• 3

"Nedostatak dodira je kao i glad": Psiholog za Telegraf objašnjava kako usamljenost deluje na nas

, Telegraf

Potpuno ili delimično zaključavanje u jednom momentu je za mnoge značilo to da su ostali sami

  • 3
Žena, karantin, izolacija, samoća, usamljenost, briga, tuga, zabrinutost

Foto-ilustracija: Pixabay

Epidemija korona virusa, koja je pogodila čitav svet, traje već duže od godinu dana, a njene posledice su brojne, možda čak i nemerljive. Ekonomski, socijalno, psihološki, nema pojedinca koji bar na neki način nije pogođen.

Potpuno ili delimično zaključavanje u jednom momentu je za mnoge značilo to da su ostali sami, bez društva, bez fizičkog kontakta sa drugom osobom, bez bilo kakve osobe u okruženju.

Da usamljenost i nedostatak dodira mogu biti veoma frustrirajući, potvrđuje i psiholog Zoran Musterović.

- Usamljenost može biti veoma frustrirajuća ,jer smo u suštini navikli da imamo kontakte, profesionalne, prijateljske, poslovne i svaka izolacija nas dovodi do frustracije i do toga da ne znamo kako da se nosimo bez neke potrebe koju smo navikli da zadovoljavamo - kaže Musterović u razgovoru za Telegraf.

Ipak, on napominje da i od same osobe zavisi koliko dugo je u stanju da trpi takve frustracije i objašnjava da dugo trpljenje može da dovede i do nekih dubljih frustracija, pa i do depresije.

Zagrljaj, mlada i starija osoba, seniorka, penzionerka

Foto: Shutterstock

"Nedostatak dodira je kao glad"

Nedostatak dodira može se uporediti sa glađu ili žeđu, Dugotrajna stanja izolovanosti mogu da dovedu do iscrpljenosti organizma. Bliskost je ljudska potreba, a čovek nije biće koje samostalno može da ispuni sav svoj potencijal.

- Izolovani ljudi ostaju uskraćeni za fizički kontakt, za odnos i razmenu emocija koja postoji sa drugim ljidima. Od drugih ljudi mi dobijamo i poverenje i podršku, dodir, stvari koje nam znače, dok u usamljenosti ostajemo bez svega toga - kaže Musterović i dodaje da je dodir je kao i svaka druga glad, pa nedostatak istog može dovesti i do iscrpljivanja organizma.

- Ako ste gladni, a ne jedete, organizam počinje da troši svoje zalihe. U nekom trenkutku dođe i do toga da zaliha više nema - kaže on.

Da li su samci više usamljeni?

Ipak, postoji uvreženo mišljenje da bi izolacija i nedostatak dodira mogla teže da padne samcima. Sagovornik Telegrafa to demantuje:

- Oni koji su izabrali da žive sami već su navikli da vreme provode bez drugih. Ukoliko je to njihov izbor koji odgovara njihovoj ličnosti jer su možda i zatvoreni i nemaju potrebu da budu uvek u društvu, to je za njih potpuno u redu. Nije tačno da su ovakvi samci najugroženiji.

Čovek žena ljubav par zagrljaj

Foto: Pixabay

Musterović dodaje da su ljudi, takozvani introverti, koji imaju izraženu potrebu za druženjem i dinamikom više pogođeni situacijom prinudne izolovanosti i da u ovu grupu spada i većina mlađih ljudi.

Neodstatak fizičkog druženja nadoknađuje se alternativnim sredstvima odnosno virtuelnim kontaktima, a činjenicu da to jednostavno nije dovoljno, objašnjava i veliki broj virtuelnih prijatelja.

Dodir može da ublaži stres i bol

Postoje brojna istraživanja u kojima je utvrđeno da se nedostatak dodira povezuje sa većom anksioznošću.

U posebno stresnim situacijama, gubitak bliske osobe recimo, više dodira sa drugim ljudima nam pomaže da se bolje nosimo stresnom, a posebno pomaže u ublažavanju efekta hormona stresa - kortizola.

Video: Horor atrakcija u Japanu koja rešava problem socijalne distance

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima