Naučna studija: Da li bi otrov brazilske zmije mogao da pomogne u borbi protiv korone

Ilustracija; Foto: Pixabay

Brazilski istraživači otkrili su da je molekul iz otrova zmije žararakuzu, endemske južnoameričke otrovnice, smanjio reprodukciju korona virusa u ćelijama majmuna, što je potencijalni prvi korak da se možda pronađe lek u borbi protiv novog korona virusa.

Preporučujemo

Studija objavljena u naučnom časopisu Molecules pokazala je da je molekul koji proizvodi ta zmija, jedna od najotrovnijih južnoameričkih, za 75 odsto smanjila sposobnost virusa da se umnoži u ćelijama majmuna.

- Uspeli smo da pokažemo da ova komponenta zmijskog otrova može da apsorbuje vrlo važan protein iz virusa - kaže Rafael Gido, profesor sa Univerziteta Sao Paulo i autor studije, a prenosi Rojters.

Molekul je peptid ili lanac aminokiselina koji se može povezati sa enzimom korona virusa PLPro koji je vitalan za njegovu reprodukciju. Pritom se ne nanosi šteta drugim ćelijama.

Već poznat po svojim antibakterijskim svojstvima, peptid se može sintetizovati u laboratoriji, rekao je profesor u intervjuu i dodao da nije potrebno hvatanje zmija ili njihov uzgoj.

- Oprezni smo zbog ljudi koji bi mogli da krenu u lov na žararakuzu po Brazilu, misleći da će spasiti svet... To nije to - rekao je herpetolog Đuzepe Puorto, koji vodi biološku zbirku na Institutu Butantan u Sao Paulu.

On je dodao da "otrov neće sam po sebi izlečiti korona virus".

Naučnici će u idućem koraku proceniti delotvornost različitih doza molekula i otkriti da li je uopšte u stanju da spreči virus da uđe u ćelije, saopštio je Državni univerzitet Sao Paulo, čiji su stručnjaci bili uključeni u istraživanje.

Žararakuzu je jedna od najvećih zmija u Brazilu, duga do dva metra. Živi u obalnoj Atlantskoj šumi, a može se pronaći i u Boliviji, Paragvaju i Argentini.

Otkako je krenula pandemija korona virusa, ovo nije prvi put da naučnici pokušavaju da pronađu lek protiv SARS-CoV-2 u životinjskom svetu. Prošlog proleća su u tri odvojene studije identifikovane minijaturne verzije antitela, koja mogu da se vezuju na šiljasti protein SARS-CoV-2 virusa i neutrališu ga unutar ćelije. Nanotela su detektovana kod alpaka i lama.

(Telegraf.rs)