• 0

Kako ljudi sa različitim stepenom i uzrocima oštećenja vida zapravo vide svet

, Telegraf

Neke promene dolaze s godinama, a neke su posledica genetike

  • 0
Kako ljudi vide

Foto-ilustracija: Telegraf.rs, Pixabay

Verovatno poznajete bar jednu osobu kojoj su potrebne naočare da bi jasno videla. Ali da li ste se ikada zapitali kako ljudi koji nose naočare ili kontakta sočiva vide bez ovih pomagala?

Slike koje se pojavljuju pred njihovim očima prilično su drugačije od onih kakve vide osobe koje nemaju nikakvih poteškoća sa vidom.

1. Tunelski vid

Kako ljudi vide

Foto-ilustracija: Telegraf.rs, Pixabay

Gubitak perifernog vida (PVL) odnosi se na gubitak vida izvan direktne linije vida osobe. Tako osoba može jasno da vidi šta je direktno ispred nje, ali sve što je izvan njenog fokusa je ili zamućeno ili tamno, kao da gleda kroz tunel.

Iako ljudi sa gubitkom perifernog vida i dalje mogu videti predmete ispred sebe, PVL otežava navigaciju u okolini ili unutar velike gužve.

2. Čarls Bonet sindrom

Kako ljudi vide

Foto-ilustracija: Telegraf.rs, Pixabay

Čarls Bonet sindrom (CBS) navodi na halucinaciju - vidite stvari koje zapravo nisu prisutne.

Kod normalne oštrine vida, mozak prima informacije od očiju i obrađuje ih. Kada se tokom CBS-a vid izgubi, a mozak nema informacije da nastavi, on počinje da stvara svoje slike. Oni koji imaju CBS mogu videti ili jednostavne oblike, obrasce i figure ili složenije slike ljudi, životinja ili predmeta - sve što neko može da zamisli.

Napomena: CBS halucinacije nastaju samo gubitkom vida. To ne znači da onaj ko ih ima, ima mentalnih problema.

3. Makularna degeneracija

Kako ljudi vide

Foto-ilustracija: Telegraf.rs, Pixabay

Makularna degeneracija ili starosna makularna degeneracija (AMD) utiče na područje očiju koje je odgovorno za oštar centralni vid. Najčešće se javlja kod ljudi starijih od 50 godina i uzrokuje delimični gubitak vida.

AMD je progresivna bolest. Tokom prvih faza, centralno područje slike može biti samo zamućeno, ali kako bolest napreduje, tako se zamućeni deo pretvara u tamne ili prazne mrlje.

Ljudima koji imaju makularnu degeneraciju ovo stanje izuzetno otežava čitanje i prepoznavanje lica.

4. Dijabetička retinopatija

Kako ljudi vide

Foto-ilustracija: Telegraf.rs, Pixabay

Dijabetična retinopatija (DR) je bolest oka koju mogu da razviju ljudi sa dijabetesom. DR utiče na mrežnjaču oka - ovde postoji osetljivo tkivo koje ima fotoreceptor koji apsorbuje svetlost i informacije koje nosi.

Dijabetična retinopatija ima nekoliko različitih simptoma i svaki od njih različito utiče na vid. Na primer, neko sa DR može videti potpuno zamućenu sliku ili propustiti centralne delove slike.

5. Glaukom

Kako ljudi vide

Foto-ilustracija: Telegraf.rs, Pixabay

Glaukom je stanje oka koje se javlja jer sistem drenaže oka vremenom postaje neefikasan. Postoje 2 uobičajene vrste glaukoma koje različito iskrivljuju vid. Prva vrsta glaukoma utiče na periferni vid, što onemogućava da se vidi bilo šta izvan centralne zone slike. Drugi tip čini da ljudi vide prstenove u boji ili oreole oko izvora svetlosti.

6. Katarakta

Kako ljudi vide

Foto-ilustracija: Telegraf.rs, Pixabay

Katarakta je zamućenje sočiva u očima. To se može desiti na jednom ili drugom oku ili na jednom, a zatim se proširiti na drugo. Katarakta onemogućava jasnu percepciju slike i zamućuje vid. Ljudi sa kataraktom imaju poteškoće sa noćnim vidom i izvorima svetlosti - svetlost automobila, lampi ili sunca može im biti preintenzivna.

7. Kratkovidost

Kako ljudi vide

Foto-ilustracija: Telegraf.rs, Pixabay

Kratkovidost je uobičajeno stanje kada se mogu jasno videti predmeti u njegovoj blizini, ali su objekti koji su daleko zamućeni. Kratkovidost se može razvijati postepeno ili brzo tokom detinjstva ili adolescencije. Što kratkovidost više napreduje, to su objekti u daljini mutniji.

8. Hipermetropija

Kako ljudi vide

Foto-ilustracija: Telegraf.rs, Pixabay

Hipermetropija ili dalekovidost je česta bolest oka kod koje se jasno vide predmeti koji su daleko, ali predmeti u blizini osobe mogu biti zamagljeni. Baš kao i kratkovidost, i dalekovidost ima nekoliko faza. Dok osobe sa blagom dalekovidošću mogu da razlikuju najbliži objekat, one sa jakom dalekovidošću mogu da vide samo predmete daleko.

Napomena: Tekst služi samo u informativne svrhe. Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica u vezi sa vidom, posetite oftalmologa da biste dobili odgovarajuću dijagnozu.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima