Zašto je gotovo nemoguće zaraziti se na otvorenom? Nemački stručnjaci daju objašnjenje

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Dani su sve topliji, sve više vremena se provodi vani na svežem vazduhu. DW se kod vodećih stručnjaka raspitao zašto su na otvorenom male šanse za zarazu koronavirusom i treba li se više kloniti pušača ili sportista?

Da li je napolju potpuno sigurno?

Aerosoli, sićušne čestice koje lebde, glavni su krivac za prenošenje koronavirusa. Prema nalazima naučnika, to se događa uglavnom u zatvorenim prostorijama.

- Zato što je cirkulacija vazduha na otvorenom mnogo veća. Imate strujanje vetra pa se tako vrlo brzo koncentracija aerosola razređuje - kaže Nico Mutters, šef Instituta za javno zdravlje pri klinici u Bonu.

Slično kaže i virusolog Aleksander Kekule, ali dodaje, to sve važi ako se i na otvorenom drži razmak od najmanje metar i po. - Ako ne držite taj razmak, gledate se licem u lice i glasno pričate, pevate, vičete, pljujete, onda se, umesto aerosolima, možete zaraziti kapljično -

Studije potvrđuju da je opasnost od zaraze vani ekstremno niska. Jedno istraživanje iz Kine je proučilo 7.324 slučaja zaraze – samo u jednom slučaju na otvorenom. Kekule kaže da to isto važi za mutacije virusa – one su nešto zaraznije, ali mere ostaju iste. „Mutanti ne lete dalje", kaže virusolog.

Kako utieče vetar?

- Što je vetrovitije, to će pre biti razbijeni oblaci aerosoli koje čovek proizvodi - kaže Gerhard Scheuch, fizičar i istraživač aerosola. Na pitanje je li recimo na livadi gde borave različite grupice ljudi moguće da vetar odnese aerosole od jedne do druge grupe, Scheuch kaže da je to praktično nemoguće.

- Samo zbog telesne temperature se stvara neka vrsta vazdušne struje koja uglavnom, kao kod kamina, ide prema gore - priča ovaj fizičar za DW. Jer, telesna temperatura od oko 37 stepeni je uglavnom viša od spoljnje temperature. „Time se topliji vazduh penje gore, pa i taj oblak aerosoli."

Jedna studija u Iranu je takođe potvrdila da vetar ne igra nikakvu ulogu u prenošenju virusa.

Šta kad je napolju toplo, a šta kad je hladno?

Foto: Shutterstock

To nije do kraja naučno razašnjeno. Američki istraživači su pratili razvoj infekcije u toplim, hladnim, suvim i vlažnim predelima Kine – i nisu našli nikakve razlike. Jedna austrijska studija je ustanovila da ultraljubičasto zračenje Sunca ubija virus recimo na površinama, ali da to malo utiče na prenos zaraze s čoveka na čoveka.

Mutters kaže da se na Sunce ne treba oslanjati – više je ultraljubičastog zračenja leti, ali je recimo u snežnim predelima ono još veće zbog refleksije snega. Osim toga, on ukazuje na to da pandemija jednako pogađa i toplije i hladnije predele.

Kekule pak veruje da to ništa ne govori o samo biti stvari, jer pretpostavlja da se i u toplim predelima ljudi masovno zaražavaju unutra. „Baš tamo više borave unutra gde su klima-uređaji i ventilatori", kaže on.

Ima li opasnosti od sporta?

Stručnjaci kažu da i sportisti, recimo pri džogingu, treba da drže razmak od metar i po usprkos tome što, u stanju fizičkog opterećenja, dublje dišu i izbacuju više čestica u vazduh. „Ako neko samo protrči pored vas, čak i na malom razmaku, rizik je vrlo nizak", kaže Birgit Wehner, istraživačica aerosola s Instituta Leibnitz.

Slično misli i njen kolega Gerhard Scheuch, i zadihani sportisti bi morali da stoje dugo jedni pored drugih da bi se zaraza prenela. Zato on ne vidi problem ni u  sportovima poput fudbala. „Ali problem nastaje kad se koriste svlačionice ili WC. To su opasne prostorije. One moraju dobro da se provetravaju."

Kao kontroverzna važi jedna studija koja je prošle godine pokazala da je potreban veći razmak među sportistima. Kažu, od biciklista valja držati dvadeset metara razmaka. Kritičari naglašavaju da je ta studija obavljena u aerotunelu, a ne pod realnim uslovima.

(Telegraf.rs)