• 11

Kako razlikovati šta je mit, a šta istina u vezi vakcina

Poverenje u nauku ili pak u mitove može biti presudno u nečijoj borbi protiv bolesti

  • 11
pfize, fajzer, vakcina

Foto: Promo

- Kampanju ”Pitajte nauku - pitajte doktora” pokrećemo nakon Evropske nedelje javnog zdravlja kako bismo podstakli ljude da kritički procene informacije o zdravlju, lekovima, vakcinama i lečenjima koje dobijaju iz neproverenih izvora ili usmeno od drugih ljudi - rekao je regionalni direktor Pfizera za Adriatic regiju Roberto Rego Vieira Rocha

Nakon Evropske nedelje javnog zdravlja, koja je namenjena jačanju poverenja u zdravstvenu zaštitu, počinje kampanja podizanja svesti ”Pitajte nauku - pitajte doktora”. Kao deo kampanje, ljudima kojima je teško da razlikuju mitove od istina zbog obilja informacija zdravstveni radnici će pružati proverene odgovore na njihova pitanja i ohrabriti ih da kritički procene informacije dobijene iz neproverenih izvora ili od drugih ljudi.

U poplavi informacija s kojima se danas susrećemo na svakom koraku razlikovati istinu od mita teže je nego ikad pre, a znati gde tražiti prave, istinite informacije može biti vrlo teško. Znati gde tražiti istinite informacije o zdravlju i kome verovati od ključne je važnosti.

Istinite informacije spašavaju živote

Poverenje u nauku ili pak u mitove može biti presudno u nečijoj borbi protiv bolesti, bilo da je reč o nama ili o nekom od naših bližnjih. Jedno je živeti u uverenju da "jabuka na dan tera doktora van", a drugo je biti siguran da ćemo virus izlečiti antibiotikom.

Doktor ili zdravstveni stručnjak objasniće šta je istina, a šta mit. Neki se odgovori mogu naći i na web stranicama zdravstvenih ustanova i organizacija, poput Instituta za javno zdravlje Srbije ili Svetske zdravstvene organizacije (WHO), kao i internet kompanija koje svojim inovacijama spašavaju živote poboljšavajući kvalitet života i dugovečnost stanovništva.

Nauka savladava bolesti i pandemije

Otkako je svoju priču započeo 1849. godine s antiparazitskim santoninom, Pfizer dokazuje da nauka pobeđuje. U najneizvesnijim vremenima oslanjamo se na nauku, jer je ona najpouzdanija. Nauka pobeđuje bolesti, stvara lekove i savladava pandemije. To je činila u prošlosti, a činiće to i u budućnosti. Na nama je da verujemo u nauku umesto da se prepuštamo neistinama i mitovima koji je okružuju.

Lekovi su rezultat dugogodišnje saradnje i kliničkih ispitivanja

Plod nauke su i lekovi i vakcine razvijeni u saradnji sa inovatorima iz oblasti nauke, uključujući akademike, organizacije pacijenata, vlade, biofarmaceutske kompanije i zdravstvene radnike. Lekovi su rezultat godina istraživanja i kliničkih ispitivanja koja zavise o stotinama hiljada volontera, a njihovi su rezultati javni. U slučaju Pfizera, rezultati su javni nezavisno od toga da li su neutralni, negativni ili pozitivni. Razvoj novog leka ne traje ”od danas do sutra”, već je proces dug oko 12 godina koji košta više od milijardu dolara. Štaviše, od 10.000 molekula testiranih u laboratorijima, samo će jedan doći do pacijenta u obliku leka, dok će ostale zakazati tokom samog razvoja.

Kampanja ”Pitajte nauku - pitajte doktora” pomoći će u razlikovanju mitova i istina

Šira javnost svega toga nije dovoljno svesna, čemu doprinosi i današnja medijska scena prožeta neistinitim informacijama. Zbog toga se Pfizer, kao vodeća globalna i inovativna tehnološko-istraživačka kompanija, koja takođe uključuje i podizanje svesti u jednu od svojih misija, odlučio za inicijativu za podizanje svesti ”Pitajte nauku - pitajte doktora”.

- Kampanju ”Pitajte nauku - pitajte doktora” pokrećemo nakon Evropske nedelje javnog zdravlja kako bismo podstakli ljude da kritički procene informacije o zdravlju, lekovima, vakcinama i lečenjima koje dobijaju iz neproverenih izvora ili usmeno od drugih ljudi - objašnjava Roberto Rego Vieira Rocha, regionalni direktor Pfizer-a za Adriatic regiju, koji veruje da će, baš kako ističe Pfizerova kampanja za podizanje svesti, "na kraju pobediti nauka" (Science Will Win).

Inicijativa koja započinje po završetku Evropske nedelje javnog zdravlja pomoći će nam, kako dodaje Roberto Rego Vieira Rocha, da pronađemo proverene odgovore na naša pitanja, nezavisno od toga da li smo zdravi ili bolesni, i istovremeno će podstaći ljude da veruju kompetentnim licima, stručnjacima, doktorima i proverenim podacima, a ne neproverenim izvorima. Projekat će pomagati i zdravstveni stručnjaci, koji će se fokusirati na najhitnije zdravstvene probleme u javnosti, kao i influenseri, uz pomoć kojih će struka pokušati da razbije neke mitove vezane za zdravlje. Pre svega, kampanja "Pitaj nauku - pitaj doktora" pomoći će nam da naučimo da razlikujemo zabludu od istine kada govorimo o informacijama vezanim za zdravlje, lekove, istraživanja, inovacije i lečenje.

