Nema više besanih noći za roditelje dece obolele od dijabetesa

Foto: Christian Lewis

Neprospavana noć zbog visoke temperature deteta je nešto sa čim je svaki roditelj upoznat, ali samo roditelji dece obolele od dijabetesa znaju šta znači probuditi dete u sred noći, nekoliko puta, kako bi mu izvadili krv iz prsta i proverili nivo šećera u krvi, ili dali injekciju insulina.

Preporučujemo

Kontrola šećera u krvi je mukotrpan posao, koji podrazumeva vađenje krvi iz prsta 4 do 5 puta na dan, ali i višestruko davanje insulinskih injekcija. Podlivi na mestu uboda su česta i veoma bolna pojava koju deca obolela od ove teške i neizlečive bolesti moraju da trpe. Međutim, moderna medicina je dovoljno uznapredovala da neprijatnosti vezane za “bockanje” svede na minimum, ali i pruži 24-časovni uvid u nivoe šećera u krvi kako bi regulacija bila najefikasnija.

- Početkom godine u Srbiji je napravljen veliki pomak u poboljšanju kvaliteta lečenja dece sa dijabetesom time što je preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje odobrena besplatna upotreba senzora za kontinuirano merenje šećera. Ovo je za decu obolelu od dijabetesa više nego odlična vest jer za njih je posebno važno da imaju stalni monitoring jer pruža mogućnost da se utvrdi vreme provedeno u ciljnom opsegu glikemija, iskakanje glikemija iz opsega, dnevni profil glikemija, varijabilnosti glikemija kao i obrasci povišenog i niskog šećera, - objašnjava doc. dr Maja Ješić, pedijatar i endokrinolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova” u Beogradu.

Glavne prednosti senzora su smanjenje epizoda niskog i visokog šećera, odnosno varijabilnosti, kao i informisanost o stanju obolelog tokom 24 časa.

- Kada oboleli ima 24 sata adekvatnu informaciju o nivou šećeru onda može da vidi šta mu odgovara ili ne, i od kojih namirnica mu šećer raste, jer senzor snima vrednosti svakih pet sekundi. Sam senzor se menja jednom nedeljno za razliku od merenja šećera putem merača koji zahteva merenje krvi iz prsta više puta tokom dana i noći i koji pokazuje samo trenutne vrednosti šećera u krvi, objašnjava doc. dr Ješić.

Posebna prednost senzora za kontrolu šećera u krvi jeste mogućnost alarmiranja kada vrednosti krenu da se menjaju. Putem aplikacije na telefonu oglašava se alarm, i u toku dana i u toku noći, koji obaveštava obolelog ali i njegove roditelje da je potrebno da se reaguje kako ne bi došlo do hipoglikemije ili hiperglikemije.

Koliko je život sa senzorom za monitoring glikemije lakši, uverila se i Tijana, majka četvorogodišnje devojčice Lene koja je sa 3 i po godine dobila dijabetes.

- Pre 10 meseci kada smo saznali da naša ćerka boluje od dijabetesa bili smo u šoku. Imali smo milion pitanja, jer do tada nismo mnogo znali o toj bolesti, a pitanja je pratio i stah od posledica koje bolest može da izazove. Plašili smo se i kako će ona da prihvati terapiju insulinom, ali i kako ćemo se mi kao roditelji snaći sa davanjem terapije, iskrena je Tijana.

Iako je mala, Lena sluša roditelje kada je u pitanju terapija, ali i ishrana, iako joj ponekad bude žao što ne može da jede slatkiše, i kao i svako dete ne voli igle i bockanje.

- Na terapiju reaguje različito, u zavisnosti od trenutnog raspoloženja. Najčešće se buni i plače i pre samog davanja ili posle ukoliko je zaboli. Još uvek se nije navikla, objašnjava Tijana i dodaje da su pre upotrebe senzora imali dosta oscilacija sa glikemijom, i da je svako odvajanje bilo stresno.

- Najveći strah smo imali da je pošaljemo u vrtić. Plašili smo se kako bi vaspitačice reagovale ako joj pozli, ali otkad koristimo senzor taj strah je mnogo manji. Sada i vaspitačice u vrtiću, a i mi na poslu ili kod kuće možemo da pratimo kretanje njenog šećera i možemo da odreagujemo na vreme. Sada joj senzor omogućava da provodi vreme sa drugarima u vrtiću, kao i sva druga deca, kaže Tijana.

Zbog čestih velikih oscilacija u nivoima šećera u krvi, Tijana i Lena su pre upotrebe senzora imale poprilično burne noći.

- Naše noći su uglavnom bile besane, jer smo morali da podešavamo alarm i budimo se na 3-4 sata kako bismo ćerki izmerili šećer, proverili da li se znoji ili nemirno spava. Sada kada koristimo senzor, budimo se samo ako alarm pozvoni. Iskreno, ja se još nisam opustila u potpunosti pa se još uvek budim da vidim kako spava, ali i to će vremenom da se sredi, iskrena je Tijana i napominje da im senzor pomaže da prilagode detetu ishranu, bolje odrede dozu insulina, jer osim trenutne vrednosti šećera senzor pokazuje i kako se šečer kreće, odnosno da li raste ili pada, pa tako uče da izbegnu kritične situacije.

Nažalost, Tijanina ćerka nije jedino dete u Srbiji koje se bori sa dijabetesom. Istraživanje pedijatrijskih endokrinologa iz Srbije je pokazalo da u Srbiji godišnje oboli oko 170 dece uzrasta do 18 godina od tipa 1 dijabetesa i da je broj dece obolele od dijabetesa u velikom porastu. Moderna medicina u saradnji sa inovativnim tehnologijama teži da olakša život deci oboleloj od dijabetesa ali i njihovim roditeljima i cilj je najbolja kontrola ove neizlečive bolesti od koje u svetu boluje oko 600.000 dece mlađe od 18 godina.

- Uspeh razvoja novih tehnologija se ogleda u dobroj metaboličkoj kontroli bolesti i boljem kvalitetu života dece s dijabetesom, a to zahteva stalne edukacije pacijenata i njihovih roditelja o samokontroli ove hronične bolesti. Senzorom za kontinuirano merenje šećera kod dece sa dijabetesom napravljen je veliki pomak u smislu poboljšanja regulacije šećera, jer u realnom vremenu pruža numeričke i grafičke podatke o trenutnom nivou glikemije, trendove glikemija i predviđa promenu glikemija i samim tim olakšava deci i roditeljima određivanje doze insulina koje daju putem penkala ili putem pumpe, zaključuje doc. dr Ješić.

(Telegraf.rs/PR)