Mobilni ne ispuštamo iz ruke ni kad jedemo: Stručnjaci otkrivaju koliko je to opasno po zdravlje

Foto: Nikola Tomić

Koliko puta vam se dogodilo da u jednoj ruci držite viljušku ili kašiku i jedete, a u drugoj imate mobilni telefon i čitate poruke ili mejlove ili pratite objave na društvenim mrežama?

Verovatno da bi skoro svako od nas mogao da kaže da je ovakve situacije imao bar nekoliko puta u poslednjih nedelju dana, a većina nas se ponaša kao da smo postali zavisni od te spravice bez koje ne možemo da zamislimo vreme u kome živimo.

Preporučujemo

Čak i uz obrok telefon je tu, a velika je verovatnoća da se, ako ste "u društvu" mobilnog telefona, nećete sećati posle ručka koliko ste hrane pojeli, ako se uopšte setite šta je bilo na stolu.

Da li sebi činimo time medveđu uslugu i šta nam to donosi, odnosno koliko nas takvo ponašanje košta razgovarali smo sa nutricionistom, psihologom i psihoterapeutom.

Nutricionista: Kad jedete pod stresom, masnoća ide direktno u krv

- Držanje telefona u ruci za vreme ručka i praćenje sadržaja na njemu odvlači nam pažnju od obroka i čini da nismo svesni ni šta ni koliko jedemo - kaže za Telegraf nutricionista Branka Mirković.

Ona objašnjava da su možda neki ljudi zbog posla prinuđeni da telefon bude uz njih kako bi stalno proveravali poštu ili odgovarali na pozive.

- Čak ni tu ne postoji opravdanje, mada postoji razumevanje. Kada jedete pod stresom, niste svesni koliko hrane unosite, ne žvaćete već gutate hranu, a masnoća ide direktno u krv. To sve dovodi i do gojaznosti - ističe Mirković.

Ona navodi da je tek posebna priča ako telefon koristimo "kao zabavu" dok jedemo.

- U tim situacijama mi nismo fokusirani na hranu, već na sadržaje na telefonu. Jedemo mehanički, bez osećaja ukusa hrane, gutamo, ne žvaćemo. Tako nema dovoljno vremena ni da se izluče enzimi koji se luče žvakanjem i služe za varenje hrane. U stanju smo da pojedemo mnogo veću količinu hrane nego kada jedemo svesno, a dešava se da i dalje nemamo osećaj sitosti - kaže sagovornica Telegrafa.

Ona objašnjava da hrana mora da se žvaće i da se oseti ukus, a ne da se unosi mehanički bez ikakvog osećaja i ističe da je to jedan od osnovnih uzroka dobijanja kilograma.

Foto: Nikola Tomić

- Svakako da je preporuka da za obrok odvojimo 20 minuta do pola sata i da se posvetimo hrani - savetuje nutricionista.

Psiholog: Svake godine mesec dana provedemo na telefonu

A da li to što jedemo uz mobilni telefon pokazuje i neku vrstu zavisnosti od ovog aparata za Telegraf govori psiholog Irena Werner.

- Statistike pokazuju da otprilike jedan ceo mesec godišnje provedemo samo u upotrebi mobilnih telefona - kaže psiholog Werner.

Ona dodaje da smartfone najviše koriste mladi, ali da ni odrasli ne zaostaju mnogo.

- Svakodnevno provodimo prosečno 3 sata i 15 minuta na mobilnom telefonu, a adolescenti i duže. Proveravamo telefon oko 58 puta u danu, od čega 30 puta dok smo na poslu. Aplikacije na koje najviše trošimo vreme su društvene mreže - ističe psiholog.

Foto: Tanjug/AP

Ona postavlja logično pitanje o kom verovatno najveći broj ljudi nikada nije ni razmišljao:

- Jeste li se nekad zapitali zašto su popularne društvene mreže besplatne? Razlog je taj što zarađuju od marketinških agencija, a ono što je na prodaju su naša pažnja i informacije o nama.