Razvoj svakog novog leka traje oko 12 godina i košta više od milijardu dolara. Takođe, od 10.000 molekula razvijenih u laboratoriji, samo će jedan doći do pacijenata, dok će ostali propasti tokom samog razvoja.

Plod nauke takođe su lekovi i vakcine razvijene u saradnji sa inovatorima iz nauke, uključujući akademike, organizacije pacijenata, vlade, razne biofarmaceutske kompanije i zdravstvene radnike, i rezultat su mnogih godina istraživanja i kliničkih ispitivanja koja zavise od stotina hiljada dobrovoljnih učesnika.

Navodimo neke primere mitova i istine: 

Antibiotici su lekovi za virusna oboljenja.

To nije istina. Antibiotici deluju protiv bakterija, a ne protiv virusa. Covid-19 spada pod virusne bolesti jer ga uzrokuje virus, pa se antibiotici ne smeju koristiti kao sredstvo za njegovo sprečavanje ili lečenje. Međutim, pojedinci slabijeg zdravstvenog stanja tokom zaraze koronavirusom mogu da razviju bakterijsku infekciju koja se leči antibioticima.

Nošenje maske tokom sportskih aktivnosti otežava disanje.

To je istina. Dugotrajna upotreba zaštitne maske može biti neugodna, ali ne predstavlja rizik od gušenja ili nedostatka kiseonika. No, istina je da se ne preporučuje nošenje zaštitne maske tokom sportskih aktivnosti jer otežava disanje ili predstavlja rizik od smanjene sposobnosti disanja.

Pucanje zglobovima na prstima ne uzrokuje artritis.

To je istina. Pucanje prstiju ne uzrokuje artritis. Iako tačan uzrok reumatoidnog artritisa nije poznat, klasifikovan je kao autoimuna bolest jer pacijentov imunološki sistem zdravo telesno tkivo tretira kao pretnju i napada ga. To znači da naš imunološki sistem postaje nekontrolisan i okreće se protiv naših organa. Trenutno više od 2,9 miliona ljudi u Evropi pati od umerenog do teškog reumatoidnog artritisa, a simptomi od kojih pate pacijenti s reumatoidnim artritisom uključuju bolove i otok u zglobovima, posebno u zglobovima ruku, nogu i stopala.

Celijakija je alergija.

To nije istina. Celijakija je autoimuni poremećaj. Svaki put kad osoba s ovom bolešću unese gluten, dolazi do burne reakcije imunog sistema. Jednostavno rečeno, celijakija prouzrokuje da telo samo sebe napadne svaki put kad neko s ovom bolešću unese gluten. Razlog pogrešnog verovanja da je celijakija alergija, međutim, leži u činjenici da kod celijakije, slično alergijama, do odgovora imunog sistema dolazi usled unosa strane materije, u ovom slučaju glutena.

Najčešća greška pri korišćenju krema za sunčanje je nanos nedovoljne količine.

To je istina. Na delove kože koji su izloženi suncu treba naneti dovoljnu količinu kreme (barem 2 čajne kašičice). Ako se ne nanese dovoljna količina kreme, zaštita od sunca se smanjuje, što takođe povećava izloženost štetnim UV zracima. Nanesite kremu 15 do 30 minuta pre izlaganja suncu na sva područja kože koja nisu prekrivena odećom, ne zaboravljajući vrat, uši, čelo i zadnji deo stopala i ruku, i nanosite je na svaka dva sata i nakon svakog znojenja, plivanja i brisanja peškirom.

Svakog dana je potrebno da napravimo bar 10.000 koraka.

To nije istina. Količina kretanja zavisi od potreba pojedinca, ali istina je da je svakodnevno kretanje važno. Telesna aktivnost smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i kod muškaraca i kod žena. Međutim, hodanjem od 30 do 60 minuta dnevno možemo puno učiniti za svoje zdravlje, bez obzira na dob.

Alkohol nas greje od hladnoće.

To nije istina. Vene u potkožnom tkivu se zbog uticaja alkohola šire, prouzrokujući osećaj topline. Osoba u stvari gubi toplotu zbog uticaja alkohola. Telesna temperatura zapravo ne raste pri pijenju alkohola, ali budući da telo pogrešno misli da nam je toplo, možemo se početi znojiti i tako gubiti toplotu, što takođe može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija poput hipotermije.

Više informacija na: PFIZER.RS, BATUT.ORG.RS, WHO.INT, EMA.EUROPA.EU

Ask Science

Science Will Win

(Telegraf.rs/PR)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mila

    Koji doktori? U nasem DZ NIJEDAN medicinski radnik nije primio vakcinu!! Jos se sprdaju sa penzioniisam kolegama sto primaju vakcinu. Nisam anti vakser, ali mi je cudno ponasanje zdr fadnika. I kome da se veruje?

  • R9

    Kako mislite da kampanja poverenja u kojoj pricate da se svaki lek (i vakcina) testira najmanje 12 godina, prodje u slucaju kada ste ovu vakcinu testirali godinu dana? Ja vecu glupost nisam cuo...

  • Vukodlak

    Mnogo price, malo rada? Mladima mozete ispirati mozak, ali iskusni stariji, ljudi sa iskustvom ,sa terena, znaju vasu teoriju.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima