• 2

Psihijatar o fazama pandemije: Ovo je deo životnog izazova, hrabrite i hranite ono normalno u sebi

, Telegraf

Psihički prolazimo kroz različite faze u krugovima talasa i pikova, a kako ćemo se vratiti normalnim aktivnostima posle "života na čekanju"?

  • 2
Psihijatar dr Ljiljana Simić

Psihijatar Ljiljana Simić; Foto: Privatna arhiva

Proglašenje pandemije korona virusa, prvi talas, borba protiv nevidljivog neprijatelja, prebukirane bolnice, iznureni zdravstveni radnici, strah od bolesti, loše vesti...

Novi sojevi korone, drugi talas, nove epizode straha, briga za zdravlje, loše vesti... I tako u krug, ne samo kod nas, već i u celom svetu.

Mnogi su se po prvi put suočili sa anksioznošću, paničnim napadima i nekim drugim epizodama koji se odnose na psihičke ispade.

Ipak, čini se da smo na početku proglašenja pandemije s više optimizma čekali kada će ovoj pošasti doći kraj nego što je to slučaj danas. Sve je više onih koji se žale na veću dozu apatije, psihofizičkog umora, osećaja slomljenosti i svi imaju isto pitanje - dokle ćemo čekati na normalan život?

O onome kroz šta smo do sada prošli, ali i o onome što tek sledi kada se pandemija okonča razgovarali smo sa psihijatrom Ljiljanom Simić.

Izmeštenost iz normalnog života

- Još niko nije definisao u kom se talasu nalazimo jer su epidemiolozi podeljenih stavova, a u medicini se uvek donosi zaključak onda kada se stekne dovoljno iskustva, informacija i kada dođe do sumiranja rezultata - kaže psihijatar Simić za Telegraf.

Ona navodi da je "dužnost" psihijatra da bude optimističan, da daje instrukcije i da afirmiše život kako bi ljudi mogli da usmere svoje snage u prevazilaženje problema.

- Situacija u kojoj živimo je specifična. Stil života nas je izmestio iz druženja i uobičajene organizacije. Malo ko ima kreativnu crtu da sam organizuje svoje vreme i dobije na kvalitetu života, da se posveti sebi na adekvatan način - ističe naša sagovornica.

Socijalna distanca, druženje, korona virus, virtuelno druženje

Foto: Pixabay

- Kada je stigla epidemija stavovi su bili polovični i bilo je dosta traumatično za ljude, posebno kada smo bili potpuno zatvoreni. Većina se nije baš najbolje organizovala; fokusirali su se na kuću i hranu, a zatim se pojavila gojaznost, pa dosada i konstantno iščekivanje u kom će se pravcu kretati epidemiološke mere - nabraja psihijatar faze kroz koje smo prošli od marta prošle godine.

Čovek najteže podnosi neizvesnost

Neizvesnost je, podseća sagovornica Telegrafa, situacija koju čovek najteže podnosi. Kada imamo vremensku odrednicu koliko će neko stanje da traje, ma koliko bilo teško, čovek ipak mobiliše svoje snage i usmeri ih na fokus tog vremenskog trajanja.

- U ovom slučaju, pokazalo se, problem dolazi u naletima. Naiđu radikalnije mere, problem postaje intenzivan i onda dođe do nekog debalansa. Zatim kreće relaksacija, potom počinje potreba suprotstavljanju zabranama - opisuje psihijatar faze kroz koje kolektivno prolazimo u talasima epidemije.

Takođe, ona podseća da je zabrana specifičan pojam u ljudskoj svesti, ali da se sve ove faze kroz koje prolazimo ponavljaju u krugu kome pečat daje korona virus.

S druge strane, ne možemo ignorisati podelu kod onih koji pribegavaju ekstremnim stavovima i shvatanjima - s jedne strane ima onih koji veruju da "virus ne postoji", a s druge onih koji su, pak, previše zabrinuti.

Pandemija

Foto: Pixabay.com

- Sam početak bolesti i sve što se dešavalo inicijalno sa porukama koje su stizale iz stručnog segmenta medicine, a s obzirom na to da je virus bio nepoznanica, narodu su plasirane često kontradiktorne informacije. Dobijali smo dvojne poruke, od toga da virus nije opasan, do toga da je rizičan po život. Poštujemo mere, a velika je smrtnost... Duple poruke izazivale su konfuziju kod običnog sveta - pojašnjava dr Simić.