Werner podseća da je svaki trenutak koji provedemo na društvenim mrežama pažnja koju smo potrošili da neko drugi zaradi novac, a ne na unapređivanje sebe i provođenja kvalitetnog vremena sa porodicom i prijateljima.

Dodaje, takođe, da ćemo kada previše vremena provodimo koristeći telefon uglavnom pomisliti da je to zbog nedostatka snage volje da se orijentišemo na nešto drugo.

- Međutim, smart telefoni su upravo osmišljeni tako da nam bude teško da prestanemo da ih koristimo. Kako bi nas naveli da provodimo više vremena na svom uređaju, dizajneri mobilnih aplikacija koriste razne psihološke trikove. Jedan od načina jeste da izazovu hemijske procese u našem mozgu za koje je poznato da učestvuju u formiranju zavisničkih ponašanja - objašnjava sagovornica Telegrafa.

Foto: Nikola Tomić

Ona dodaje da to postižu podsticanjem lučenja neurotransmitera dopamina, čijim učestalim aktiviranjem povezujemo određena ponašanja sa nagradom.

- Drugim rečima, aplikacije su programirane da učine ono što će kod nas izazvati prijatan osećaj ili nam pomoći da izbegnemo neprijatan, kao što je dosada, zbog čega ćemo nastavljati da koristimo telefon. Iako može da zvuči dramatično da govorimo o zavisnosti kada je u pitanju uređaj, ipak je moguće postati zavistan od određenih oblika ponašanja, kao što je na primer kockanje. Zvali mi to zavisnošću ili ne, činjenica je da mnogi mehanizmi koji postoje u zavisnosti, postoje i kod upotrebe mobilnih telefona - navodi Werner.

Ona objašnjava da je jedan od najozbiljnih efekata prekomernog korišćenja smartfona smanjenje kvaliteta sna, što posledično ima uticaja na zdravlje i produktivnost.

- Ne samo da nas čini manje produktivnima, nego utiče i na našu sposobnost da razmišljamo i rešavamo probleme.

Smart telefoni mogu biti korisne alatke, ali je važno da ih upotrebljavamo zato što smo doneli svesnu odluku - poručuje Werner.

Psihoterapeut: Danas se ni prema hlebu ne ophodimo s poštovanjem

Psihoterapeut Ana Popović za Telegraf objašnjava da se sve češće u praksi sreće s ljudim koji imaju problem zavisnosti od mobilnog telefona.

- Ukoliko ga koristite i dok sedite za stolom, a to je sve češća pojava, to je znak za uzbunu da bi trebalo da se trgnete i razmislite da li ste zaista postali zavisnik - navodi Popović.

- Ako u drugi plan stavljate jednu od osnovnih fizioloških potreba kao što je hrana zbog aparata, to postaje ozbiljan problem.

Foto: Pixabay

Ona dodaje da obedovanje ima simboliku okupljanja porodice oko sofre i to bi trebalo da bude momenat zbližavanja. Ipak, sve je češća slika da čak i kod kuće za stolom svi drže u rukama mobilni telefon.

- Dok gledate u ekran vaš fokus je na njemu, a ne na hrani. Nekontrolisan unos hrane jedna je od posledica zavisnosti od mobilnih telefona, a to dugoročno može da proizvede razne psihološke probleme, od gojaznosti koja će uticati na samopouzdanje, pa sve do poremećaja sna, ali i anksioznosti i nekih drugih težih poremećaja - upozorava Popović.

Na kraju, dodaje ona, trebalo bi da postoji i zahvalnost i poštovanje prema hrani, kao nečemu što nas održava u životu i daje nam fizičku, ali i mentalnu snagu.

- Razmislite samo o toj razlici: naši preci su pred obedovanje čitali molitvu i bili posvećeni hrani kao simbolu opstanka koji je potrebno poštovati, a mi se danas prema hlebu odnosimo ne baš sa poštovanjem ako jedemo dok u drugoj ruci držimo mobilni telefon. Sve to zajedno ostavlja posledice ne samo na našu psihu, nego na naše kolektivno nesvesno  - zaključuje Popović.

(Telegraf.rs)