• 1

Počelo je cvetanje, a time i sezona alergija: Koje biljke su problematične i kako da se zaštitimo?

, Telegraf

Sve o alergenima otkriva Mirjana Mitrović Josipović, rukovodilac grupe za monitoring i stanje alegenskog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine

  • 1
alergija, devojka, kijanje

Foto: Freepik/wirestock

Prolećna alergija je neprimereni i neuobičajeni odgovor imunog sistema organizma na stranu supstancu (alergen), na primer polen.

Alergijska reakcija nastaje kada osoba sa alergijuom burno reaguje na stvari zi prirodnog okruženja, koje inače nisu štetne.

Najčešći simptomi alergijske reakcije su: zapušenost, peckanje i curenje nosa, slivanje sekreta niz zid ždrela, karakteristični svrab i suzenje očiju i kašalj.

Šta sada vreba?

- Trenutno, alergeni koji su prisutni prema merenju Agencije za zaštitu životne sredine su javor, breza, leska, jova, čepres, jasen, topola, vrba, breza. To su alergeni koje u ovom periodu emituje drveće. Prekogranične vrednosti je na Novom Beogradu ovih dana imala jedino topola.

Određene vrste polena su još uvek u zelenoj zoni, ali važno je reći da se zahuktava priča što se cvetanja tiče. Trenutne niske temperature su uticale da biljke zaustave malo svoje fiziološke funkcije, pa ne emituju toliko polena u vazduhu, ali upozorenje za sve one sa alergijama je da kreće emitovanje polena breze.

cveće, livada

Foto: Pixabay

Breza ima najveći alergeni potencijal u ovom periodu i ljudi moraju da budu spremni da na vreme krenu sa svojim antihistaminik terapijama da bi prekogranične vrednosti dočekali u što boljem stanju - rekla je za eKliniku Mirjana Mitrović Josipović, rukovodilac grupe za monitoring i stanje alegenskog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Dolaskom pravog prolećnog vremena, kaže Mirjana, pajavljuje se 14-15 polenskih čestica koje međusobno imaju unakrsne reakcije.

U urbanoj sredini dolazi i do interakcije sa zagađenjima prisutnim u vazduhu, pa se zbog zgađenja i zbog sve većeg broja alergena u vaduhu pogoršava klinuička slika osoba koje su alergične.

cveće, livada, alergija, devojka

Foto: Pixabay

Zapravo je veći problem u urbanim nego u ruralnim područijama jer na pojavu alergija utiče način života, stres, način ishrane, zagađenja. Sve to pogoršava stanje alergičnih ljudi.

Šta da radimo?

- Period kada nailaze trave i korovi, a to je od aprila, maja – treba ozbiljno pokrenuti akcije suzbijanja korovskih biljaka pre svega ambrozije, da utičemo na njeno masovno uništenje pre nego što cveta. Kada procveta, onda smo zakasnili. Ambrozija je najveći alergen i najviše ljudi ima problem sa ovim polenom.

Tu možemo da reagujemo, da iskorenimo ambroziju. Ne možemo i ne smemo da posečemo drveće, to su pluća grada i pluća planete. Kada je reč o alergiji na polen drveća, tu samo možemo da se adaptitramo, da uskladimo svoje kretanje: da ne izlazimo u prepodnevnim časovima, da ređe u to vreme provetravamo prostorije, da koristimo klimatizovane prostorije, da ne sušimo veš napolju, da peremo kosu, menjamo odeću kada uđemo u kuću, da budemo u dogovoru sa svojim lekarima na histaminik terapijama, jer u tim prepodnevnim satima, kada je sunčano i vetrovito merenja pokazuju najviše vrednosti alergena u vazduhu -savetuje Mirjana Mitrović Josipović.

Ambrozija, alergija

Ambrozija, alergija / Foto: Shutterstock

- Iz Vršca su nas, na primer, kada su krenuli u rekonstrukciju svog gradskog jezgra, zvali i pitali koje to biljke treba da sade, što je vrlo pohvalno. Nisu hteli da sade nasumično pa da iz neznanja zasade neke alergene kao što se i dešava da u neko školsko dvorište ili u dvorište vrtića posadimo brezu koja je najveći alergen.

Tako ugrožavamo najmlađu populaciju, jer starosna granica kada se alergije javljaju se veoma pomerila. Danas imamo decu koja već sa dve ili tri godine bivaju alergična na polen. pored toga, svaki čovek može bilo kada u svom životu da na nešto postane alergičan - dodala je.

Koje biljke možemo slobodno da sadimo

Mirjana je istakla da biljke koje se oprašuju insektima nisu alergene, a to su voćke: kruška, jabuka, šljiva, breskve. Nisu za džabe bake i deke to sadile u svojim dvorištima.

livada, dvorište, drveće

Foto: Pixabay

Druge biljke jesu nažalost alergeni, one se oprašuju vetrom i to su sve biljke koje svima koji su alergični kvare kvalitet života, onda ti ljudi nisu radno sposobni kada imaju napade alergije.

- Ambrozija je veoma invazivni korov, ona se svugde raširila. Više ne možemo da kažemo da je ima samo u Vojvodini, jer se posle žetve pšenice ona mnogo raseje. Ali naša merenja su pokazala da Valjevo i centralna Srbija imaju više polena ambrozije nego Vojvodina.

Nekada nismo imali ambroziju do Vranja i Novog Pazara, ali je sada ima, jer se neadekvatno suzbija i ona nadire i osvaja sve veće površine - kaže Mirjana Mitrović Josipović.

Agencija i lekari rade zajedno

- U vreme cvetanja drveća, dakle u ovo vreme, u proleće, nama se usijaju telefoni od poziva! Nas zove veliki broj lekara što je pohvalno, da se posavetuje sa nama na šta u ovom periodu treba raditi testove, na koje alergene, koji su to alergeni prešli granične vrednosti.

Jer lekarima se ponekada desi da imaju pune ordinacije pacijenata koji pate od alergije. Ako trenutno postoji 7 ili 8 polenovih zrna od 25 mogućih, onda lekari ne moraju da vrše bockanja – alergenske probe na sve te alergene već samo na one kojih trenutno ima u vazduhu. Tako će i lakše i brže pomoći svojim pacijentima - zaključila je ona.

Video: Sve što treba da znate o sezoni ambrozije: Spremite maramice i pumpice za inhalaciju

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Hihi

    Mama ima polensku alergiju.Kaslje i kise k'o nenormalna, od prosle godine svi beze od nje🤣🤣🤣

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima