U Srbiji svakog dana 72 osobe dožive moždani udar: Simptomi koje ne smete zanemariti

Foto: Shutterstock

Na svakih 20 minuta u Srbiji jedna osoba doživi moždani udar, koji je i vodeći uzrok smrtnosti žena u našoj zemlji što je stavlja u vrh od nekoliko evropskih zemalja sa najvećom stopom smrtnosti od moždanog udara. Statistika kaže da svake godine moždani udar u Srbiji doživi između 20.000 do 22.000 ljudi. Glavni razlozi ovakve situacije su neredovna ishrana s puno loših masti, soli i šećera, fizička neaktivnost, praćena visokim krvnim pritiskom, ali i svakodnevni stres, koji se dovodi u vezu sa poslom i nepovoljnim socijalnim uslovima, piše eKlinika.rs.

Pravovremena i pravilna terapija sprečavaju najgori ishod

Preporučujemo

U oko 30 odsto slučajeva bolest se završi smrću, jedna trećina pacijenata ostane nesposobna za samostalan život, a svega do 7.000 ljudi se oporavi od posledica šloga i vrati ranijem životu. Doktori ipak, ističu da ne mora da bude tako. Danas postoje lekovi koji, ukoliko se brzo reaguje, mogu sačuvati život i omogućiti nastavak života bez invaliditeta. Dobro regulisan krvni pritisak umanjuje rizik od šloga za 30 do 40 odsto. Svi stručnjaci naglašavaju da je vreme najbitnija stavka, kada se govori o moždanom udaru. Uspešno lečenje garantuju minuti, pa ovogodišnji slogan Svetskog dana borbe protiv moždanog udara glasi „Minuti mogu sačuvati sećanja, minuti mogu sačuvati pokret, minuti mogu sačuvati govor„.

Šlog se može sprečiti ako se otkriju faktori rizika

Šlog je posledica oštećenja krvnih sudova mozga, zbog čega je otežano ili potpuno nemoguće ishranjivanje dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Stručnjaci kažu da se nastanak moždanog udara može sprečiti ako se na vreme prepoznaju i otklone faktori rizika, od kojih je najznačajniji povišeni krvni pritisak. Najčešći uzrok bolesti, u svim starosnim dobima, jeste, ateroskleroza.

– Najčešći uzrok oštećenja krvnih sudova u mozgu, koji dovode do moždanog udara je ateroskleroza, bolest koja dovodi do stvaranja naslaga masnoća, vezivnog tkiva, ugrušaka, kalcijuma i drugih materija u zidu krvnog suda. Sve ovo ima za posledicu sužavanje, začepljenje i/ili slabljenje zida krvnog suda – kaže za portal eKlinika neurolog med. primarijus dr Vesna Vuletin-Lekić.

Osobe sa potvrđenim faktorima rizika, kako bi izbegle posledice ove teške bolesti, prema savetu dr Vuletin-Lekić, ukoliko je prvi nalaz uredan, trebalo bi da urade ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata (CD MAV) jednom u dve godine.

Prvi sat od početka tegoba je presudan za dalji život

Medicina razlikuje dva tipa moždanog udara, ishemijski i hemoragijski. Ishemijski nastaje usled začepljenja krvnog suda u mozgu ugruškom, trombom. Ovaj vid šloga je učestaliji i javlja se u 75 do 85 odsto svih slučajeva. Drugi oblik moždanog udara – hemoragijski, posledica je pucanja krvnog suda s posledičnim krvarenjem u mozgu. On je ređi i čini 15 do 25 odsto svih moždanih udara.

– Ukoliko, ipak, dođe do moždanog udara, onda je vreme najvažniji faktor, jer danas postoje lekovi koji mogu učiniti da posledice moždanog udara budu minimalne i da pacijent nastavi život bez velikog stepena invaliditeta. Najbolje je da pacijent u roku od jednog sata od početka tegoba stigne do lekara – kaže dr Vuletin-Lekić.

Svako može da otkrije moždani udar

FAST, u prevodu sa engleskog jezika znači brzo, a dr Vuletin Lekić objašnjava da je ovo test na osnovu kojeg svako može da prepozna znake moždanog udara.

– Tražite od ugrožene osobe da se nasmeje i primetićete asimetriju lica (F – face), zamolite je da podigne ruke ispred sebe i videćete da jednu ruku ne može da podigne ili je otežano podiže (A -arm, ruka), neka ugroženi pokuša da izgovori frazu i primetićete nerazumljiv, otežan govor S (speech, govor) i na kraju vreme T (time), brzo reagujte, ako sve navedeno primetite – savetuje čitaoce eKlinika portala dr Vesna Vuletin-Lekić.

Moždani udar može da prođe i bez simptoma

Utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tela, neki su od najčešćih simptoma moždanog udara.

– Poremećaji govora, otežano i nerazumljivo izgovaranje reči, potpuna nemogućnost izgovaranja reči i/ili otežano, odnosno potpuno nerazumevanje govora druge osobe, naglo zamagljenje ili gubitak vida, naročito na jednom oku ili u polovini vidnog polja, takođe su simptomi na koje bi svako morao da obrati pažnju – naglašava dr Vuletin-Lekić.

Mogući simptom je i naglo nastala jaka glavobolja, praćena povraćanjem bez jasnog uzroka. Ovaj simptom je najčešći kod hemoragijskog moždanog udara, objašnjava doktorka. Učestali simptomi su i gubitak ravnoteže, otežano gutanje, omaglice ili vrtoglavice, nesigurnosti i zanošenje u hodu, iznenadni padovi. Stručnjaci naglašavaju da veliki broj osoba doživi blaži oblik moždanog udara koji je potpuno asimptomatski.

Često se, dešava da se i zanemare neki od ovih simptomi šloga, koji nekada mogu da traju oko 10 minuta i prestanu. Ovo stanje se zove tranzitorni ishemični atak i veoma je opasno jer, kod većine pacijenata, u roku od 24 do 48 sati dođe do ozbiljnog šloga.

Značaj dobro regulisanog krvnog pritiska

Doktori stalno ističu da se sve može rešiti pregledom i terapijom, ali samo ako pacijent dođe na vreme. Veoma je bitno da pacijenti budu dobro upoznati i sa najznačajnijim faktorima rizika. Hipertenzija i atrijalna fibrilacija (poremećaj srčanog ritma koji nastaje u pretkomorama i predstavlja najčešću aritmiju), su prema ocenama nekih stručnjaka, najbitniji faktori rizika. Dr Vuletin-Lekić ističe, značaj prevencije, odnosno pravovremenog otkrivanja, lečenja i praćenja faktora rizika.

– Regulacija krvnog pritiska smanjuje rizik od moždanog udara za 30 do 40 odsto. Savet je da pacijenti s hipertenzijom mere krvni pritisak minimum jednom dnevno. To je važno, ali bitno je da čovek nauči da sasluša svoj organizam, da ukoliko ima neku tegobu ili nelagodnost meri krvni pritisak, i uz konsultaciju sa lekarom koriguje terapiju – poručuje dr Vesna Vuletin-Lekić.

Regulacija visokog krvnog pritiska, i podred digitalnih aparata za merenje krvnog pritiska, koji osim analize pritiska i pulsa beleže i EKG i srčane zvuke, kod nas je vrlo potcenjen zdravstveni problem, smatraju stručnjaci. Na osnovu nekih podataka, čak 40 odsto ljudi sa dijagnostikovanom hipertenzijom uopšte se i ne leči, jedan broj pacijenata nikad i ne proverava svoj krvni pritisak, kao jednu od najbitnijih mera za sprečavanje moždanog udara.

Najteži moždani udar

Dr Vuletin-Lekić naglašava da su moždani udari uzrokovani atrijalnom fibrilacijom, poremećajem ritma srca, po pravilu najteži.

– Tokom atrijalne fibrilacije haotičan rad srca dovodi do zastoja krvi u srčanim šupljinama, usled čega je povećana mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka, koji iz srca putuju u krvne sudove mozga i uzrokuju moždani udar. Danas, ipak, postoje novi antikoagulantni lekovi koji su komforniji za primenu u odnosu na stari lek farin. Efikasnost, ovih lekova nove generacije je ista i bitna je za zaštitu od moždanog udara – kaže sagovornica eKlinika portala dr Vesna Vuletin-Lekić.

Kontrolišite šećer, masti, budite aktivni

Veoma bitan faktor rizika, kada je u pitanju šlog, jeste i dijabetes i skriveni šećer.

– Normalne vrednosti šećera u krvi su ispod 5.6mmol/L na prazan stomak, vrednosti više od 7.0mmol/L označavaju dijabetes, to jest šećernu bolest. Vrednosti veće od 11mmol/L, u bilo kom trenutku, znače dijagnozu šećerne bolesti. Veoma je bitno kontrolisati i vrednosti triglicerida i holesterola. Gojaznost je pretnja za nastanak bolesti, kao i fizička neaktivnost. Najjednostavniji i najbezbedniji način vežbanja je brzo hodanje. Savetuje se najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno, tokom pet i više dana nedeljno – naglašava dr Vuletin-Lekić i podseća da alkohol, takođe, utiče na porast krvnog pritiska, pa je savet da se uopšte i ne koristite alkoholna pića.

Najbolje je ne konzumirati, a svakako ne više od 2 puta nedeljno, i to muškarci 2 jedinice alkohola, a žene jednu, kaže naša sagovornica. Vino je dozvoljeno svakodnevno do 1,2 dcl u sklopu mediteranske ishrane, koja dobro utiče, kako je opisano, na opšte zdravstveno stanje osoba starijih od 50 godina.

Stres i moždani udar

Stručnjaci ističu i stres, kao bitan faktor koji može da uslovi nastanak moždanog udara. Niz istraživanja i savremenih studija, upućuju i na stres kao faktor rizika, ističe dr Vuletin-Lekić. Posebno psihološki uzrokovan stres, koji se dovodi u vezu sa poslom i nepovoljnim socijalnim uslovima. Izloženost dugotrajnim, hroničnim stresorima, odgađanje ili potiskivanje fizičke reakcije na njih, oštećuje homeostatske mehanizme i moć prilagođavanja čoveka.

Uloga pacijenta

Stručnjaci savetuju da nije preporučljivo preoptereti se zdravljem, i suviše često kontrolisati krvni pritisak, koji će nekada u takvim uslovima stalne brige, sigurno biti visok. Ljudi s pozitivnom porodičnom anamnezom, trebalo bi, ipak, da budu da oprezu.

– Osobe u čijoj porodici je bilo moždanih udara, trebalo bi da kontrolišu krvni pritisak, vrednosti šećera u krvi, holesterola i triglicerida, jednom godišnje posle 35. godine života i da snime krvne sudove mozga, ukoliko je neko imao aneurizmu krvnog suda mozga – savetuje dr Vuletin-Lekić.

Najvažniju ulogu u tome ima sam pacijent, ističe naša sagovornica i dodaje da je bitno ozbiljno shvati koliko je moždani udar teška bolest, sa velikim procentom umiranja i visokim stepenom invalidnosti.

(Telegraf.rs)