Ona ističe da ipak kod svih postoji strah - kako kod onih koji su ga razvili u drakonskim razmerama, tako i kod onih koji su razvili sistem poricanja. Kada se neko susretne sa ličnim iskustvom, neretko dolazi i do revidiranja stavova, naročito kod onih koji se suoče sa sopstvenim zdravstvenim problemom ili problemom svog bližnjeg, a negirali su pošast.

Kad sve ovo jednom bude juče...

Šta će biti kad se pandemija jednom - nadamo se, što pre - okonča? Kako ćemo se posle višemesečnog "života na čekanju" vratiti normalnom funkcionisanju i da li ćemo umeti da se snađemo u novonastalim okolnostima koje smo nekada podrazumevali?

- Suštinski, mi smo zdrav narod koji se dobro prilagođava i naučen je da se adaptira na razne situacije. Generalno, mi smo dugo pod pritiskom, kako istorija nalaže. Od životne ugroženosti do socijalnih problema koji su svakodnevno prisutni u životu većine, sada smo samo kao "dodatak" dobili i epidemiju u kojoj je fokus primarna borba za očuvanje zdravlja i života. Stoga ne čudi da je usled eskalacije došlo do određenog stepena agresije među ljudima - objašnjava psihijatar.

Ona podseća da je zdravstveni sistem pod velikim pritiskom i da su u suzbijanju i lečenju kovida uključeni lekari svih struka, uključujući i psihijatre. Kapaciteti klinika i bolnica za nekovid pacijente su prebukirani baš zbog nedostatka osoblja, ali i sprovođenja epidemioloških mera po institucijama koje zahtevaju određenu fizičku distancu.

Doktori beli mantili liste bolnica

Foto: Shutterstock

- Prioritet u psihijatrijskim klinikama imaju duševni hronični bolesnici i ne bi trebalo ni da napominjem da su oni u ovakvim okolnostima veoma osetljivi - objašnjava dr Simić i dodaje da zaposleni u svim segmentima zdravstva podjednako podležu pritisku gde se zahteva novi, improvizovani pristup.

"Moramo da hrabrimo i hranimo ono normalno u nama"

Sagovornica Telegrafa napominje da se popularizuje stav kako ljudi neće moći da se izbore. Prema njenim rečima, javne poruke nisu previše optimistične.

Opšte poruke usmerene su na to da je "situacija strašna, teška i da ne znamo kako ćemo je prevazići", što kod fragilnijih i onih osetljivijeg karaktera izaziva potrebu da se pripomognu vidom farmakoterapije, često i samoinicijativno.

foto Pixabay

foto Pixabay

- Psihološka postreakcija na pandemiju korona virusa odraziće se u pojedinačnom smislu u zavisnosti od same strukture ličnosti, ali i od toga kakvu poruku šaljemo. Profesor  Ljubomir Erić je nedavno na svom Fejsbuk profilu objavio jednu stimulativnu poruku, a to je da moramo da stimulišemo, hrabrimo i hranimo ono normalno u nama - navodi dr Simić.

Ne stidite se da zatražite pomoć

Za one kojima je potrebna stručna pomoć, psihijatar apeluje da se obrate stručnim licima koja će ih usmeriti i pomoći im da nastave život dalje.

- Život mora da se nastavi i ovo će proći. Kroz istoriju smo prošli mnoge teške stvari i ova je jedna od njih. Prevazići ćemo ih kroz pozitivne poruke ohrabrenja. Stava sam da uz zvanične poruke Kriznog štaba i struke koja se bavi epidemiološkom situacijom uvek treba da budu i stručnjaci koji prate mentalno zdravlje i da oni na svoj način savetuju naciju i daju svoje preporuke, ali i da ohrabruju narod paralelno uz ove realne podatke koji postoje - zaključuje dr Ljiljana Simić.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dona

    Bravo dr Simić! Konačno da neko normalan i stručan progovori o nevolji u kojoj smo. Vaš lekovit i odmeren pristup potpuno je drugačiji od istupa psihijatara koje smo do sada slušali, koji su opterećeni nastupom, lično prepadnuti što ne umeju da sakriju, opasni po okolinu rigidnošću i nerazumevanjm obojeni, ponavljaju isti tekst. Dakle, pokazali ste nam da može i mora razumom i ljubavlju da se leči i pobedi.

  • DARKO 100%

    Zagrlite nekog pored sebe svaki dan ,sam taj osecaj da niste sami i da niste izgubili ljubav ucinice vas jakim i stimulisati da neizgubite kreativnost i radost zivota

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima