz nekoliko nedelja uvedene su epidemiološke mere za ceo grad, a zatim i potpuno zaključavanje - priseća se početaka Žizel Eškroft, koja sa porodicom živi u Dubaiju, piše thenationalnews.

Kako navodi, nije se bavila novim hobijima, iako je imala nameru da završi nekoliko online kurseva i iskoristi vreme za sve one stvari za koje ga do tada nije bilo.

- Kontrolisanje sopstvenih emocija ponekad je bio pravi izazov. Moja porodica je ono što me zaista održava. Koliko god je zaključavanje uticalo na neodostatak posla, višak vremena, malo dete je ono koje se pobrinulo za to da ustajemo svaki dan i provedemo ga u zabavi - kaže ona i dodaje da je naučila da ne bude previše stroga prema sebi.

"U početku sam uživala, ali poslednje zaključavanje me je stavilo na veliki test"

U Velikoj Britaniji, gde su mere od početka veoma stroge, period tzv. zaključavanja trajao je jednom čak šest meseci, bio je, ali je i dalje pravi izazov okupirati misli i vreme.

- U početku sam pohađala online školu za instruktorku pilatesa, što me je okupiralo. Kako se bližilo leto, počela sam da slikam i da izrađujem rođendanske čestitke za prijatelje - deli svoje iskustvo Sofija iz Velike Britanije.

Kako je navela, tokom prvog zaključavanja je uživala, jer je imala vremena i mogućnosti da se više posveti porodici.

- Ja sam model, tako da je moja oblast rada praktično bila ugašena na neko vreme, što mi je dalo prostora da svakodnevno učim i stvaram neku novu ritinu. Tokom leta dosta vremena provodila sam u prirodi, ali me je poslednje zaključavanje ipak stavilo na test - kaže ona i dodaje da ima utisak da joj je oduzeta jedna godina života.

- Nedostaju mi putovanja koja su ranije bila veliki deo mog života. Ipak, optimista sam i dosta vremena provodim sa porodicom. Iako druženje sa decom može biti stresno, ona olakšavaju svakodnevicu, a razgovori sa njima ne temelje se na pričama o korona virusu - kaže ova devojka i dodaje da je naučila da je život nepredvidiv, da je najvažnija porodica, dobro fizičko i mentalno zdravlje.

"Slavila sam pobede, bilo kakve"

Amerikanka Alison ističe da je imala sreće da je period zaključavanja provela sa svojom porodicom. Situacija sa korona virusom pokrenula je, kaže, da razvije sopstveni posao.

- Ja sam ekstrovertna osoba, pa mi je nemogućnost da se viđam sa prijateljima veoma teško pala. Borba sa emocionalnim usponima i padovima bila je pravi izazov. Dok sam se u nekim danima osećala sjajno i optimistično, bilo je i dana kada mi je bilo veoma teško i gubila sam nadu da će sve biti u redu - kaže ona.

Kako navodi, meditacija, joga i online ćaskanje sa prijateljima dosta su joj pomogli, ali ipak kaže da su joj video sastanci dosadili.

- Pokušavam da slavim pobede, bilo kakve male pobede koje daju osećaj nade da će sve biti dobro - zaključuje Alison.

"Naučila sam da je samoća najveća boljka za um i telo"

Sara iz Beograda navodi da je najvažnija stvar koju je korona virus naučio da je samoća najveća boljka za um i telo, ali i kako mnogo mogu da nedostaju male stvari, kao što je razgovor sa nekim.

- Ako se ne bih čula ni sa kim telefonom ceo dan, shvatila sam da bi jedina rečenica koju izgovorim tog dana bila: "Jednu kesu, molim", kada bih otišla u prodavnicu. Ubrzo je došla i druga rečenica: "Molim vas, pomerite se malo", dok bih stajal u redu, u istoj prodavnici - priseća se početaka i restrikcija koje su bile uvedene u Srbiji.

Kako kaže, volela bi da je rad od kuće naučio da štedi novac, ali to se nije desilo. Naprotiv, trošila je još više.

- Ali sam zato naučila kako da zaista provodim kvalitetno vreme sa ljudima koje volim i da ništa, ali baš ništa, ne uzimam zdravo za gotovo. Čini mi se da sam u godini zatvorenosti postala otvorenija, da više nemam problem da kažem svima šta mislim i želim,  verovatno zato što niko od nas više ne zna ga čeka sutra - kaže Sara za Telegraf.

Jedna od stvari koju posebno izdvaja je i odgovornost za sopstvene postupke.

- Da, bila sam na žurci pred Novu godinu, potpuno svesna šta meni može da se desi - iskrena je Sara. - Ali, sam se odmah posle toga samoinicijativno zatvorila u karantin i nisam izašla nigde 14 dana.

Naučila je, kaže, da diše punim plućima i da ceni svaki trenutak proveden bez maske:

- Pre korone bih ostala u kući ako je napolju hladno, a sada izlazim u šetnju i po kiši, i po snegu. Kažu da čovek shvati koliko je vazduh dragocen tek na kraju života, kad više ne može da ga udahne. Ja sam to shvatila sad.

Sara dodaje da ju je pandemija korona virusa i život kakav do tada nije imala prilike da upozna naučio još nečemu - ljubavi i muško-ženskim odnosima.

- Prestala sam da analiziram, iako je to praktično nemoguće za jednu ženu, ali naučila sam da se prepustim trenutku. Možda i bolje čitam ljude, ko zna, ali svi nekako drugačije izgledamo pod "svetlima" epidemije. Ili se to samo meni čini? - zaključuje Sara.

Čemu je vas naučio korona virus? Pišite nam u komentarima i podelite svoja iskustva sa nama.

Video: Ovako izgleda karantin Srpkinje koja živi u Kini

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Lejla

    Samoća je pola zdravlja...

  • Alek

    Nikad covek nije sam. On zivi u okruzenju pozitivnih i negativnih ljudi. Svaka vreca nade zakrpu.

  • Toni

    Usamljenost nije za svakoga, usamljenost nije isto sto i samoca, usamljen mozes biti i u gomili ljudi,bolje biti sam sa sobom, nego biti sa pogresnim ljudima, a ne znati izaci iz tih veza, uvek bolje.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima