5 zdravstvenih trendova u 2021: Sve popularnija virtuelna nega i medicina na daljinu

Foto: Shutterstock

Tok tehnoloških promena i inovacija preusmeren je ove godine zbog uticaja pandemije korona virusa.

Preporučujemo

Iako su najveći pokretači promena i dalje veštačka inteligencija (AI) , Internet tehnologije (IoT) i druga polja četvrte industrijske revolucije, njihov uticaj osetio se na drugačiji način od onoga koji smo očekivali na početku godine.

To se najviše odrazilo na područje zdravstva.

Fokus istraživanja u medicini, vakcinama, socijalnoj zaštiti i zdravlju životne sredine prebačen je na suočavanje sa tekućom krizom izazvanom pandemijom korona virusa.

U borbi s ovom pošasti svaki trend, od biotehnologije i pametne medicine do virtuelne stvarnosti, pametnih gradova i robotike, imao je svoju ulogu.

Tehnološki savetnik Forbsa Bernard Mar izneo je predviđanja kakvih 5 zdravstvenih trendova nas očekuje do kraja 2021. godine.

Kako nove vakcine i tretmani pružaju tračak nade da će se normalizacija situacije sa pandemijom nastaviti, otkrića do kojih se došlo ubrzanim tempom inovacija koje smo videli tokom 2020. godine, osposobiće nas za suočavanje sa novim izazovima.

1. Zdravlje u fokusu

U 2020. godini svaka kompanija morala je da postane tehnološka kompanija, jer su podaci i računarstvo postali suštinski važni za sve što radimo.

Prema njegovim predviđanjima, 2021. godine svaka kompanija će naučiti da postane i zdravstvena kompanija, jer će zaštita zaposlenih i kupaca postati osnovni zahtev u poslovanju.

To će uključivati pojačane mere sigurnosti od stanica za sanitarnu zaštitu do tehnologije lokalnog skrininga i mere karantina na lokacijama gde je potrebno da osoblje dolazi na posao, a ne da radi od kuće.

Inovacije koje se temelje na tehnologiji doneće nam poboljšane mere bezbednosti i sisteme ranog upozoravanja kako bismo smanjili verovatnoću prenošenja zaraznih bolesti.

Za neke kompanije će i dalje biti sigurnije da radnike ostave da rade od kuće veći deo 2021. Ovde će biti i drugih izazova, poput potrebe za podrškom mentalnom zdravlju radnika.

Bez svakodnevnog kontakta licem u lice, menadžerima će biti teže da procene da li su njihovi timovi prezaposleni i da li preduzimaju prave mere predostrožnosti da bi zaštitili svoje zdravlje.

Tehnologija će igrati važnu ulogu u ublažavanju opasnosti.

To će biti moguće učiniti preko zdravstvenih aplikacija koje nadgledaju našu aktivnost i podsećaju nas na pauze i vežbanje, kao i aplikacija za meditaciju i koncentraciju, ali i aplikacija za terapijske usluge na daljinu.

2. Virtuelna nega i medicina na daljinu

Ako je moguće dobiti isti nivo nege kod kuće kao pri poseti lekarskoj ordinaciji ili ambulanti, onda to sigurno ima smisla.

Naročito za manje i rutinske preglede i konsultacije, broj virtuelnih poseta lekaru je naglo porastao tokom pandemije.

Analitičari Forestera predviđaju da će tokom 2021. trećina zakazivanja virtuelne nege biti povezana sa mentalnim poremećajima i zdravstvenim problemima.

Osim što smanjuje rizik od širenja zaraze, medicina na daljinu omogućava medicinskim radnicima da u svoj radni raspored ubace više konsultacija sa pacijentima.

Ovo je posebno važno za visoko naseljene zemlje poput Kine i Indije, gde nema dovoljno lekara.

Drugi aspekt ovog trenda biće kontinuirani razvoj robotskih i autonomnih zdravstvenih asistenata sposobnih za rad u bolnicama ili direktno u domovima ljudi.

To će smanjiti verovatnoću infekcije što je postaojalo kao veliki problem u bolnicama i pre korone.

To takođe ima implikacije na mentalno zdravlje - roboti pratioci se uvode u domove za negu u Velikoj Britaniji. Utvrđeno je da su uspešni u smanjenju simptoma usamljenosti i socijalne izolacije.

Foto: Pixabay

3. Genomika i uređivanje gena

Uređivanje gena omogućava nam da utičemo na specifične osobine koje nasleđuju nove žive ćelije, kada se novi proteini stvaraju podelom postojećih ćelija.

Ove osobine, poznate kao fenotipi, upravljaju dugovečnošću ćelije, njenom sposobnošću da preživi povrede ili bolesti. Koristeći ove fenotipove tehnikama poput CRISPR-Cas9, naučnici su već postigli veliki napredak u lečenju nekih teških bolesti, uključujući mišićnu distrofiju, kao i bolesti srca i rak.

Zbog otkrića na ovom polju, verovatno ćemo videti ubrzani razvoj oblika lečenja poznatih kao "precizni lek", gde se lekovi mogu prilagoditi genetskom profilu pacijenata, čineći ih efikasnijim i sa malom verovatnoćom da izazovu neželjene efekte.

Tehnologija je takođe korišćena za stvaranje "laboratorije na čipu", dizajnirane za brzo otkrivanje infekcije korona virusom.

Ručni uređaj sposoban da otkrije da li su ljudi zaraženi, bez potrebe da se oslanja indikatore poput kašlja ili temperature, mogao bi biti od velike koristi u vraćanju "normalnosti" u naš život.

4. Veštačka inteligencija

Porast broja podataka prikupljenih o našem zdravlju, iz interakcije sa zdravstvenim službama, kao i sa našim vlastitim uređajima i aktivnostima na mreži, znači da pružaoci usluga imaju sve tačniju sliku o tome gde i kada će možda biti potrebna intervencija.

Pandemija korona virusa pokazala nam je spremnost da delimo lične podatke kada je to korisno za naše zdravlje. To su dokazali sistemi za praćenje koji pouzdano održavaju nivo zaraze u nekim regionima.

Foto: Pixabay

Ovo će biti posebno važno sa finansijske tačke gledišta. Pandemija korona virusa bila je skupa za zdravstvenu industriju; primera radi, prihodi u SAD pali su za 50 odsto zbog toga što pacijenti izbegavaju bolnice i operacije.

To će dovesti do povećanog oslanjanja na alate predviđanja na osnovu veštačke inteligencije.

Davaoci osiguranja će takođe pojačati upotrebu napredne tehnologije predviđanja kako bi bolje razumeli rizik i tačnije odredili premije.

5. Pametni gradovi

"Pametni gradovi" je termin koji se koristi za opisivanje koncepta izgradnje digitalne povezanosti i automatizovanog odlučivanja na osnovu podataka urbanog života, uključujući planiranje mreža javnog prevoza, prikupljanje otpada, distribuciju energije i zdravstvene inicijative u vezi sa zaštitom životne sredine.

Veštačka inteligencija i Internet tehnologije ključni su za mnoge inicijative na ovom polju.

Tokom pandemije korona virusa, fokus inovacija pametnih gradova prebačen je na planiranje i upravljanje načinom na koji će sve veći broj ljudi živeti u blizini.

Ovo je poseban izazov u ​​zemljama u razvoju u kojima gradska populacija nastavlja da raste. Ujedinjene nacije predviđaju da će 68 odsto svetske populacije živeti u urbanim oblastima do 2050. godine.

Kao što će se svaka kompanija usredsrediti na zdravstvenu zaštitu od 2021. godine, isto će to učiniti i gradske i opštinske vlasti. Zdrava životna sredina je takođe u fokusu, uz tehnološki pokrenute inicijative čiji je cilj smanjenje zagađenja vazduha i stvaranje otpornosti na klimatske promene.

(Telegraf.rs)